5 SKANDALA KOJI SU POTRESLI SRPSKI FUDBAL: Smrt idola posle meča, ubistvo iz nehata i KOBNA flaša šljive!

Ne nedostaje nam buke u srpskom fudbalu ni danas, ali ni prošlost nije bez svojih mrlja.

A sada je red na afere, skandale i onu malo tamniju stranu početaka igre koju svi volimo kod nas!

EGIPATSKA AFERA – SKANDAL KOJI JE OTKAZAO PRVENSTVO!

U sezoni 1933/34 prvenstvo Jugoslavije nije održano, a razlog tome je čuvena egipatska afera. Ona je iz korena uzdrmala fudbal, a na sve to se nadovezalo i ubistvo kralja Aleksandra u Marseju i opšta nestabilnost u državi. 

Naime u februaru 1934. godine desio se skandal koji su "zakuvali" fudbaleri BSK-a. Slavni klub je tada otišao u Egipat na turneju i odigrao je nekoliko utakmica sa tamošnjim timovima. Što ne bi bio problem da jednu utakmicu nisu odigrali i kao reprezentacija Jugoslavije.

Kvalifikacije za šampionat su već bile održane, u decembru 1933. godine konačno je posle mnogo natezanja dogovoren sistem takmičenja, a u martu 1934. godine je prvenstvo trebalo da počne. A onda je nekako iz Egipta stigla informacija da je BSK prekršio pravila i da je odigrao meč predstavljen kao reprezentacija, uz, kako su tada novine pisale, ozbiljnu novčanu nadoknadu za ono doba.

"Politika" je obelodanila ovu informaciju po povratku tima sa turneje, a to je samo produbilo podele u FSJ. Još nisu do kraja izglađeni sukobi zbog kojih ostali podsavezi osim srpskog nisu hteli da šalju svoje fudbalere u Montevideo, a ovo je bila nova inicijalna kapisla za razračunavanja.

I sledeća sezona je osetila potrese zbog ovog događaja. Taman se dogovorio sistem takmičenja za narednu godinu, započete su kvalifikacije, a onda je u oktobru ubijen kralj Aleksandar. Sve aktivnosti u državi su stopirane na 40 dana, ali ipak je na kraju održano naredno prvenstvo u kome je trijumfovao upravo tim zbog koga se sve i "zakuvalo" sezonu ranije – BSK.

UBISTVO IZ NEHATA PA TRANSFER U ZAGREB!

Na prvoj utakmici koju je Partizan odigrao u istoriji sa klupe ih je vodio Franjo Glazer, čuveni predratni golman. 

Rođen u Sarajevu, počeo je karijeru u lokalnom Hajduku, onda prešao u Slaviju iz Osijeka, ali ga je predratna fudbalska publika zapamtila kao legendu BSK-a i Građanskog. On je na veliku scenu stupio 1933. kao golman BSK-a, a njegova karijera u Beogradu završila se 2. juna 1936. godine.

Tada je sa drugovima iz kluba bio na kupalištu na Savi, a iz šale je gurnuo beka podmlatka BSK-a Rada Stokića u reku. Glazer nije znao da je Stokić neplivač i dok su to svi okupljeni shvatili Stokić se nažalost utopio.

Glazer se na sudu branio time da je Stokić sam pao u vodu, a jedna od otežavajućih okolnosti na sudu je bila i ta što je sutradan sa BSK-om igrao utakmicu u Novom Sadu! Osuđen je prvo na dve godine zatvora, koje je trebalo da odsluži u Zagrebu, ali je vrlo brzo pomilovan. Apelacioni sud mu je prvo smanjio kaznu na godinu dana zatvora, ali već 1937. godine on je u Zagrebu zaigrao za Građanski.

Kao predratni reprezentativac Jugoslavije branio je u prvom timu Partizana, sa crno-belima je osvojio prvu titulu u istoriji, ali je njegova karijera mogla da se prekine i mnogo ranije...

FRANCUSKI CARINICI I SRPSKA TRADICIJA – LOŠA KOMBINACIJA!

Kad god su predratni klubovi išli na inostrane turneje, moglo se očekivati svašta. SK Jugoslavija je bila ohrabrena odličnim utiscima Građanskog iz Zagreba na njihovoj turneji Ujedinjenim Kraljevstvom 1936. godine, pa su i oni u proleće 1937. godine otišli istim putem. 

Dogovorene su utakmice sa timovima Londona i Irske Slobodne Države (u principu Irske koja je imala potpunu samoupravu, ali je i dalje priznavala vlast engleske kraljevske porodice).

U martu 1937. godine se krenulo na put, ali pre toga nije bilo lako pribaviti dozvolu Fudbalskog saveza i ministarstva, pošto je u pitanju bio i ugled države, a SK Jugoslavija je bila izrazito levičarski klub. Jugoslavija je dobila dozvolu, a onda je izbio skandal!

Prvo, utakmica je na obe strane bila lažno predstavljena, kako navodi Dejan Zec u svom sjajnom tekstu o ovom meču. Irci su ime kluba iskoristili da predstave Jugoslaviju kao nacionalni tim države, a Jugoslavija je takođe lažno predstavila tim protiv koga igra kao reprezentaciju, iako je to u stvari bio sastav najboljih igrača iz irske lige. 

Savez nije dobronamerno gledao na ovakve egzibicije pa su čelnici SK Jugoslavije išli na „ribanje“ u FSJ, ali najveći skandal se zapravo desio pre meča. Ekspedicija je išla vozom, a na švajcarsko-francuskoj granici carinici su optužili fudbalere Jugoslavije da su švercovali alkohol!

U stvari je po sredi bilo to da je srpski klub krenuo na putovanje uz nekoliko boca šljivovice, ali Francuzi nisu pokazali previše razumevanja za naše običaje. Ipak, nesporazum je nekako izglađen i posle mnogih peripetija SK Jugoslavija je puštena preko granice.

Na kraju je delegacija 16. maja nekako stigla do Dablina, a sledećeg dana je na Dan Svetog Patrika, nacionalni praznik u Irskoj, odigran meč. Čak 30.000 ljudi je prisustvovalo tom susretu, a Jugoslavija je nastupila u sastavu: 

Jakšić, Anđelković, Lukić, Pogačnik, Radovanović, Đokić, Petrović, Valok, Perlić, Lojančić, Zečević.

Povela je Jugoslavija preko Zečevića u četvrtom minutu, brzo su Irci izjednačili. Do poluvremena je Jugoslavija vodila, ali pošto se jedan igrač beogradskog kluba povredio igrali su sa 10 igrača celo drugo poluvreme i na kraju izgubili 3:2.

SMRT IDOLA POSLE MEČA – CEO BEOGRAD JE PLAKAO!

Slobodan Dane Krčevinac rođen je 1910. godine u Beogradu, a njegova prerana smrt 1928. godine potresla je celu državu.

Već sa 14 godina on je zaigrao u B timu BSK-a, a kada je čuveni Ivica Bek otišao u Francusku biva prekomandovan u prvi tim 1927. godine. Odigrao je to prvenstvo, a onda je 15. jula 1928. godine nastupio i na svom poslednjem meču.

BSK je gostovao SAŠK-u u Sarajevu, Krčevinac je dao gol već u 4. minutu, a iako je na poluvremenu osetio da mu je loše, nije želeo da izađe. Jednostavno tada izmene nisu bile dozvoljene i jedan od najtalentovanijih fudbalera u državi nije želeo da ostavi svoj tim na cedilu.

Ne znajući da ima problem sa slepim crevom Krčevinac je igrao uprkos bolu u stomaku, a u jednom trenutku mu je slepo crevo puklo. Nastupila je sepsa, lekari su se dugo borili za njegov život po povratku u Beograd, ali je sve bilo uzalud.

Tada je bio tek položio maturski ispit u gimnaziji, "ispit zrelosti" kako se to zvalo u ono doba, a neposredno posle njegovog 18. rođendana nepregledna povorka je hodala Beogradom da isprati svog nesuđenog heroja.

Preminuo je u noći između 23. i 24. jula u 1928. godine u Beogradu, a da je ipak izašao sa terena kada je osetio bolove, sve bi možda bilo mnogo drugačije...

PRVA SUDIJSKA AFERA I SARAJLIJA KOJI JE ZARADIO NADIMAK!

Finale četvrtog prvenstva Jugoslavije u istoriji donelo je i prvu veliku sudijsku aferu, a u srcu nje je bio sarajevski arbitar Anton Felver. 

U finalnom meču sastali su se Građanski iz Zagreba i Jugoslavija iz Beograda, a meč je igran na stadionu Konkordije u Zagrebu. Pobedio je Građanski 2:1, ali pričalo se samo o arbitru Elveru!

Meč je odlučen golom najboljeg strelca šampionata Franje Gilera u 87. minutu – iz penala!

"To čuveno finale između Građanskog i Jugoslavije je rešio sudija Felver kada je svirao penal u 87. minutu. Posle su ga novinari nazvali Elver, asocijacija na Elf – nemački broj 11, upravo zbog jedanaesterca koji je dosudio", ispričao nam je Boban Živanović, pisac "Hronike prve lige", sjajne knjige o predratnom fudbalu i prvenstvima odigranim od 1923. do 1940. godine.

Ovim prisećanjem na nešto mračniju i tamniju stranu početaka srpskog i jugoslovenskog fudbala privodimo naš specijal kraju.

Sutra na MONDU čitajte poslednji tekst ovog serijala – osvrt na prvo veliko rivalstvo srpskog fudbala, na sve mečeve između BSK-a i Jugoslavije!