MONDO KOLUMNA: Englezi, vratite više taj fudbal "kući" i ostavite nas na miru!

/piše: Marko Jović, mladi fudbalski trener/

Narativ o engleskoj fudbalskoj reprezentaciji je onaj vic koji ste prvi put čuli u vrtiću i sada biste da iskočite kroz prozor kada god ga neko pomene, ali vas istovremeno i nostalgično podseti na momenat kada ste imali jednocifren broj godina, pa vam je neobično drago što ga se neko ipak dosetio. Lično, mrzim ga i volim u isto vreme, svega mi je dosta i želim da ga čujem još jednom. Pa, dajte da čujemo, šta biste to da vratite kući...

Svi znamo fabulu - Englezi su na fudbalskoj sceni pas koji juri svoj rep, zasigurno ubeđeni da su fudbal i internacionalni trofeji nedvosmisleno njihovi, ali nikako da to i dokažu time što će rep zagristi, a srebrninu poljubiti.

Evropsko prvenstvo koje je pred nama je još jednom, po pravilu, probudilo ostrvske fanatike i kroz priču nateralo fudbalsku javnost da Engleze svrsta u najuži krug favorita.

Samo, ovaj put, to nije samo pusta priča.

KAŽEŠ ENGLESKA, A MISLIŠ PEP I TUHEL

Tek završena sezona obojena je u englesko plavo, nešto poput onog vizantijskog samo sa širim opsegom nijansi koje podrazumeva. Mančester siti i Čelsi su ekipe koje su nam, četkicama Pepa Gvardiole i Tomasa Tuhela, "poplaveli" fudbal u godini u godini iza nas.

Katalonac je fudbal u Engleskoj okrenuo naopačke, više niko i ne priča o ostrvskom načinu igre koji je dobio svoje slovo u rečnicima, dok je Nemac za vrlo kratko vreme doneo još neke novitete i "podigao" je mlade engleske talente u Čelsiju, tako da Garetu Sautgejtu preostaje da pokupi najbolje od toga i napravi tim koji je spreman da "vrati fudbal kući".

Dva vrhunska stratega igrala su se ove igre na najatraktivniji mogući način, a sve to sa engleskim timovima, i nekoliko mladih, i ne tako mladih, Engleza kao prvim violinama obe ekipe što je za mnoge iznenađenje. Kajl Voker, Džon Stouns i Fil Foden sa jedne strane, Ris Džejms, Ben Čilvel i Mejson Maunt sa druge etablirali su se u poslednjih 300 i kusur dana pokazavši da je budućnost engleske reprezentacije veoma svetla.

Što je još važnije, čini se da je budućnost - sada!

Pored igrača iz zvanično najboljih klubova Evrope, finalista Lige šampiona, spisak od 26 ljudi koji će pokušati da vrate fudbal tamo gde se rodio krcat je igračima u dobroj formi i velikim imenima, pa je i iz laičkog ugla jasno što su Englezi u turnir ušli sa malom kvotom kraj svog imena.

Geret Sautgejt se, ipak, ogrešio o neke ljude. Iako je spisak plus-minus u skladu sa onim što su rumeni Ostrvljani i priželjkivali, ne mogu a da ne spomenem kako na njemu nema igrača koji je pored Fodena i Maunta (makar iz mog skromnog ugla) najviše zaslužio da na njemu bude - Džesija Lingarda. Ofanzivni vezista se tokom proleća digao iz pepela i u Vest Hemu odigrao vrhunsku polusezonu, ali ispostaviće se nedovoljno dobru za selektora, pa će respektabilni sastav biti kraći za njegovo ime.

I pored te odluke, i izostanka Trenta Aleksander-Arnolda zbog povrede, Sautgejt u rukama ima strašno jak špil, a krunsko pitanje koje muči sve koji u iščekivanju čekaju prvi meč ove reprezentacije jeste - kako li će ga izmešati?

Hajde malo da popričamo o tome kako igra reprezentacija Engleske...

ZAŠTO MI SE SVIĐA ENGLESKA MISTERIJA

Čini se da je selektor u pripreme za veliko takmičenje ušao kao iluzionista i vodio se onom starom izlizanom forom da najbolji mađioničari nikad ne otkrivaju svoje trikove. Pogotovo kada smatraju da su njihovi trikovi dobri. Tako smo i u mečevima koje su Englezi igrali u protekle dve nedelje videli svašta i ništa, zasigurno ne sastav koji će izaći na megdan Hrvatskoj, a samo Sautgejt zna da li smo videli i formaciju koju će preferirati tokom turnira.

Šta je ono u šta možemo da budemo sigurni?

Relativno malo stvari. Počnimo od očiglednih stvari, poput formacije - engleski selektor je u poslednje vreme odstupio od omiljene mu postavke sa trojicom defanzivaca sa kojom je došao do polufinala Mundijala (da budem precizan 3-5-2) i priklonio se nešto šablonskijem rasporedu sa četvoricom u odbrani, dok su igrači ispred zadnje linije fluidniji u pozicioniranju. Inicijalno, Engleska utakmice uglavnom kreće u bazičnoj 4-2-3-1 formaciji, koja kasnije prerasta u 4-3-3, a u najvećem broju slučajeva finišira u 4-2-2-2, uzrokovano velikom slobodom u kretnji ofanzivne četvorke.

Upravo su ti manevri igrača ispred dvojice defanzivnih vezista ono što Englesku čini naročito interesantnom.

MOŽE I "URAGAN" DA BUDE SEKSI

U "skill" delu ekipe cementirano mesto ima Hari Kejn, koji je sigurno i najbolji igrač ekipe, a pored toga i najvažniji igrač budući da njegovo ponašanje na terenu utiče na delovanje svih ostalih igrača. Napadač Totenhema je poznat po svom "plivanju" između linija i direktnom učešću u organizaciji i napretku akcija svoje ekipe, pa se, ne brinite, to neće menjati ni na ovom turniru.

Ono što Engleze čini pravim propagandistima "seksi fudbala" jeste neočekivanost kretnji ofanzivnih vezista/krilnih igrača i njihovo čitanje igre koje se ogleda u pronalasku prostora u rupama protivničkog bloka. Fil Foden, Mejson Maunt, Rahim Sterling i Džek Griliš su majstori u trošenju prostora koji dobiju na korišćenje od protivnika, reaktivno se kreću u odnosu na kretnje svojih saigrača i stoga je glavno pravilo Engleske u ofanzivi ono da pravila nema.

Određeni šabloni, naravno, postoje. Dešavanja na protivničkoj polovini uglavnom su zasnovana na kontra-kretnjama (jedan igrač odlazi iz određenog prostora, drugi ga popunjava), sa glavnim fokusom na popunjavanju poluprostora i bočnih pozicija.

Sautgejt nastoji da u te pozicije dovede svoje najkreativnije igrače i na boku, i blizu boka, izoluje ove fudbalere u brojčano superiornim scenarijima gde će igrati u višku protiv defanzivaca, i na račun svoje kreativnosti dovesti loptu do opasne zone.

SAMO DA JE MEGVAJER ZDRAV

Osnovna ideja jeste osvajanje terena kroz posed i pas iz zadnje linije i igru kroz sve tri zone, što u prvim utakmicama može biti i najbolja i najlošija strana njihove igre. Ukoliko bude nedostajao makar jedan igrač iz dvojca štopera Džon Stouns-Hari Megvajer, protok lopte će biti ograničen i to bi moglo da im predstavlja problem i usmeri ih ka planu B - dugim loptama ka i dalje odličnom Hariju Kejnu.

Štoperi i defanzivni vezni su najveće glavobolje engleskog selektora i glavni su razlog što ne znamo kako će početi svoj prvi meč, a kamoli neki od narednih. Mada siguran sam da ćemo o tome lakše zaključivati kako prvenstvo bude odmicalo. Deklan Rajs je siguran ispred odbrane, njegov najbliži kolega je nepoznanica zbog povreda i pristupa Sautgejta na prijateljskim utakmicama. Od igrača Vest Hema se mnogo očekuje i gledam u njega kao u jednu od potencijalno najsvetlijih tačaka ekipe, želim da verujem da nas neće izneveriti.

Valjalo bi spomenuti i bekovske pozicije, gde se čini da je desno Voker prvi pik, a da će levo špartati Čilvel. Svakako, oni će imati zdravu konkurenciju i u slučajevima potencijalnog menjanja formacije, ne čudite se ukoliko Kiran Tripije dobije prednost na boku pre Džejmsa, a Luk Šo tokom turnira podeli minutažu sa Čilvelom.

Na štoperima sve zavisi od zdravlja Megvajera - ako bude dovoljno "fit", sigurno je u 11 i Engleska ima brigu manje sa loptom, uz potencijalnih nekoliko briga bez lopte kada se pojavi brža ekipa, ali ostaviću šefa struke da o tome mozga.

VRAĆA SE KUĆI, ALI DA LI LETA 2021?

Suštinski, malo je propusta u njihovoj igri koji bi ih momentalno preporučili da će biti "flop" prvenstva, previše nepoznatih u jednačini da bih sa sigurnošću tvrdio o tome šta ćemo kroz turnir gledati od njih. Jedno je sigurno, dvojac Maunt-Foden mora da počne sve utakmice i na njemu, uz uticaj Kejna, mogu najviše da profitiraju.

Celokupan sastav nudi selektoru previše opcija. Ukoliko izabere kako treba, Engleska može daleko i kao najveći problem vidim činjenicu da postoje šanse da se Sautgejt izgubi u fabrici čokolade. Previše kalkulacija i konstantne promene mogu da koštaju još jednu vrhunsku generaciju engeskih šutača lopte grljenja pehara, pa je stoga prvi cilj koji je pred Englezima utvrđivanje gradiva i utanačenje tačnog plana igre.

Ukoliko to uspeju, siguran sam, doguraće do kraja. A u tom slučaju, kraj je isti kao početak - stari dobri gramofon, očišćena ploča i delimično promenjene reči pesme "It came home".

Ali, put do kuće je dug, pogotovo kada si dugo u izgnanstvu...