Mančester junajted je rešio kojeg čoveka žele da ih vodi u budućnost. Nakon što su smenili Olea Gunara Solskjera i odlučili da do kraja sezone na mestu menadžera pronađu samo privremeno rešenje, malo ko je tu očekivao Ralfa Rangnika.

Ipak, stručnjak za kojeg Jirgen Klop tvrdi da je možda i najbolji nemački trener, doći će na "Old Traford" da Junajtedu donese preko potreban plan i viziju, uz ideju da se posle ove sezone s mesta menadžera "preseli" u ulogu konsultanta, odnosno sportskog direktora.

Ali ko je uopšte Ralf Rangnik? Zbog čega je on jedan od najvažnijih ljudi u nemačkom fudbalu u poslednjih nekoliko decenija  i kako su njegove ideje oblikovale fudbal u Evropi?

Ljubitelji fudbala u Srbiji za Ralfa Rangnika najbolje znaju po njegovom nedavnom kratkom angažmanu u Lokomotivi iz Moskve, kada je sa mesta trenera "sklonio" Marka Nikolića. Neki drugi pamte neverovatne rezultate sa tada nepoznatim Hofenhajmom. Ali sve to su samo isečci iz velike karijere.

Ralf Rangnik nije bio bogzna kakav fudbaler i već sa 25 godina je bio trener-igrač lokalnog kluba Viktorija Baknang. Teško da je iko mogao da pretpostavi da je u toj varoši u okolini Štutgarta nastajao trenerski um koji će promeniti Bundesligu, reprezentaciju Nemačke, pa i ostatak kontinenta.

U tom klubu, Ralf je morao da bude sve. I trener i igrač i još mnogo više, jer nije bilo nikog drugog ko će tako manijakalno voditi računa o svakom detalju. Ta njegova nepresušna želja da svaki segment učini sve efikasnijim dobro će se uklopiti u moderan fudbal.

U tadašnjem, tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, Rangnik će biti smatran za napornog čoveka koji mnogo voli da pametuje. I ne čudi, kada je inspiraciju za svoj fudbal i način rada "pokupio" od legendarnog Valerija Lobanovskog i njegovog Dinamo Kijeva.

Slučajna prijateljska utakmica protiv slavnog kluba 1984. godine pokazala mu je čari za to vreme sofisticiranog zonskog markiranja i agresivnog presinga. To će i obeležiti njegove brojne timove u decenijama koje su sledile. Rangnik će postati jedan od pionira "gegenpresinga" koji će kasnije na najviše visine dovesti Jirgen Klop u Borusiji Dortmund.

Rangnik je nastavio da napreduje. Beležio je odlične rezultate u mladim timovima Štutgarta, Rojtlingen je uveo u treći rang, da bi "svoj" Ulm 1846 doveo do Cvajte! I tada su u Nemačkoj počeli da ga primećuju. Pojavio se na popularnom sportskom TV programu, gde je održao pravo malo predavanje o taktici, naročito posle neuspeha "Pancera" na Mundijalu 1998.

Tada je dobio pogrdne nadimke "profesor" i "teoretičar", pošto se brojnim njegovim kolegama nije dopalo što je Rangnik novim idejama pokušavao da dokaže da su dotadašnje metode u Nemačkoj - zastarele. Upravo negde u to vreme, kada je Nemačka doživela debakl na Svetskom prvenstvu u Francuskoj (razbila ih Hrvatska 3:0 u četvrtfinalu) kao evropski šampion, Rangnik je među prvima zagovarao revoluciju u nemačkom fudbalu i uspostavljanje novog sistema.

ralf rangnik
Profimedia 

Taj sistem će, posle nekoliko godina opiranja glavnih ljudi u nemačkom fudbalu, ipak biti uspostavljen početkom 21. veka.

Sistem koji od najmlađih kategorija insistira na stvaranju kreativnosti i bržem razmišljanju fudbalera, koji odbacuje prevaziđen nemački sistem sa liberom iza dvojice štopera. Rangnik je insistirao na poboljšanju metodologije rada na svim nivoima. To je dovelo i do većih ulaganja u klupske akademije, jačanje infrastrukture pred Mundijal 2006, a godinama kasnije će se videti i rezultati načinjenih promena.

Rangnikov sistem se bazira na kontra-presingu, agresivnoj želji tima da što pre povrati posed lopte nakon što ga izgubi. Uz to, brze tranzicije i što više vertikalnih dodavanja dovode do uzbudljivog fudbala koji je posle pozicione igre Gvardioline Barselone (2008-2012) preuzeo primat u evropskom fudbalu u godinama koje su usledile.

Bilo bi naivno reći da njemu idu velike zasluge za taj uspeh, ali Rangnik je bio važan deo talasa koji je forsirao promene u nemačkom fudbalu - promene koje će kulminirati 2014. godine osvajanjem Svetskog prvenstva u Brazilu.

No, između svega toga, bilo je još mnogo Rangnikovih uspeha. Hanover je iz Cvajte vratio u Bundesligu, u Šalkeu je u prvom mandatu bio vicešampion, a u drugom ih je doveo do polufinala Lige šampiona.

Ali srca najvećeg broja ljudi kupio je u Hofenhajmu. Otišao je u klub iz sela sa 3.200 stanovnika i iz treće lige ih doveo do Bundeslige. Stigli su čak i do čuvene jesenje titule sa Vedadom Ibiševićem kao prvim strelcem lige i zvezdama kao što su Demba Ba, Činedu Obasi i Luis Gustavo.

I upravo je poslednja utakmica u 2008. godini, spektakularan dvoboj Hofenhajma i Bajern Minhena (1:2), bio najbolja reklama za Rangnikov fudbala.

"To je verovatno utakmica najbržeg tempa u istoriji Bundeslige. Čista fudbalska zabava", govorio je selektor Nemačke Jokaim Lev posle tog meča.

Ali Mančester junajted s Rangnikom na čelu neće dobiti samo sistem na terenu, već celokupnu reorganizaciju i u "okolnim" strukturama. Naravno, ukoliko mu Junajted to dozvoli.

Nigde se to nije videlo tako dobro kao u Lajpcigu. Preuzeo je klub "de fakto" u vlasništvu Red Bula i od treće lige do vicešampionske pozicije u Bundesligi ih doveo za svega par godina.

I tamo je uspostavio svoj čuveni sistem - agresivan gegenpresing, vertikalan fudbal sa brzim tranzicijama, dovodeći uglavnom posebno inteligentne igrače U23 uzrasta, koji mogu da podnesu zahteve njegovog fizički, ali i mentalno iznurujućeg fudbala.

"Ako želite da ubrzate brzinu igre vašeg tima, morate da razvijate brže umove vaših igrača, pre nego brža stopala", nedavno je rekao Rangnik i tako savršeno dočarao svoje poglede na fudbal.

U Lajpcigu je povremeno bio sportski direktor, a povremeno je "uletao" na poziciju trenera kada je za to bilo potrebe. U obe uloge je obavljao uspešan posao, toliko da se poslednjih godina svi pitaju da li ga klubovi traže zbog njegovih trenerskih ili direktorskih sposobnosti.

Sada će u Junajted isprva stići kao trener i biće zanimljivo videti kako će "sklapati" svoj mozaik na terenu. Za razliku od legendarnog ser Aleksa Fergusona, koji je voleo da više posmatra sa strane i posao na treningu prepušta svojim saradnicima, Rangnik će non-stop biti pred očima Junajtedovih zvezda.

Zapravo, onako na oko, "đavoli" i Rangnik nisu idealan spoj - makar ne ovaj Junajted. Sa Kristijanom Ronaldom, Bruno Fernandešom i Polom Pogbom, imaće na raspolaganju sasvim dovoljan broj igrača koji baš i ne vole da trče bez lopte, posebno ako je ona kod protivničkih igrača, ali i dovoljno kvaliteta ukoliko, kao u Lajpcigu, glavni kvalitet tima bude bio kontra-napad. Zato mnogi sada očekuju i "vaskrsnuće" pomalo zaboravljenog Džejdona Sanča.

ser aleks ferguson ole gunar solskjer
Profimedia 

Mnogi još nisu ni uvereni koliko će Junajted zapravo dozvoliti Rangniku da dugoročno menja loše navike kluba. U njima su ogrezli od odlaska Fergusona - već osam godina se sve i dalje gleda u poređenju sa poslednjim timom neponovljivog Škota.

Ali zarad Junajtedove dobrobiti, ta istorijska veza mora nekako da se ostavi po strani. Dolazak Olea Gunara Solskjera u decembru 2018. bio je upravo pokušaj da se "Fergijev duh" kraj aut-linije nekim čudom oživi.

Shvatili su do sada valjda da je tako nešto nemoguće. Junajtedu treba novi početak. "Profesor" će u Mančester doći da ponovo pametuje i menja uštogljene američke vlasnike i nepopularne klupske direktore.

To je veliki test za tvrdoglavog i principijelnog Rangnika. Prvi će imati na terenu, do leta 2022, pa onda možda i u salama za sastanke. Ako se Mančester junajted do tada opet ne predomisli...

Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.