ZVEZDA MORA DA KAŽE "JEB*GA" I IDE DALJE: Zašto je najbolja lekcija za Stankovića da NEMA velike pouke protiv Rendžersa?

Mančester siti je od početka novembra do kraja januara vezao 12 uzastopnih pobeda u Premijer ligi, tukli su između ostalog Junajted, Čelsi i Arsenal, da bi neočekivani remi sa Sautemptonom (1:1) prekinuo niz Gvardiolinog tima. Kada su svi očekivali da najbolji trener svih vremena kritikuje svoje igrače zbog promašaja i govori o problemima koji su imali protiv "svetaca", Gvardiola je još jednom pokazao da razume fudbal i fudbalere bolje od bilo koga drugog.

Nije to samo subjektivni osećaj, nije u pitanju ni puko nabrajanje šansi i niza nesrećnih okolnosti koje su se dogodile u 180 minuta fudbala na "Ajbroksu" i "Marakani", čak i veštačka inteligencija pokazuje da je Zvezda bila daleko kvalitetniji tim. Napredni parametri daju dokaz da je Zvezda trebalo da postigne čak pet golova protiv Rendžersa, samo da su lopte koje inače u proseku završe u mreži - zaista i završile iza leđa neverovatnog Megregora.

Zbog toga je najteže analizirati šta to nije bilo dobro u tvojoj igri kada te rezultat ubeđuje da postoje nedostaci, a zdrav razum ti govori da ih nema?

Ako bismo na silu pokušali da izvučemo minuse iz dvomeča Crvene zvezde protiv Rendžersa, najlakše bi bilo reći da je potrebno popraviti realizaciju, koncentraciju i defanzivne prekide, iako su to stvari koje je Stankovićev tim dizao iz meča u meč u prethodne dve godine i podigao zaista na visok nivo.

Na to, opet, ukazuju "samo" čudno primljeni golovi i čudno propuštene šanse, odnosno niko se ne bi ni setio da spomene ove probleme u igri da su milimetri bili na strani Zvezde.

Rezultat naravno najviše utiče na formiranje mišljenja o samoj utakmici, i biće u pravu neki koji kažu da je to i najvažnija stvar u fudbalu, ali fudbalska zrelost se postiče tek onoga trenutka kada se razdvoje dve stvari - i kada možeš da budeš zadovoljan i samo jednim.

Hladno pivo bi reklo "kad nema velike ljubavi, dovoljna je i mala", pa su tako navijači Zvezde znali da se zadovolje velikim evropskim uspesima u trenucima kada i realno govoreći nije bilo preterane lepote u igri njihovog tima - recimo Salcburg ili Kopenhagen - dok s druge strane kod Stankovića sada imamo već dva primera u kojima je igra bila na visokom nivou, ali to nije dalo rezultata.

Detalji su odlučili da Zvezda ne eliminiše Milan, jedna šansa je mogla sve da promeni, međutim meč sa Rendžersom je već fudbalska anomalija iz koje je teško izvući pouke jer su crveno-beli imali desetak prilika da sve promene.

Ne treba kukati i proklinjati sreću, vraćati film na propuštene šanse, dosuđene ofsajde i sitnice koje su presudile u korist rivala, previše razmišljati o onome što se "baš tebi dogodilo", nekada je dovoljno samo nasmejati se i reći - jebiga.

U toj jednoj reči sadržano je oslobađanje bilo kakve nesigurnosti i sumnje u sebe zbog nečega što ne može da se objasni logikom. Jedno "jebiga" ne znači aroganciju i nadobudnost, taman je tu da ti ne sruši samopouzdanje, pa nekada može da učini više od toga nego da provedeš neprospavane noći misleći "kako se ovo dogodilo".

Stanković ih je imao nakon Šerifa i Omonije, kada je i trebalo, izvukao je tada lekcije i postao daleko bolji trener, međutim nekada jednostavno nema velikih pouka.

Možeš samo da se nasmešiš, makar i kiselo, i kažeš ono što si video i osetio u srcu, baš kao Pep Gvardiola kome rezultati nužno ne diktiraju zaključke: "Ovo je bila naša najbolja utakmica". I bila je, možda i najbolja koju je Crvena zvezda odigrala u 21. veku, ma šta rezultat govorio.

Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.