Hteo je Partizan da se vrati u Ligu Evrope, ali nije uspeo. Posle odlične sezone u Konferencijskoj ligi, izborio je šansu da bude na četiri meča od takmičenja u višem rangu evropskog fudbala. Hteo jeste, ali je izgleda "zagrizao" preveliki zalogaj.

Jer Partizan je posle ukupnog poraza 3:4 od AEK-a iz Larnake ostao ne samo bez Lige Evrope, već i bez trenera Ilije Stolice, hrabrosti i odgovornosti. Ostale su samo mrvice - mučna atmosfera oko tima i uprave kluba, nedostatak heroja da istupe i spasu stvar, kao i prilika za popravni u Konferencijskoj ligi.

Partizan je znao da će protiv AEK-a morati da uradi ono što je pre 12 meseci uradio protiv Santa Klare. Ali za razliku od tog revanša protiv Portugalaca, sada je nedostajalo kvaliteta, čvrstine i otresitosti. Pa opet, jasno je da je u timu Partizana sve to polazilo od "glave", tj. od trenera.

STOLICA BEZ HRABROSTI, A HTEO JE TAKAV PARTIZAN

Nije Partizan pošteno ni ispao iz Lige Evrope, a beogradski mediji su već jasno objavili da je Ilija Stolica smenjen. Pet uzastopnih mečeva bez pobede i eliminacija na prvom koraku su i u manjim klubovima razlog za promene. Ali kada je na red došla konferencija za medije, Stolice nije bilo da odgovori na pitanja novinara.

Kao što je strategu crno-belih nedostajalo hrabrosti da se pojavi pred medijima i javno preuzme odgovornost na sebe - pa makar možda bio i bivši - tako je i njegovom timu falilo petlje na terenu.

Anketa

Ko bi po vašem izboru trebalo da bude novi trener Partizana?

Po njegovom dolasku u Humsku bilo je dosta priče da će Partizan pod novim trenerom igrati hrabar i moderan fudbal, ali na kraju nije bio spreman da i sam pođe tim putem. Crno-beli su u revanšu protiv AEK-a češće morali da se regrupišu nakon besplanskog ispucavanja lopti ka protivničkoj odbrani, nego što su pokazali sve ono o čemu je Stolica često elaborirao u ranijim obraćanjima.

Bilo je dobrih momenata u četvrtak uveče, bilo je razloga da se publika u Humskoj razgali, ali možda bi sve izgledalo bolje na terenu da je i Stolica van njega govorio prave stvari. Od prvog dana je izbegavao da kaže da je titula cilj Partizana.

"Moj cilj je da pobeđujem svaku utakmicu", upadljivo glasna bila je njegova poruka. Jer svima u i oko Partizana je jasno da ne može svaki meč da se pobedi. Ali isto tako - ni učinak od samo jedne pobede, tri remija i dva poraza ne može da budu podloga za uspešnu sezonu.

JEDAN SLALOM RASPORIO SLABU KIČMU

MONDO/Stefan Stojanović STEFAN STOJANOVIĆ

Partizan je imao tri vođstva u dvomeču sa Kipranima, ali su četiri primljena gola ipak bila previše. U Larnaki su to bili "fotokopirani" golovi iz smušenih reakcija nakon kornera. Onaj drugi iz Beograda, koji je i potpisao Partizanovo ispadanje, bio je pravi simbol problema Stolicinog tima.

U šest sekundi je stalo sve. Od prijema lopte Imada Faraža na desnom boku, do maestralnog matiranja Aleksandra Popovića, fascinantno je koliko stvari je moglo da se "oslika" u njima. Kvinsi Menig se vratio da pomogne odbrani, ali je brzo odustao. Tehnički prvi igrač ispred odbrane Ljubomir Fejsa, "ispao" je krajnje naivno i mekano, dok je Patrik Andrade sada već po svom običaju kasnio i bio bez pozitivnog efekta na dešavanja na terenu.

Vujačić je "telefonirao" prilikom napada na Faraža ispred šesnaesterca, taman toliko da ovaj zna gde mu se otvara "krater" pred golom crno-belih. Kapiten Urošević nije stigao da ga zatvori i odličan udarac Faraža kompletirao je jedan od lepših golova u Humskoj u poslednje vreme.

U ŠEST SEKUNDI STALO SVE

Partizan Aek Faraž Arena Sport

I sve falinke iz tih šest sekundi mogu se pripisati igračima Partizana i na nivou utakmice. Andrade je ponovo pokazao da je daleko od pojačanja, baš kao što je često bio daleko od protivničkih igrača. Da ne pričamo o njegovim brojnim nepreciznim dodavanjima na ključnim delovima terena.

"Srce" sredine terena je ponovo pokazalo zašto nije baš mudro da se izgube četvorica prvih centralnih vezista u šest meseci (Zdjelar, Jevtović, Jojić, Šćekić) dok je odbrana ponovo bila anemična. Ovog puta je uz Vujačića bio Svetozar Marković, ali njegov najveći doprinos, koliko god nenameran, ipak je bio autogol za 1:1. Ubacite u miks i bledog Bibarsa Natha i često u ofsajd zalutalog Kvinsija Meniga i lista problema je već predugačka.

IMA NEŠTO U TOM DIJABATEU...

Partizan AEK Laranka (4).JPG
MN Press 

Ako je Partizan nešto dobio iz revanša sa AEK-om, onda je to Fuseni Dijabate. Krilni fudbaler je odigrao tek treći meč za Partizan, ali je pokazao da u njemu ima nečega, da poseduje kvalitet da bude još bolji.

Bio je Robin Rikardovom Betmenu, asistirao mu čak i slabijom desnom nogom, "izbacivao" ga jedan na jedan sa golmanom i nagovestio da će unaprediti napadačku igru crno-belih.

Bio je odličan sa loptom u nogama, izvlačio se iz nezgodnih situacija sa nekolicinom čuvara i driblinzima stvarao sebi prostor za pokretanje napada. Koliko god je činjenica da je tek nedavno stigao i da će još morati da se adaptira, već sada je jasno da će Partizan morati mnogo da se oslanja na njega. Ne samo zbog njegovih kvaliteta koje je do sada pokazao, već i zbog nedostatka kvaliteta na nekim drugim pozicijama.

Šteta samo što Partizanovi "Betmen i Robin" nisu bili dovoljni da se spasi crno-beli Gotam, onaj fiktivni grad od kog su mnogi odustali. U fudbalu dvojica ne mogu sami.

NISU PARTIZANOVI PROBLEMI OD JUČE

ilija stolica iliev vazura.jpg
MN Press 

Kada se podvuče crta, bolnoispadanje od AEK-a moralo bi ozbiljno da protrese Partizan. U neku ruku, to je već slučaj, pošto se u Humskoj sve drma i trese otkako je sezona počela. Ali ne zbog bombastičnih pojačanja ili lepršave igre, već od zvižduka i povika protiv uprave.

Partizanovi problemi traju već neko vreme. Stolica je u dva meseca uspeo da pokaže koliko je u Partizanu sve stajalo na krhkim nogama. S naknadnom pameću postaje posebno očigledno i koliko je rad Aleksandra Stanojevića protekle dve sezone to uspevao da koliko-toliko zamaskira. Ponovimo još jednom, da on nije podbacio, već premašio očekivanja na klupi.

Sad više nema mesta skrivanjima. Navijači Partizana su i golove voljenog tima proslavljali povicima "Uprava napolje", što je kristalno čist pokazatelj šta pet godina bez titule i katastrofalan start nove sezone u dva najvažnija takmičenja mogu da učine navijačkoj bazi.

Dodajte na to i činjenicu o velikim klupskim dugovanjima, koja kao u vrzinom kolu ne daju prostor za pravljenje iole respektabilnijeg tima, i jasno je da u Humskoj u ovim trenucima gotovo ništa nije onako kako bi u tako velikom klubu trebalo da bude.

Fudbalski klub Partizan nije vođen kako dolikuje, a to osim katastrofalnih mesec dana i ukupnog ambijenta, dokazuju i naprasni rastanak sa sportskim direktorom Ivicom Ilievom posle sukoba unutar kluba, zatim definitivni promašaj sa Ilijom Stolicom na mestu šefa struke, a uz to i ono podjednako očigledno - formiranje tima čije su mane, bar u ovom trenutku, više nego jasne.

Partizan već predugo podbacuje u gotovo svim aspektima. Nije ni Stolica vodio prvi tim kako dolikuje, samo što je on ceh platio dobijenim otkazom.