Srbija će ponovo igrati sa Švajcarskom na Svetskom prvenstvu. U Kataru će imati priliku da se revanšira za poraz sa Mundijala u Rusiji, a taj meč obeležili su Đerdan Šaćiri i Granit Džaka provokacijom "albanskog orla", simbola tzv "velike Albanije".

Nije se to dopalo svima u nacionalnom timu, čak naprotiv. Jedan od njihovih saigrača Valon Behrami priznao je da žestoko osuđuje taj potez i da tome nikako nije mesto na fudbalskom terenu. Ispričao je sve o tome i o još nekim detaljima iz svlačionice koji nisu bili poznati javnosti.

"Mrzim tu temu i dan danas, ovo je fudbal, ne politika. Takvom gestu nije mesto na terenu, to je glupost, ne igramo se rata. Mene su na Kosovu i Metohiji tada optužili da nisam učestvovao u tome. Srpski fudbaleri su moji prijatelji, rođeni su posle rata, zato se nadam da će na ovom Mundijalu da se igra samo fudbal i da se ignorišu ostale stvari", rekao je Behrami za "Blik".

džerdan šaćiri
Profimedia Đerdan Šaćiri

Ispričao je i za probleme koji su vladali tada u ekipi. U Rusiji je došlo i do tuče posle remija sa Brazilom, toliko su svi bili napeti. Na udaru se našla i njegova porodica.

"U hotelu je došlo do tuče posle meča sa Brazilom. Svi smo bili srećni zbog tog rezultata, igrači su sa porodicama bili hotellu, tu je bila i Lara moja tadašnja devojka, sadašnja supruga, kao i roditelji. Tadašnji generalni sekretar ih je optužio da se nisu pozdravili i to me je teško pogodilo. Uvek smo se pridržavali pravila. Posle nekih njegovih izjava svi mi igrači sa dvojnim državljanstvom smo hteli da se povučemo iz reprezentacije. Ne znam za Šaćirija, ali znam za ostale, zauzeo sam se za svoje kolege i tako stekao više neprijatelja."

Aleksandar Mitrović i Valon Behrami 1
Profimedia Valon Behrami i Aleksandar Mtrović

Behrami je rođen u Kosovskoj Mitrovici 1985. godine i kao dete sa roditeljima otišao je u Švajcarsku. Postao je deo tamošnjeg nacionalnog tima, ali neće igrati u Kataru jer je zbog svega što se dogodilo odlučio da se povuče iz reprezentacije.

"Pamtim da smo otišli sa Kosova poslednjim autobusm kada sam imao četiri i po godine. Dva meseca sam plakao svake noći, nedostajali su mi baka i deka. Ja sam se prvo bavio atletikom, pa sam onda ušao u fudbal. Pamtim da je 1998. godine stiglo pismo da treba da budemo proterani iz Švajcarske i fudbal mi je tada mnogo pomogao. Otac kolege iz tima stao je na našu stranu i prikupljeni su potpisi da ostanemo", zaključio je Behrami.