Mogla je utakmica u Češkoj da ostane upisana kao jedan od većih evropskih preokreta u istoriji Partizana. Herojsko drugo poluvreme sa 10 igrača dovelo je do tri gola u 17 minuta i ostavilo crno-bele na desetak minuta od pobede protiv Slovackog. Karakter koji je tim Gordana Petrića pokazao u nastavku meča u Uherskom Hradištu verovatno je ostavio u čudu i mnoge navijače Partizana, već pomirenih sa rutinskim porazom.

Ali koliko god da je drugih 45 minuta bilo putokaz, kako je Petrić rekao, važna pitanja moraju da se stave pred ovaj tim. Kako i zašto je došlo do sunovrata iz prvog poluvremena u kojem je Partizan izgledao prvo nepripremljeno, a onda i "pregaženo"? I zbog čega je odbrana crno-belih bila prepuna rupa, iako je meč počelo bezmalo sedam igrača defanzivnih karakteristika?

Ne može se zaobići to drugo poluvreme tokom kojeg je brojčano oslabljeni Partizan zabezeknuo rivala. Potezi i golovi Fusenija Dijabatea, volej Rikarda Gomeša, pa i ona prečka koja je mogla u finišu da donese crno-belima četvrti gol. Taj čelični povratak u meč i preokret moraće da budu otrežnjenje Petrićevom timu - videli su šta je sve moguće.

Ali ako taj furiozni preokret bude zamaskirao sve ono loše što je viđeno u prvom poluvremenu, stvoriće Partizanu samo još jedan problem. Crno-beli u tu klopku ne smeju da upadnu. Baš zato što je izbegnuta potpuna katastrofa koja je visila kao omča nad glavom, baš zato joj je potrebno pogledati u oči. Uostalom, ne bi imali potrebu za tako moćnim preokretom da do tada nisu bili ispod svih očekivanja.

Partizan je u prvom poluvremenu izgledao razbijeno, bezglavo i uplašeno. Greške im se nisu samo događale, već i ponavljale. U sistemu sa tri štopera, dva beka i dva centralna vezna, uspeli su da rivalu ostave pašnjake prostora za centaršuteve, udarce ka golu i još poneko usamljeno ostavljanje na prekidima.

Slovacko Partizan
Profimedia 

A nije da trener Petrić nije najavljivao pritisak Slovacka i pozivao igrače na oprez pre utakmice. Meč očito nije bio dovoljno dobro pripremljen, jer je hladan znoj oblio crno-bele već u petom minutu. Tada je Hamidu Traore dezorijentisano bio van svoje pozicije, odakle je Jan Kalabiška pogodio za 1:0. I Vujačić i Marković su bojažljivo i kasno istrčali u blok, pa je Partizan sebi dao prvi od dva "autogola", kako ih je opisao Petrić posle meča.

Usledili su naleti Kalabiške po levom boku toliko česti i opasni da je uloga Marka Živkovića u prvom poluvremenu bila gotovo nepostojeća. Ništa nije uspevao da zaustavi, o odlascima u napad nije imao vremena ni da pomišlja, a Slovacko je uporno napadao samo po toj strani, uvidevši kakve im se šanse pružaju.

Individualne greške je produbio Kristijan Belić nepotrebno oštrim faulom koji je rezultirao crvenim kartonom, ali Partizan bi daleko više mogle da bole one timske. Golovi iz prekida koje crno-beli primaju sada bi već morali da nekoga alarmiraju, jer je teško i pobrojati sve tako dopuštene pogotke rivalima od početka sezone. Tako je Siniša Saničanin izgubio svog čuvara koji je pogodio stativu, od čega se lopta odbila Kalabiški na nogu za drugi gol Slovacka. Tako je i treći gol "pao" posle zbunjenosti čitave odbrane, u kojoj su prednjačili štoperi, usled čega su crno-beli ostali bez pobede.

Slovacko Partizan 1
Profimedia 

U taj "koktel" problema trebalo bi dodati i bočne lopte koje su lako mogle da dovedu do 3:0 u prvom poluvremenu. Golman Popović je u par navrata oklevao i nije istrčavao na njih, štoperi Vujačić i Marković nisu uspevali da "zatvore" rivale, pa je i Mihalik imao strašnu šansu, praktično iz peterca srpskog tima.

Gotovo da nije bilo nijednog od sedmorice defanzivno nastrojenih igrača Partizana kojem se nešto nije moglo spočitati u tih prvih 45 minuta. Pa i kapiten Urošević je u jednom prodoru Slovacka po njegovoj strani bio daleko od dešavanja, što je rezultiralo opasnim centaršutem na peterac crno-belih.

I opet, uprkos svemu, Partizan je uspeo da se iskobelja, da suludim drugim poluvremenom pokaže koliko bolje može da igra i, možda još važnije, koliko Slovacko ne bi smela da bude ekipa koja im postiže tri pogotka. Zbog toga je ovaj preokret u Češkoj dobar samo onoliko koliko podstakne na razmišljanje i ispravljanje grešaka koje se ponavljaju. Ako toga ne bude, taj "karakter" koji se tako glasno pominjao nakon 3:3, mogao bi da bude važan i neophodan i ubuduće.

Jer Partizan sebi više ne sme da dozvoli onako depresivno prvo poluvreme.