Fudbalski klub Sampdorija oprostio se od slavnog Đanluke Vijalija, italijanske legende preminule ovog petka u 59. godini. Nekoliko sati nakon tragičnih vesti iz Londona, gde se nezaboravni centarfor godinama lečio od raka pankreasa, Đenovljani su objavili dirljivo saopštenje i podsetili ceo svet koliko Vijali znači i klubu i navijačima. U Sampdoriju je stigao 1984. kao 20-godišnji napadač i talenat Kremonezea, a otišao je u Juventus 1992. kao jedan od najboljih napadača na svetu, član šampionske generacije iz 1991. koju je predvodio srpski stručnjak Vujadin Boškov. i kao finalista Lige šampiona iz 1992. Tog proleća sa "Sampom" je izgubio na Vembliju, a 19 godina kasnije na istom mestu je postao prvak Evrope kao član stručnog štaba italijanske reprezentacije, u društvo još jedne legende Sampdorije, svog nekadašnjeg saigrača iz Đenove, a sada selektora Italije Roberta Manćinija. Pročitajte oproštaj kluba od legende:

"Već ima onih koji zamišljaju kako ste ti i Vuja u zagrljaju, radosni zbog vašeg susreta, ali i šokirani zato što vas prerano vide zajedno. Da, rano je Luka. Prerano. Rekli su da nikad nisi bio spreman da se oprostiš od svog 'saputnika' i nažalost – to je tačno. Tvoj saputnik – kako si odlučio da ga nazoveš – naterao te je da izađeš iz voza sa 58 godina, neslavno uzevši tvoju kartu za nove horizonte i ciljeve. Kartu za život, koja je ipak, vredela za sve navijače Sampdorije"

"Prešli smo dugačak put zajedno, odrasli smo, bili u potrazi, pobeđivali i sanjali. Stigao si kao mladi momak, ispratili smo te kao čoveka. Zauvek ćemo te pamtiti kao dečaka i nemilosrdnog centarfora, jer su svi junaci mladi i lepi, a ti si od tog leta 1984. godine naš heroj. Jak i prelep, sa brojem 'devet' na leđima i sa italijanskom zastavom prišivenom za srce. Najjači lider Sampdorije, uparen u špicu sa Bobi-Golom. U tri reči – jedan od nas"

"To si ostao za nas i kad si se u suzama opraštao od Đenove i juga. Tačno je, dok si podizao trofeje po Evropi u različitim bojama dresova i odela, Đanluka Vijali je bio Sampdorijac i Sampdorijci su bili uz Đanluku Vijalija. Bili smo saa tobom, u pobedi i porazu, u zdravlju i u bolesti. U Bernu, u Geteborgu, na Marasiju 19. maja 1991. i na Vembliju godinu i dan posle toga. Takođe i na Vembliju u julu 2021, svi smo bili tu u tvoj zagrljaju sa Manćom i u tim suzama koje nikad nećemo zaboraviti"

"Nećemo zaboraviti tvoj 141 gol, tvoje makazice, tvoje džempere od kamira, tvoje minđuše, tvoju platinasto plavu kosu, tvoju "Ultras Bomber" jaknu. Dao si nam tako mnogo, dali smo ti tako mnogo. Da, to je bila ljubav, uzvraćena i beskrajna. Ljubav koja danas neće umreti sa tobom. Nastavićemo da te volimo i obožavamo jer, kao što znaš, bolji si od Pelea. I zato, uprkos svemu, suđeno je da se ona naša prelepa sezona nikad ne završi. Sijaće na nebu zaokruženom plavom bojom na koje si se ti, Luka, zauvek potpisao. 'Za koga?' 'Za nas!'.

Njegovoj supruzi Katrin, ćerkama Oliviji i Sofiji i čitavoj porodici Vijaliji naš klub upućuje svoje najdublje saučešće.