NIJE SVAĐA, NIJE KRIZA... ZAŠTO ZVEZDA MENJA MILOJEVIĆA? Ima samo jedan "greh", a to je kasno da popravi!

Julijan Nagelsman nedavno je dobio otkaz u Bajernu iz Minhena jer se posvađao sa "pola svlačionice", a u trenutku iznenadnog otkaza prosečno je beležio 2,38 bodova po meču. Od trenera koji su dobili otkaz, a vodili su tim na najmanje 20 utakmica, bolji "prosek" imao je samo Aleksandar Stanojević (2,46) na klupi Partizana u sezoni 2011/12, kada je posle burne svađe sa tadašnjim rukovodstvom smenjen... Miloš Milojević se nije posvađao ni sa igračima, ni sa rukovodstvom, ali je na dobrom putu da bude smenjen sa mesta šefa stručnog štaba Crvene zvezde iako u ovom trenutku beleži 2,33 bodova po meču, što bi moglo još da poraste do kraja sezone u kojoj može da osvoji duplu krunu. Recimo, ako dobije sve utakmice do kraja, a 13 mečeva je u igri, Milojević bi dobio otkaz u Zvezdi sa rekordnim prosekom od 2,53 poena po meču. A, ni sa kim se nije posvađao...

Greh "švedskog Miloja", kako su ga navijači prozvali kad je u zimu 2019. godine stigao sa Stankovićem, leži u činjenici da nema "kredit". Prvenstveno igrački koji fali u njegovoj biografiji. Svaka čast za "rudarenje" od Islanda do Lige šampiona, ali holivudske priče bolje prolaze na Zapadu - na Balkanu je bitnija emocija. Miloš Milojević je trenirao u Crvenoj zvezdi tokom devedesetih i iz tog perioda ga se gotovo niko ne seća, bio je prosečan fudbaler, daleko od očiju sportske javnosti, a bez obzira što je, izvinite na rečniku, "ogulio dupe" da bi se vratio na Marakanu, opet to neće biti dovoljno da zadrži posao.

"Moja ideja bila je da Zvezdu preuzmem za pet do deset godina", kazao je Milojević po dolasku u Zvezdu, svestan da je ipak na putu ka ispunjenju sna "preskočio" nekoliko stepenica, iako su one nekima odmah dostupne, "samo" zato što su tokom igračkih dana mnogo postigli - i to podrazumeva da mnogo više znaju.

Taj manjak u igračkoj biografiji lakše bi se "progutao" da je Miloš Milojević u Crvenu zvezdu došao kao trofejni trener iz Švedske, kao što je to danas slučaj sa Barakom Baharom. Ovako, kraj svog imena imao je "samo" plasman iz trećeg u prvi rang švedskog fudbala, i osvojen Kup sa Malmeom, pa je široj javnosti i dalje poznatiji kao pomoćni trener Dejana Stankovića. Viđen kao čovek iz senke, gotovo da iz nje nije izašao jer je praktično celu sezonu bio samo trener u "v.d." statusu, pa se i dan-danas u naslovima češće može pročitati "trener Crvene zvezde", nego puno ime 40-godišnjeg stratega iz Knjaževca. 

Zbog svega toga, svaki poraz... Ne svaki poraz, svaki remi? Ma, ne ni svaki remi... Bukvalno svaki meč u kome Crvena zvezda nije pobedila 5:0, u kome nije napravila "sto" šansi i u kome nije "promovisano" pet mladih fudbalera značio je zapravo neuspeh za Miloša Milojevića, a njemu je ostalo samo da s čuđenjem slaže rukama dok se ne razljuti od objašnjavanja.

Na njemu se jasno vidi koliko ga je mučilo da se "uklopi" u narativ trenera Crvene zvezde, pošto njegova "drugačijost" mnogima nije bila simpatična, pa je na kraju počeo da menja navike, čak i da sasvim nenadano bude vrlo oštar u kritikovanju igrača. Kod nekih drugih trenera to bi bio plus, govorilo bi se da je pravi "alfa muškarac", međutim kod Milojevića je to povlačilo pitanje arogantnosti i nesloge u svlačionici, jednostavno zvučao je "veštački" kada je govorio o tome. Tada nije bio Miloš Milojević i time je iritirao mnoge navijače, pa i novinare, verovatno i svoje fudbalere.

A, opet, kada bi počeo da priča o "halfspejsu", "iks džiju" li "intenzitetu trčanja", što je njegov teren, ponovo bi iritirao iste osobe jer su to termini na koje nismo navikli da slušamo od fudbalskih trenera na ovim prostorima. Koliko god se svi gnušali fudbalskih fraza, čini se da su one manje pogubne po trenere u Srbiji od profesionalne terminologije uz koje će ići posprdni nadimci poput "štrebera" ili "kompjuteraša". Dakle, Milojević je upao u začarani krug iz koga nije znao kako da izađe...

Na prvi pogled, sumnja u manjak samopouzdanja i nepoverenje dela navijača deluju kao neosnovani razlozi za rastanak, ali ako se zagrebe ispod površine - vidi se da Crvena zvezda ovaj potez povlači pre nego što bude (pre)kasno. U nameri da u grupnoj fazi Lige šampiona ne bude samo "slepi putnik", nego da ovoga puta ode i korak dalje, sve do osmine finala, rukovodstvo je spremno da uloži nikad veći novac u renoviranje tima. Kada to već rade, ne žele da taj "zamišljeni Ferari" vozi inženjer, nego profesionalni vozač.

Zbog svega toga spremaju se da Makabiju plate kompenzaciju od 600.000 evra i daju Baraku Baharu platu od milion evra, baš kao što bi možda i Milojeviću da se strpio pet-deset godina i osvajao titule u recimo Švedskoj. Biće to "pukovnik ili pokojnik" potez rukovodstva Crvene zvezde koji može da bude samo pun pogodak ili potpuni promašaj, ono "između" im nije valjalo.