Slušaj vest

Hrvatski golman Tonči Gabrić preminuo je u 63. godini, prenose regionalni mediji. U pitanju je čuvar mreže koji je rođen u Splitu i upravo je u dresu Hajduka ostavio najdublji trag, ali tek u svom drugom mandatu od 1994. do 1999. godine kada je završio i profesionalnu karijeru.

Gabrić je počeo u RNK Splitu, pa bio u Solinu, da bi opet preko RNK Splita stigao do Čelika, pa dresa Hajduka u sezoni 1987/88. Tu je imao ulogu rezervnog čuvara mreže, da bi prvi izbor bio u Rijeci, PAOK-u, Pazinki i potom opet u Hajduku, u koji se vratio 1994. godine i od tada je nastupio na više od 100 utakmica. Igrao je i za reprezentaciju Hrvatske, uglavnom kao rezerva Dražena Ladića, a interesantno je da je odigrao i prvu utakmicu u dresu tada novoformiranog nacionalnog tima.

Bilo je to 17. oktobra 1990. godine kada je iza čitave utakmice sa Sjedinjenim Američkim Državam stajao Franjo Tuđman, a Gabrić je ušao sa klupe i na taj način debitovao za Hrvatsku, koja nije postojala u tom trenutku kao nezavisna država.

"Zbog Arkana bežao iz Grčke"

Toni Gabrić Arkan.jpg
SN TV SPORT show/youtube/MN press 

U jednom od poslednjih intervjua, Tonči Gabrić je za "Večernji list" govorio o periodu koji je proveo u Solunu, u dresu PAOK-a, istakavši da ga tamošnji navijači nisu hteli u ekipi za vreme rata u Jugoslaviji.

"Mogao bih sada da vam pripovedam sat vremena. Jedna od tih priča je i ona kada su mi 1993. godine na automobilu splitskih registarskih oznaka ostavili pretnju. Jedno jutro mi je na parkingu, na prednjem staklu, osvanuo poster hrvatske reprezentacije u kojoj sam i ja bio, na kojem je na mojoj glavi bila rupa i strelica, uz pretnju: "Ustašo, ovako ćeš završiti...' U to doba Arkan je slao svoje vojnike na odmor u taj deo Grčke. Taj incident bio je jedan od razloga zbog kojih sam otišao iz Grčke ", ispričao je Gabrić za "Večernji".

"Ćiro me je doveo dole. Zajedno smo bili tamo godinu dana. Sećam se svega. Sada mi, ovako na prvu, na pamet pada jedan derbi s Olimpijakosom kada su nas zasuli kamenjem. Sleteli smo na aerodrom, čuvalo nas je milion policajaca. Ćiro i ja smo sedeli u autobusu na prvom, odnosno, drugom sedištu. U jednom trenutku je kamen rabio naš prozor. Kad je staklo počelo da puca, ja sam se bacio ispod sedišta, a Ćiro je već bio dole. Gleda me i kaže: "Sine, pa gde smo mi to došli?'".

BONUS VIDEO:

MONDO Sahrana Dejana Milojevića