Često se za Balkan kaže da je mesto na kome rastu fantastični fudbaleri, ali da uvek "nešto fali" da bi reprezentacije sa ovog područja dominirale svetskim fudbalom. Videli smo doduše da je Hrvatska uspevala da dođe do finala Svetskog prvenstva 2018, potom i do polufinala 2022, ali nije bila "zrela" za titulu prvaka sveta. I pitanje je da li će ikada i biti...
Međutim, da nije bilo raspada "stare države", da li bi fudbalska reprezentacija Jugoslavije nešto mogla da uradi? U anketi koju je poznati portal "Gol" sproveo 2010. godine - ocenjeno je da bi. Preciznije, prema njihovom mišljenju, fudbalska reprezentacija Jugoslavije iz 1994. godine bila bi prvak sveta u Sjedinjenim Američkim Državama, kada je pehar podigao Brazil. Ali, da li bi se to desilo, nikada nećemo saznati.
Niko ipak ne brani da se pusti mašta na volju, tako da je na spisku deset najboljih nacionalnih selekcija koje nisu osvojile Svetsko prvenstvo, moguća reprezentacija Jugoslavije iz 1994. na šestom mestu. Evo i kako su pisali o njoj...
"Zbog rata koji je doveo do raspada države, Jugoslavija nije ni učestvovala u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. U to vreme selekcija Jugoslavije bila bi najjača na svetu, jer bi se u njoj našli Dragan Stojković, Zvonimir Boban, Dejan Savićević, Davor Šuker, Darko Pančev, Siniša Mihajlović, Vladimir Jugović i Robert Prosinečki...", navodi se u više nego interesantnom tekstu "Gola" i potom zaključuje sledeće: "U finalu su se sastale se prilično prosečne reprezentacije Brazila i Italije. Jugoslavija bi pobedila obe reprezentacije".
U jednom blogu koji se bavio ovom temom stavljena su tri golmana - Dražena Ladića (Dinamo Zagreb), Tomislava Ivkovića (Viktorija Setubal) i Fahrudina Omerovića (Kočaelispor), a pretpostavka je da bi prvopomenuti bio starter. Imao je inače dva nastupa za Jugoslaviju i posle nezavisnosti Hrvatske još 58 za "vatrene" sa kojima je osvojio bronzu 1998. godine u Francuskoj.
Što se tiče odbrane, tu su Zoran Mirković (Partizan), Branko Brnović (Espanjol), Miroslav Đukić (Deportivo), Slaven Bilić (Karlsrue), Igor Štimac (Kadiz), Nikola Jerkan (Ovijedo), Siniša Mihajlović (Roma) i Robert Jarni (Torino).
Što se tiče veznog reda, tu su fantastična imena počevši od Slaviše Jokanovića, tadašnjeg igrača Ovijeda, preko Aljoše Asanovića (Monpelje), Vladimira Jugovića (Sampdorija), Zvonimira Bobana (Milan), Roberta Prosinečkog (Real Madrid), Dragana Stojkovića (Marsej) i Dejana Savićevića (Milan). Najveći problem koji bi selektor "te Jugoslavije" imao je kako uklopiti sve u isti tim, bio bi stvarno na slatkim mukama...
Što se tiče napada, izdvojili su Meha Kodra (Real Sosijedad), Davora Šukera (Sevilja), Alena Bokšića (Lacio) i Predraga Mijatovića (Valensija), što takođe izaziva strahopoštovanje.
Sve bi na kraju postavili u formaciju 4-2-3-1, gde bi Ladić bio na golu, Brnović, Bilić, Đukić i Jarni u odbrani (dakle bez Siniše Mihajlovića), na mestu "osmica" bi bili Boban i Jugović, ispred njih Prosinečki, Stojković i Savićević, a u napadu sam Davor Šuker.
Šta vi mislite, da li bi to bilo dovoljno da Jugoslavija postane prvak sveta?
Pišite nam u komentarima.
BONUS VIDEO:
Pravio haos na utakmici Zvezde, sada joj opet sudi! Evroliga ga vratila u Arenu posle velikog skandala
Ovako će izgledati novi kružni tok u centru Beograda! U sredini sat od 15.000.000 RSD: "To će biti simbol grada"
Miloš Teodosić ne igra protiv Olimpijakosa: Još jedan problem za Crvenu zvezdu
"Da se malo spustimo na zemlju, nije sve med i mleko": Opomena Partizanovog kapitena kako mora u Evroligi
Mirotića pitali zašto na kraju nije došao u Partizan: "Bog je stvari postavio na svoje mesto"