Švedski napadač Zlatan Ibrahimović i njegova nevenčana supruga Helena Seger imaju dva sina, Maksimilijana (18) i Vinsenta (16), a koji su se poput svog oca odlučili da se bave fudbalom. Trenutno obojica nastupaju u mlađim kategorijama Milana i već su počela poređenja sa Zlatanom, koji je inače direktor kluba, ali im on za sada nikako ne dopušta da polete. Štaviše, kad god je u prilici "skreše im krila", pošto ne želi da grade karijeru samo zbog toga što im je otac bio veliko ime.
"Sva trojica smo atlete i imamo pobednički mentalitet. Šta god da uradimo, svako od nas trojice misli da je najbolji... Ali, ako me pitate za to ko je najbolji fudbaler trenutno? To sam ja! I dalje... Ali jaki su momci, imaju dobar mentalitet", ispričao je Ibrahimović u intervjuu za švedski "Ekspresen".
I ove reči govore da Ibrahimović nikako ne želi da se za jednog od njegovih sinova piše da je "novi Zlatan", ali ne zbog toga što je ljubomoran na njih - nego zato što ne želi da im oteža u budućnosti, mnogo je lakše kada nemaju taj teretn.
Od Zlatana povukli karakter, a talenat?
Maksimilijan je stariji i igra na mestu levog krila, može i u samom špicu, dok je Vinsent sušta suprotnost - trenutno u U16 selekciji Milana igra zadnjeg veznog. Prethodni meseci su bili važni za njih jer su obojica dobila pozive u reprezentaciju Švedske, čime je rešena i dilema za koga će u budućnosti igrati. Ako budu reprezentativci.
"Veoma sam ponosan... Stariji je dobio ugovor u Milanu, a mlađi još raste, ima vremena da se razvije. Ono što me najviše kod njih raduje je samodisciplina. Znaju da ne rade to za nekog drugoga, nego za sebe. Ja ih ne forsiram", objasnio je Ibrahimović.
Ibrahimović odrastao skroz drugačije
Zlatan je imao potpuno drugačije detinjstvo, odrastao je u siromašnoj porodici koja je izbegla sa prostora bivše Jugoslavije. Otac Šefik bio je harmonikaš i morao je da se bavi teškim fizičkim poslovima da bi preživeo, dok je majka Jurka bila čistačica. Nikada nije krio da je zbog teških uslova ponekad morao i da krade, ali je zavoleo fudbal i to mu je promenilo život. Vrlo brzo pokazalo se da je talentovaniji od ostalih i napravio je veliku karijeru, obezbedivši celoj porodici lagodan život.
"Ja sam mrzeo fudbal do 11. godine i mislio sam da je to najgora stvar na svetu. Sve je bilo pogrešno, uvek su me poredili sa mojim ocem", pričao je Maksimilijan Ibrahimović ranije, što je bilo jasno odmah i Zlatanu i zbog toga im je objasnio da sve što rade - rade za sebe, ne za njega.
"Sećam se kad su bili mali da sam ih odveo na fudbalski teren, da im pokažem šta je sport. Jedan je ležao iza gola, plakao i hteo je da ide kući. Drugi je šetao po terenu i gledao u nebo. Brojao je ptice!", nasmejao se Zlatan i rekao da je to loše počelo.
"Posle par godina su počeli da igraju video-igre u kojima je fudbal u centru pažnje. Pojavila bi se nova imena fudbalera i shvatili su da nisam ja jedini koji igra fudbal. Počeli su potom da igraju jedan protiv drugoga i zavoleli su fudbal, tako da ovog trenutka igraju sa 200 odsto. Ja sam srećam samo ako su i oni. Rade zbog sebe, ne zato što sam ja igrao fudbal. Znam da će na njima biti veliki pritisak zbog mene i to nije fer, ali to može da ih navede da žele još više... Videćemo kako će se sve na kraju završiti, ovo je samo početak", zaključio je Ibra.
Zlatanova deca gledala njegova stopala na zidu
Ibrahimović je nedavno potvrdio i glasinu da u njegovom domu nema njegovih fotografija. Tačnije, ima samo jedna - na kojoj su njegova stopala."Da, nemam svoje slike na zidovima, ali to je moja ideja. Jer u porodici moramo da pamtimo odakle sva hrana dolazi - od mojih stopala. To je podsetnik za sve njih da svaki put kada uđu u moju teretanu, vide ta stopala".
"Moja glava kontroliše stopala, u pravu ste, ali moja stopala više govore o mojoj igri. Igra glavom došla je na kraju, kad više nisam bio brzo dovoljno. Ne, sve što sam rekao je važno da bismo znali odakle je sve došlo i zašto smo tu gde smo danas. Nema mojih slika, rekla mi je Helena da me je gledala dovoljno. A to je važno i za moju decu, važno je da me vide kao oca, a ne kao profesionalnog igrača Ibrahimovića. Ne bi trebalo da odrastaju u mojoj senci, jer su važniji od mene i nikad neće doći u situaciju kada će se osećati drugim ili trećim. Oni su u pol-poziciji".
Pričajući pre nekog vremena o svojim sinovima, rekao je da stalno viđa roditelje koji dovode decu na treninge i teraju ih da rade "određene stvari" i da imaju posle problem. Jednostavno, gledaju u njih kao investiciju za budućnost, pa je srećan što njegova deca nemaju tu vrstu pritiska.
"Tretiram ih kao da su mi saigrači, ne kao da su mi deca. Ne znam da li je to OK. Direktan sam sa njima, to je čvrsta ljubav. Sudim im kao saigračima, ne kao deci i ne primoravam ih ni na šta. Živeli smo u Los Anđelesu i znate tamo za saobraćaj i gužve, da morate da ih vozite sat i po na trening. Rekao sam im da daju 200 odsto na treningu i zato što mogu da to vreme u vožnji provedem drugačije. Oni pamte da svaki trening rade za sebe, a ne za okruženje. Ako je trening dobar ili loš, sve se događa, ali moraju da daju 200 odsto", rekao je Zlatan Ibrahimović.
BONUS VIDEO:
Moćne reči Ajzeje Kenana: Došao sam u Crvenu zvezdu da osvojimo Evroligu
Goranu Vesiću se pogoršalo zdravstveno stanje: Prebačen u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici
Mondo ukrštenica za 26. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
"Napala me je pod dejstvom alkohola, to je istina!" Prvo oglašavanje Slobode nakon incidenta na parkingu
Ružan tekst Nemaca o navijačima Zvezde i Beogradu: Upozorili navijače na sve, pa i na vodu?