Brat mi je umro na rukama, a onda sam pozvao Mihu: Zbog onoga što se desilo Zlatan nije smeo na sahranu

Siniša Mihajlović preminuo je 16. decembra 2022. godine, odnosno sutra obeležavamo dve godine bez velikog fudbalera i velikog trenera. Nažalost, nije izdržao i preminuo je nakon što mu se vratila leukemija, a njegova smrt pogodila je brojne njegove kolege koje su došle na sahranu u Rimu. Ipak, jedan od njegovih najdražih "prijatelja i neprijatelja" nije bio tu - Zlatan Ibrahimović.

Siniša i Zlatan bili u svađi

Iznenađeni? Pa i ne... Ako se setimo da su Mihajlović i Ibrahimović igrali za suprotstavljene strane, to ne može nikoga da iznenadi jer znamo da su i te kako bili ratoborni na terenu: "Igrali su Juve i Inter, zakačili smo se na utakmici u jednom duelu i krenuo sam ka Juventusovoj svlačionici. Hteo sam tada da ga ubijem, ili bi on ubio mene, ko zna. Zaustavio me je Bufon u poslednjem trenutku. Ali, posle je došao u Inter, video sam da je sjajan momak i postali smo prijatelji...", pričao je Miha u jednom intervjuu, podsetivši na jedan od njihovih duela kada su ostali na travi i započeli koškanje posle kog je Zlatan čak glavom udario srpskog fudbalera.

Kada je Mihajlović upoznao Ibrahimovića u Interu, promenio je mišljenje, posebno kada je postao trener. Pamti ga i sa meča Srbije i Švedske, kada su dugo pričali i šalili se, dok je pokušao da ga dovede i u Bolonju: "Preveliki je bio Zlatan za Bolonju, bio bi to neverovatan transfer, ali pojavio se Milan. Šteta, da nije bilo njih, možda bi ipak došao. Rekao je da će mi javiti kad odluči, održao je reč", pričao je Mihajlović.

Mihina bolest ih je dodatno zbližila

Njih dvojica su posebno osnažili vezu kada je Mihajlović objavio da ima leukemiju, prvi put tokom 2019. godine. Tada je Zlatan jedva smogao snage da pozove svog prijatelja: "Prošlo je nekoliko dana pre nego što sam smogao snage da ga pozovem. Kada se javio, uspeo sam samo da kažem: 'Miho, ovde Ibra', a zatim sam ćutao da ne čuje kako plačem. Na kraju je on mene tešio, govoreći da će sve biti u redu. Taj razgovor nikada neću zaboraviti, jer obično ja ohrabrujem druge, ali tada je on bio jači od mene", rekao je Zlatan koji je istakao da ga je sve to podsetilo na njegovog brata Šapka koji je nažalost preminuo posle duge borbe sa teškom bolešću.

Zašto onda Zlatan nije došao na sahranu?

Ispostavilo se, Dražen Mihajlović ništa nije zamerao Zlatanu, što je kasnije objasnio Sinišin kum Miroslav Tanjga: "Neki igrači s kojima je Miha imao konflikte, najviše su brinuli i zvali. I to, ne iz kurtoazije, nego su se interesovali za čoveka koga su mnogo cenili. Bio sam često u kontaktu sa Zlatanom Ibrahimovićem, Ademom Ljajićem...".

"Zvali su redovno igrači s kojima je sarađivao, Kolarov, Ivanović... da ne nabrajam i ne propustim nekog. Jer, svi naši igrači i sportisti koji su ga poznavali su se ljudski interesovali. Takođe, veliku brigu pokazali su Italijani, igrači iz raznih zemalja koji su tamo nastupali. To je bila briga, ljubav i dokaz koliko je Miha bio veliki i koliko su ga voleli", rekao je Tanjga u intervjuu za "Novosti".

Nisam mogao da gledam bolesnog brata

Jednu od najtežih životnih epizoda Zlatan Ibrahimović opisao je u knjizi "Adrenalin: Moja neispričana priča" gde se dotakao smrti svog brata Sapka. Nažalost, preminuo je u 42. godini od leukemije i to je veoma pogodilo Zlatana...

Upravo njemu posvetio je jednu od tetovaža na telu: "Ne želim da razmišljam kakav ću biti kad ostarim i kako će stariti moje tetovaže, namerno sam ih istetovirao na leđima da ih ne bih gledao. Nemam tetovaže na nogama, tu su samo ožiljci zbog mog stila igre i moje fudbalske istorije. Na ruci sam istetovirao datum rođenja mog brata Sapka koji je umro u 42. godini, 30. april 1973. Leukemija ga je odnijela za samo 14 meseci zato ne želim da razmišljam o budućnosti i koncentrisan sam isključivo samo na ovaj trenutak, na sadašnjost", piše u knjizi švedskog napadača.

"Kad sam pitao Sapka kako je primetio da je bolestan, ispričao mi je da je hodao ulicom i da je odjednom počeo čudno da se oseća, kao da tone u trotoar. Osećao se kao da je pod vodom, nije mogao da diše. Otišao je odmah u bolnicu i podvrgnuo se nizu pretraga, njemu nisu ništa rekli. Narednog dana, lekar je nazvao mog oca i sve mu ispričao", pitao ga je kakva je u pitanju leukemija i dobio je odgovor "agresivna", a nažalost stanje se nakon početnih terapija nije popravljalo, štaviše deluje da mu se samo pogoršalo.

"Sapko je počeo s terapijama, ali mu se stanje u nekoliko meseci pogoršalo. Vratio sam se iz Pariza gde sam igrao i zatekao ga otečenog, bez kose, već se teško kretao. Bilo mi je jako teško da ga gledam u takvom stanju. Nisam bio spreman. Morao je da pije gomilu lekova kako bi se osećao bolje, ali bilo je to tek nakratko. Tata ga je odveo u kupatilo pa se vratio u dnevni boravak i prvi put mi priznao: Nema nade. Pogledao sam ga i shvatio ozbiljnost njegovog pogleda. Nisam mogao da dišem, ni da progutam. Ali, kako? Sapko mi je davao nadu, a tata mi je oduzimao. Sa svom fizičkom snagom koju sam imao, sa svim novcem, sa svim poznanstvima, nisam mogao ništa da učinim da pomognem bratu. Osećao sam se potpuno nemoćno, kao apsolutna nula. Bio sam uništen", kazao je u potresnoj ispovesti Zlatan.

Zlatanu je brat umro na rukama

"Sapku se stanje dodatno pogoršalo, odveli smo ga u jednu ustanovu, ali je tu ostao samo sedam dana. Nije mu odgovaralo. Tada je tata odlučio da ga vrati kući. Samo što je on bio iscprljen od bola i napora kojima je bio izložen dok je negovao sina, 24 sata dnevno preko godinu dana. Nije se odvajao od njega ni na minutu. Oslabio je, više nije mogao ni da ga podigne iako je Sapko već tada bio lagan kao perce. Bio je primoran da ga vrati na kliniku. Krećem prema klinici, zovem tatu, on izlazi odatle i kreće mi u susret pa zajedno odlazimo do Sapkove sobe. Već je u komi. Nepravilno diše. Tata mi objašnjava da se produžavaju intervali između jednog i drugog udisaja. Sedim u podnožju kreveta, ali teško mi je da pogledam brata, ne mogu, samo slušam dah koji se produžava. Nakon 15 minuta, tata govori: Eto, gotovo je... Šta? Ne diše više".

"Sapko je sačekao da dođem pa onda umro, želeo je da budem tu, pored njega. Apsolutno sam ubeđen u to. Dokasno sam spavao, doručkovao bez žurbe radio sve natenane, ali on me je čekao. Tek kad sam stigao, nakon deset minuta, moj brat je udahnuo poslednji put. Tata ustaje da bi ga pokrio plahtom, a ja ga zaustavljam: "Ne, ne diraj ga. Neka neko drugi to uradi".

Sahrana je održana po muslimanskim običajima, a za spuštanje u raku otac Zlatana IBrahimovića odabrao je šest najbližih ljudi. I sam je bacio prvi komad zemlje u grob... "Zatim je red na mene, i ja činim isto, jednom, dvaput, ali dalje ne mogu. Puštam lopatu da padne. Prekriti ga značilo bi prihvatiti da je mrtav, a u mojoj glavi Sapko je još bio živ. Ne mogu da priznam da ga više nema. Bio je premlad, bio je moj brat. Pridružujem se porodici i plačem okružen njima. Tata nije pustio ni suze. Narednog dana vratio se sam na grob i plakao ceo dan, od jutra do večeri. Objasnio je: Uradiću to još samo jednom i više neću", zaključio je Zlatan u knjizi koja je prodata u ogromnom tiražu.

BONUS VIDEO: