Slavni hrvatski fudbaler Zvonimir Boban (56) ne može da oceni da je as Reala i tamošnje reprezentacije Luka Modrić (39) najbolji hrvatski fudbaler u istoriji. Bez obzira na to što je doveo Hrvatsku do finala Svetskog prvenstva, kao i do bronze koju je i Bobanova generacija osvojila u Francuskoj 1998. i bez obzira na to što je Modrić jedini igrač sa ovih prostora koji je osvojio Zlatnu loptu 2018.
"On ima najbolje rezultate, a teško je reći ko je najbolji. Svakako je fantastičan, jedinstveni fudbal koji je Hrvatskoj i celom svetu pokazao izuzetan fudbal. Fudbaler je velike inteligencije, vrhunske tehnike i čitanja igre. On je jedinstven", kazao je Boban.
U njegovom razgovoru sa ocem Bojana Krkića, nekadašnjim srpskim fudbalerom Bojanom Krkićem seniorom, mogla čuti i interesantna anegdota. Krkić je otkrio da je pre desetak godina zvao Bobana da ga pita za Modrića da bi se raspitivao oko njegovog eventualnog transfera u Barselonu.
"Pamtim da sam te pozvao i pitao za Luku, rekao si mi da je on klasična desetka i da balkanski fudbaleri imaju veliki talenat, ali da nisu svi 'glavom' skroz unutra. Ipak, rekao si da je Luka čista desetka kao čovek i kao fudbaler i to nikad neću zaboraviti. Razgovarao je sa nama i nije potpisao jer smo imali Inijestu i Ćavija, ali pamtim i dalje taj razgovor sa tobom", kazao je Krkić senior.
Plakao zbog Luke
Zvonimir Boban, nekadašnji as Milana i hrvatske reprezentacije, često je bio prisutan u Modrićevom životu i karijeri kada je bilo važno. Tako je sedeo u publici kada je Luka dobijao FIFA priznanje 2018. godine za igrača godine i rasplakale su ga Modrićeve reči o Hrvatskoj.
"Voleo bih da pozdravim svoju Hrvatsku, kako smo samo prekrasno leto imali, hvala vam na predivnim emocijama, uživali smo, hvala na iskrenoj podršci i šaljem vam velike pozdrave", rekao je tada Modrić dok je Boban bio u suzama.
Dirljivo Bobanovo pismo koje se zauvek pamti
Zvonimir Boban napisao je pre pet godina i pismo Luki, predgovor za njegovu autobiografiju "Moja igra". Bio je emotivan isto kao i kada je plakao dok je gledao svog zemljaka kako drži nagradu u rukama. Pročitajte Bobanovo pismo.
"On i njegov fudbal.
Tako jednostavan i tako poseban, tako jedinstven i drugačiji.
Sve to bogatstvo Modrićevih fudbalskih intuicija i navodno jednostavnih rešenja, poteklo je iz jedinog izvora s kojeg tako nešto i može poteći - iz izvora najfudbalskijeg broja, iz izvora broja 10. Paradoks je taj da ga on u vrhunskom profesionalnom fudbalu nije igrao, ali se kao desetka rodio, kao takav se stvarao - i kao takav se beležio.
Stvarati tamo gde je najteže, u onim uskim klancima i brzacima sredine terena, tamo gde se sve događa i oseća drugačije - gde se igra nadahnjuje i usmerava.
U odricanju, u ambiciji koja se davno odrekla svog 'ja' da bi ga stostruko vratila kroz 'mi', taj jedini put koji vodi velikome, Modrić je odrađivao lako. Začudno lako. I sve te nove preinake, taktičke tendencije i pametovanja što su udaljavali desetku iz njega, a i iz fudbala, brzo je pretvarao u svoje prednosti, u svoj razvoj. Sva ta poništavanja sebe da bi izgradio boljeg Modrića odradio je brzo i uverljivo, bez sumnje u svoj fudbalski put - i to je njegova najveća pobeda.
Jasno, za takv nešto trebaš imati izuzetan karakter, veliku veru u sebe i fanatičnu radnu ćud. Nemam sumnje da je te vrednosti baštinio sirotinjsko-kamenjarskim detinjstvom, te uz veliku brigu njegove skromne radničke porodice.
"Nije bio poput Ćavija, Inijeste i Pirla, bio je svoj"
Istina je da Modrić nije bio plejmaker poput Ćavija, nije imao 'jedan na jedan' mekoću Inijeste, ni Pirlovu veliku arhitekturu, ali opet je imao sve to na svoj način.
Ne, nisam napisao da je bio rođeni lider, takvog ga nisam osetio, ali da je kroz igru i primer vodio - vodio je. I igrače i timove i, ono što je najbitnije, navijače fudbalskih timova. Bilo u Dinamu, Kraljevskom klubu ili hrvatskoj reprezentaciji, uvek je uspevao da bude Modrić. Dve su slike moćni opis tog pristupa.
Njegovo, s njegovim i naše, Svetsko prvenstvo 2018. i istorijski poduhvat, svedoče nam i daju baš takvog kapitena. Onoga koji se na totalnom izmaku snaga, u poslednjim sekundama produžetaka, kroz preguste Ruse, probija u trku od centra do šesnaesterca, ne bi li poslao jasnu poruku - poruku potpunog davanja. Poruku pobede i pristupa. Poruku vrdnosti. Druga je scena iz finala Lige šampiona protiv Juvea kada nakon dominantnog drugog poluvremena zadnjom snagom volje i znanja, s linije zavrće loptu Ronaldu za gol...
I ta poruka je prava zastava čoveka Luke Modrića.
Kad smo kod čoveka, Luka je spletom okolnosti imao svoje Scile i Haribde, i platio ih je nemirom i odrastanjem, platio ih je jer ih je trebao platiti, ali to ga je učinilo jačim i boljim - Čovekom i Igračem...
Pri kraju ovog pisma, tražim one reči za koje verujem da ga najbolje opisuju: skromni genije.
Biti uzor takvom igraču moja je velika čast. Znati da je moj sin godinama odevao njegov dres pre spavanja, trajna je uspomena poštovanja moje porodice prema ovom čudesnom igraču i dragom biću. Poštovanja prema velikom svetskom broju 10.", napisao je Zvonimir Boban.
Bonus video: Luka Modrić sa navijačima iz Srbije
