Crvena zvezda ovog utorka slavi svoj 80. rođendan. Baš na današnji dan 1945. godine u dvorani bez stakala u Državnom institutu za fizičku kulturu u Deligradskoj ulici broj 27 nastao je klub koji je decenijama rastao i rastao - i na regionalnom i na evropskom nivou, a 1991. godine njegovo ime pronelo se čitavim svetom.
Crvena zvezda je na dan osnivanja igrala svoju prvu utakmicu, protiv Prvog bataljona Druge brigade, a prvi gol za Zvezdu dao je Kosta Tomašević. Igralo se na stadionu "Avala", nekada nazvanom "Jugoslavija", pred tri hiljade gledalaca i ostao je i podatak da je tom prilikom prodato baš 1.630 ulaznica.
Koliko je Zvezda brzo rasla dokazuje i to da je već šezdesetih godina na otvaranju "Marakane" večiti derbi gledalo 77.779 gledalaca.
Kako je Crvena zvezda dobila ime? Nizali su se predlozi dan pre održavanja Skupštine, neki su smislili da se zove "Mladost", neki "Udarnik", "Torpedo", "Dinamo", "Lokomotiva"... A onda su njeni kumovi postali Slobodan Ćosić i Zoran Žujović, potpredsednici kluba.
- "Ljudi, a da naše društvo nazovemo Zvezda?", pitao je Ćosić
- "Odlično. Samo, kad je Zvezda - neka bude crvena", dodao je Žujović.
Ovo je bio prvi sastav Zvezde: Golubičić (Popadić), Stanković, Filipović, Pečenčić, Ćirić, Jovanović, Veličković, Tomašević, Šapinac (Stokić), Spasojević i Horvatović. Prvi predsednik Crvene zvezde bio je Đorđe Paljić, sekretar Ljubiša Sekulić, blagajnik Dušan Bogdanović, a ekonom Predrag Đajić. Od uspeha u svojoj prvoj deceniji, Zvezda se ponosi sa tri titule - 1946. kada je bila prvak Srbije i ta titula joj je naknadno upisana, a 1951. i 1953. postala je prvih puta šampion Jugoslavije.
"Hiljade navijača Zvezde je titulu proslavilo čak i sa upaljenim bakljama od papira. Najbolji strelac prvenstva je bio Kosta Tomašević sa 16 golova", piše u sećanjima na Zvezdinu titulu 1951. godine.
Počela sa Mitićem, pozlaćena u Bariju 1991.
Mnogo je bilo velikana u Zvezdinoj istoriji. Rajko Mitić, prva Zvezdina zvezda, bio je tu od početka, 1945. godine, Dragoslav Šekularac, druga Zvezdina zvezda, bio je jedan od prvih fudbalskih superstarova nekadašnje zemlje, Dragan Džajić, treća Zvezdina zvezda u crveno-belom postao je jedno od najboljih krila na svetu i kasnije njen čelnik u najvećem periodu.
Sedamdesetih i početkom osamdesetih "Marakanom" je plesao Vladimir Petrović Pižon, četvrta Zvezdina zvezda, kao lider prve generacije koja je igrala evropsko finale - u Kupu UEFA 1979. godine. Sudija Alberto Mikeloti bio je centralna figura tog finala zbog svoje sporne odluke da dosudi penal koji je u gol pretvorio Alan Simonsen. Tu krađu Zvezda je naplaćivala osamdesetih, kada je na "Marakani" plesao Dragan Stojković Piksi, peta Zvezdina zvezda, u deceniji u kojoj je u Ljutice Bogdana padao Real Madrid, izvukao se Milan po magli, a Dijego Maradona dao jedan od najlepših golova u istoriji fudbala.
Od početka devedesetih, finale iz 1979. se sve manje pominjalo protiv Nemaca, jer je Zvezda napravila mnogo veći, večni uspeh - osvajanje Kupa šampiona i Interkontinentalnog kupa.
Stevan Dika Stojanović, Refik Šabanadžović, Slobodan Marović, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski, Siniša Mihajlović, Dragiša Binić, Vladimir Jugović, Robert Prosinečki, Dejan Savićević, Darko Pančev i drugi asovi su pod vođstvom Ljupka Petrovića postali šampioni Evrope savladavši na stadionu Sveti Nikola Olimpik Marsej u Bariju, u maju 1991. godine. Pola godine kasnije, u Tokiju, Crvena zvezda je razbila Kolo-Kolo i predvođena Jugovićem postala i prvak sveta.
Građanski rat u Jugoslaviji učinio je da se ta generacija raziđe, da Zvezda nestane sa evropske scene sve do skidanja sankcija 1995. i bilo je potrebno da prođu decenije, da crveno-beli početkom prošle decenije praktično dotaknu dno da bi se vratili na najveću scenu. I vratili su se od dolaska Vladana Milojevića 2017, kada je ekipa ušla u grupnu fazu Lige Evrope, potom je 2018. izašla i na najveću scenu - u grupnu fazu Lige šampiona. i igrala je 2018, 2019, 2023. i 2024. godine.
Liga šampiona i utakmice protiv najboljih sada se opet podrazumevaju na "Marakani", a Zvezdin izazov u njenim osamdesetim biće da u tom društvu ponovo igra značajnu ulogu.
Svaki Zvezdin rođendan prilika je da se evociraju uspomene na njene legende, među kojima je direktor Zvezde iz zlatnih osamdesetih i dvedesetih Vladimir Cvetković svojevremeno održao jedan od najdirljivijih govora.
"Doživiš da ti Zvezda kaže - hvala"
"Čast mi je što mogu da zahvalim Zvezdi što nam je omogućila da doživimo najviše moguće trenutke života. Znam da svi izbori i sve nagrade mogu da budu veće ili manje. Pored nagrađenih ovde, postoje još dve grupacije sportista zaljubljenika u Zvezdu, koji nagrade nisu dobili. Jedna grupa, nažalost više nije sa nama, ali druga - mnogo jača grupa, su mladi, koji imaju vremena da za neke od narednih jubileja prime ovu nagradu. Šta reći drugo osim 'Zvezdo, hvala ti što postojiš!'", govorio je Cvetković kroz suze."Izneo bih i jedno lično viđenje povodom priznanja. Ima trenutaka u životu kada stvarnost nadmaši i najlepše snove. Kad si mlad, sanjaš da ćeš jednog dana obući crveno-beli dres. A onda ga oblačiš, onda postaješ Zvezdin sportista, daješ koševe, golove, plivaš, trčiš, skačeš... I po završetku sportske karijere nastavljaš da živiš i radiš u svojoj Zvezdi. I onda, pri kraju tog sportskog života, doživiš da je svaki san smešan u odnosu na stvarnost i da ti za godine življenja sa Zvezdom, Zvezda kaže: 'Hvala ti'. Neka živi naša Zvezda", završio je popularni "Cvele".
Bonus video:
