Na današnji dan pre 35 godina dogodila se najčuvenija neodigrana utakmica jugoslovenskog fudbala, Dinamo - Crvena zvezda na stadionu "Maksimir" u Zagrebu. Mit o njoj nadmašio je sve što se tog popodneva 13. maja 1990. godine dogodilo na stadionu i dao joj kultni status do te mere da je i "Si-En-En" ("CNN") uvrstio u pet utakmica koje su promenile svet.
Iako je zajednička država uveliko bila pred pucanjem, postojala je i te i naredne godine, kao što je Crvena zvezda i dogodine igrala na Maksimiru protiv Dinama u okviru prvenstva SFRJ. Isto tako je i Zvonimir Boban posle fizičkog napada na policajca 1990. na Maksimiru igrao za Dinamo protiv Zvezde i dogodine na istom mestu, kao što je nastavio i posle Maksimira da igra i za reprezentaciju Jugoslavije.
Ipak, sve što je i tada i naknadno "učitavano" u nikad odigranu Dinamo - Zvezda, ipak joj ne može oduzeti veliki značaj i simboliku u osvit rata ili u sumrak postojanja jedne zemlje i jugoslovenskog društva.
Duel Dinamo - Zvezda dogodio se u vreme velikih tenzija u čitavoj zemlji i nije trebalo da ima preveliki sportski uticaj, jer su crveno-beli već bili pred osvajanjem titule i mestom u Kupu šampiona, koji su dogodine i osvojili, kada se već pucalo u zemlji.
U Hrvatskoj je mesec ranije Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) Franja Tuđmana pobedila na prvim parlamentarnim izborima. Dolazak na vlast te "stranke opasnih namera", kako je govorio Ivica Račan, lider Saveza komunista Hrvatske, i povećana napetost koja je pratila komplikovanu situaciju u zemlji prelila se tog 13. maja i na stadion Maksimir.
Voz sa navijačima Crvene zvezde stigao je iz Beograda u Zagreb oko podne u predgrađe Zagreba, gde se iskrcalo nekoliko hiljada navijača crveno-belih iz raznih gradova Srbije, BiH, Hrvatske. Pevali su, razbijali automobile i zaobilaznim putem ušli u predgrađe Trnje, izbegavši policiju. Pevajući četničke pesme išli su ka stadionu, tokom neuspešnih pokušaja policije da ih grupiše i da ih sprovede bez nereda na južnu tribinu Maksimira.
Dok su navijači još ulazili i dok su Bed Blu Bojsi, navijači Dinama, pevali "Hrvatska do Zemuna" i slične pokliče, trajalo je zagrevanje, ali umesto na teren, igrači su ubrzo završili u svlačionicama. Ono što se potom dogodilo u neizmeničnim jurišima navijača i haotičnim intervencijama nekoliko stotina slabo naoružanih policajaca opisao je delegat utakmice Ljubomir Bracanović u svom izveštaju.
"Pola sata pre zakazanog početka utakmice počeli su incidenti na tribinama. Najpre na južnoj, gde su bili smešteni navijači Crvene zvezde, došlo je do divljanja i kidanja reklama. Istovremeno i na severnoj strani, gde su se nalazili navijači domaćih, počelo je da leti kamenje prema organima reda kojih u tom trenutku nije bilo dovoljno na stadionu da bi mogli efikasnije da deluju. Sreća je što su se igrači koji su bili izašli na teren radi zagrevanja na vreme povukli u svlačionice, inače bi im bili ugroženi životi. Napominjem da su u toj gužvi učestvovali i igrači Dinama br. 10 i br. 7 koji su se upustili u obračun s organima reda", naveo je on.
Igrači Dinama na koje je mislio bili su Zvonimir Boban, koji je udario policajca, i Vjekoslav Škrinjar.
Boban u svlačionici Zvezde, pred njom Arkan
Sat nakon početka divljanja i nereda na stadionu jake snage policije su ispraznile Maksimir, zadržale navijače Crvene zvezde još tri sata i poslale ih u Beograd. Za to vreme su navijači Dinama ušli u veliku tuču sa pripadnicima policije u centru Zagreba, rušili tramvaje, prevrtali kola i lomili stakla u izlozima.
U međuvremenu, fudbaleri su bili na stadionu i hladnih glava čekali da se konačno raziđu. U delegaciji Crvene zvezde tada je bio i kasniji komandant paravojne formacije "Tigrovi", Željko Ražnatović Arkan, što se moglo videti i na snimku na kojem stoji kraj Dragana Stojkovića Piksija, Roberta Prosinečkog, Mitra Mrkele, Miodraga Belodedića, Gorana Jurića...
"Ne žalim što sam to uradio, nije bilo protiv Srba"
Zvonimir Boban je nakon tuče sa policijom došao do svlačionice Zvezde i rekao crveno-belima da ne brinu i da će bezbedno otići kući. Decenijama nakon toga objašnjavao je da njegov incident i napad na pripadnika policije nije bio usmeren protiv Srba.
"Ne žalim zbog toga što sam uradio, uopšte. Bila je to borba za slobodu protiv režima. Nije to bilo protiv Srba, nije bilo ni protiv koga. Da li je u redu da udarim nekoga? Apsolutno ne, ali udario me je (policajac) nekoliko puta ranije. Psovao sam ih najgore moguće", rekao je Boban za Fajnenšel tajms 2021. godine.
Godinu kasnije on je otišao u Milan, tamo se sreo sa Dejanom Savićevićem, Zvezda je postala šampion Evrope, nakon toga i sveta, a niz igrača koji je trebalo da tog proleća igraju na Maksimiru napravili su velike karijere.
Samo spletom okolnosti neki nisu već tada ili posle bili saigrači, jer su poznate anegdote da je Davor Šuker praktično imao dogovoren transfer u Zvezdu, a da Dragan Džajić nije doveo Bobana na Marakanu samo zato što je žurio na more tokom pregovora. Nažalost, već tog proleća 1990. fudbal je u Jugoslaviji padao u drugi plan, bez obzira na to što je imao budućeg šampiona Evrope i sveta i jednu od najjačih liga na kontinentu. Iza brda se valjalo ono što se jasno videlo tog majskog dana na Maksimiru, gde je trebalo da igraju ovi igrači:
- Dinamo: Ladić, Cupan, Preljević, Panadić, Lipovac, Prskalo, Škrinjar, Mladenović, Šuker, Boban, Deverić, trener: Ivica Kuže
- Crvena zvezda: Stojanović, Jurić, Marović, Kanatlarovski, Belodedić, Šabanadžović, Najdoski, Prosinečki, Savićević, Pančev, Stojković, trener: Dragoslav Šekularac
Ameri o meču koji je menjao svet
Si-En-En u svom navedenom tekstu pisao je o tome da je Jugoslavija već bila na ivici eksplozije u vreme utakmice srpskog tima Crvene zvezde i hrvatskog Dinama.
"Političke partije koje su bile za nezavisnost već su pobedile na nedavnim hrvatskim izborima, ali događaje koji su se odigrali 13. maja 1990. mnogi posmatraju kao uvod u najbrutalniji evropski rat od kada su nacisti poraženi 1945. godine", pisao je poznati američki medij u tekstu iz 2011. godine.
"Tokom utakmice, budući igrač Milana i kapiten Hrvatske Zvonimir Boban udario je kung-fu potezom policajca koji je napao navijača Dinama. Za to vreme izbili su nemiri između zagrebačkih Bed Blu Bojsa i Zvezdinih Delija, koje je predvodio brutalni ratni vođa Arkan. On je u velikoj meri regrutovao Delije za svoju paravojsku i bio je optužen od Ujedinjenih nacija za ratne zločine, ali je bio ubijen 2000. godine pre nego što je održano suđenje", piše CNN.
Uz navedeno, "Si-En-En" prenosi i izjavu Zvonimira Bobana koji u članku opisuje svoj gest i boji ga patriotskim bojama. "Bio sam tamo, javna ličnost spremna da rizikuje život, karijeru i sve što bi slava mogla nosi, sve zbog jednog ideala - hrvatske stvari", navedeno je.
Podsetimo, Boban je i nakon te utakmice nastavio da igra za reprezentaciju Jugoslavije i da je nosio njen dres ne samo u "A" selekciji već i u U-21 uzrastu.
"Usledio je rat koji je besneo pet godina, a Međunarodni centar za transnacionalnu pravdu procenio je da je bilo ubijeno 140.000 ljudi", zaključuje Si-En-En, uz objašnjenje da pred stadionom Maksimir i danas stojio spomen ploča navijača Dinama za koje je rat počeo baš tog dana, 13. maja 1990. godine.
