Zaboravite Maksimir, Zvezdu i Dinamo, ovde je sve počelo: Bili smo na stadionu na kom je stvorena hrvatska vojska

"Dana 28. svibnja 1991. na stadionu NK Zagreb održana je prva smotra postrojbi Zbora narodne garde, začetka hrvatske vojske. Spomen-ploču podigli 28. svibnja 1995. godine hrvatski časnici - organizatori smotre", piše na ulazu u stadion starom preko sto godina, na kome je počeo da se igra fudbal u Zagrebu.

Ovde je sve počelo, a dominirao je srpski oficir

Stadion u Kranjčevićevoj ulici, nekada zvan "Igralište Konkordije" seća se i utakmica od pre jednog veka. Davne 1921. godine, pre 103 godine je podignut i od tada su na njemu igrali Konkordija, Lokomotiva, NK Zagreb, pa ponekad i Dinamo. Mi smo tamo stigli u zadnji čas - pošto će ga sravniti sa zemljom koliko već u februaru kako bi napravili novi stadion u Zagrebu vredan više desetina miliona evra. 

Srbin iz Gradišta donosio titule pre 100 godina

Stadion u Kranječevićevoj podignut je te 1921. godine da bi Konkordija tu igrala fudbal. To je jedan od klubova koji su kasnije povezivani sa istorijom Dinama na isti besplodan način kao što je OFK Beograd povezivan sa nekim beogradskim predratnim klubovima.

Stadion se tada zvao "Tratinska cesta" i počeo je da se gradi 1910. Igran je na njemu fudbal još od 1914. godine, ali je onda to prekinuto na nekoliko godina zbog izbijanja Prvog svetskog rata. Kada je završen konačno 1921. na njemu je zaigrala Konkordija, mada su se u jednom trenutku tu našli i Građanski i HAŠK (još dva kluba čiju je istoriju hteo da utopi u istoriju Kroacije Franjo Tuđman). Bio je ovo prvi stadion sa reflektorima u Zagrebu, a 1931. kada je osvetljenje postavljeno odigran je spektakularan susret najboljih 11 grada Zagreba sa Real Madridom. Ico Hitrec je dao dva gola, Eugenio jedan i Zagreb je slavio.

Konkordija je bila jedan od najboljih klubova u predratnom periodu, osvojila je dve titule 1930. i 1932. godine, a ovu drugu im je doneo Srbin. U prvoj šampionskoj sezoni autsajder iz Kranjčevićeve ulice pobeđivao je uz sjajne igre Ivana Pavelića koji je podelio titulu najboljeg strelca lige sa Blagojem Mošom Marjanovićem, a u drugoj je najbolji igrač i strelac tima bio Svetislav Valjarević.

"Svetislav Valjarević Valjar je rođen 1909. godine u Velikom Gradištu. Bio je jedan od najkvalitetnijih napadača u zemlji, u periodu između dva svetska rata. Karijeru je počeo u podmlatu BKS-a li je posle završene Vojne akademije sa činom potporučnika službeno premešten u Zagreb. U prvoligaškoj konurenciji nastupao je najpre za zagrebačku Konkordiju sa kojom je u sezoni 1931/32 osvoji šampionsku titulu i bio je najbolji strelac šampionata. Kada je 1937, godine već sa činom kapetana dobio prekomandu u BEograd otvorila se mogučnost da ponovo zaigra u tadašnjem najboljem klubu u zemlji - BSK-u sa kojm je osvojio šampionat u sezoni 1938/38. Kao aktivan oficir odveden je u zarobljeništvo 1941. godine, a kasnije je emigrirao u Francusku. Preminuo je 1996. godine u francuskom gradu Vernonu", piše u fantastičnoj knjizi Bobana Živanovića "Hronika prve lige", najinspirativnijem štivu o jugoslovenskom fudbalu na koje sam do sada naišao.

Pored Valjarevića velikani zagrebačke Konkordije bili su Zvonimir Zvonko Jazbec, Božidar Boško Ralić, Zvonimir Cimermančić, Aleksandar Živković - Šimšir, a ubedljivo najveća legenda bio je Bogdan Cuvaj, kasnije selektor NDH koji je nakon rata bio sportski radnik i u Jugoslaviji, direktor Dinama, Lokomotive i dobitnik Zlatne plakete FSJ.

Kad je buknulo na Dinamo-Partizan

Nakon Drugog svetskog rata Konkoridja je prestala da postoji, a stadion je dodeljen Fiskulturnom društvu Zagreb, koje je potom evoluiralo u NK Zagreb. Taj klub je ipak sačuvao uspomenu na Konkordiju svojim zelenim dresovima koje nekada nose. Stadion su tokom vremena pratili nažalost - požari. Prvo je u proleće 1946. reprezentacija Zagreba igrala sa Partizanom i na tom meču su izgorele stare drvene tribine, a onda je požar odneo i nove tribine 1978. godine. Kada je renoviran stadion za Univerzijadu 1987. godine taman je lepo sređen, a onda je na meču između NK Zagreba i Osijeka grom udario u reflektor i spržio ga. Stadion koji je prvi u državi imao reflektore ostao je bez njih i bio je bez svetla sve do 2008. godine.

Ovde je sve počelo, ne na Maksimiru

Čuveni mit da su sukobi na teritoriji bivše Jugoslavije počeli na meču Crvene zvezde i Dinama na "Maksimiru" sada je već toliko izlizan, da valjda u to više niko ne veruje. Prvo, posle tog meča se još igrao fudbal, pa su tako fudbaleri Partizana doživeli užasne stvari u Splitu, a osim toga u Kranjčevićevoj se zapravo skupio Zbor narodne garde, kao što je naznačeno ranije u tekstu. Pored te ploče, stoji još jedna, na kojoj piše:

"Udruga branitelji Hrvatske slijednik obilježavanja 1. smotre ZNG 91. začetka hrvatske vojske. Navik on živi ki zgine pošteno."

Raspitali smo se po Zagrebu od ratnih veterana zašto je ovo sve urađeno na stadionu, a ne u nekoj kasarni, trgu, bilo gde drugo i razlog je - avijacija. Tadašnja hrvatska vojska plašila se da avijacija ne gađa ovaj zbor, pa se sakrila na stadion koji je bio među gusto raspoređenim zgradama. Tako je "Kranjčevićeva" ušla i u istoriju sukoba. Dok je Ljupko Petrović 28. maja 1991. godine držao Prosinečkog, Savićevića, Pančeva, Belodedića, Jugovića i ekipu u karantinu i spremao ih da u Bariju savladaju Olimpik iz Marseja i donesu jugoslovenskom fudbalu najveći uspeh ikada, Hrvati su se ovde spremali za otcepljenje.

Posle 1991. godine tu su igrali Lokomotiva, NK Zagreb, NK Rudeš, a Zagreb je čak 2002. godine sa timom gde je Ivica Olić bio glavni igrač uspeo da osvoji titulu i pomrsi račune Dinamu i Hajduku. Sećamo se da je kasnije i madi reprezentativac SCG Radomir Đalović tu pružao sjajne partije.

A kakav je stadion?

Lep, šteta što će ga rušiti! Ima dve tribine od koji veća ima 5.000, a druga nešto više od 3.000 gledalaca. Osim toga vrlo je zanimljiva izbetonirana betonska staza oko stadiona koja služi za biciklizam. Zanimljvo je da je hala u kojoj igra Cibona "Draženov dom" odmah pored, pa kultna statua Dražena Petrovića stoji na nekih 100 metara od stadiona. 

Ovako kako smo ga zatekli dočekaće stadion Hajduk za vikend, a onda ide u istoriju. Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević je predstavio projekat po kome bi trebalo da stadion bude gotov 2027. godine. Sada će biti srušen, a novo zdanje će imati 11.163 sedeća mesta, imaće četiri tribine, grejanje, hibridni travnjak, a moći će da se igraju čak i utakmice Lige šampiona na njemu. Vrednost gradnje je 44.000.000 evra, što će kompletno biti uplaćeno od strane grada Zagreba, a kada se to završi - onda je na redu "Maksimir". Sređivaće se, dorađivati, a dok se to radi Dinamo će igrati u Kranjčevićevoj, kao što je znalo da se dešava i u prošlosti kada je "Maksimir" "šminkan".

Red je i bio da se za svoje stadione pobrine Zagreb, pošto izgledaju prilično oronulo, pogotovo kada imamo u vidu da se po ostalim gradovima Hrvatske redom grade stadioni koji su novi i moderni. Ipak, ostaće i žal. jer će nestati kultno zdanje na kome je i poznati Srbin iz Velikog Gradišta učio Hrvatsku i Jugoslaviju fudbalu. Srećom - stigli smo ovde malo pre bagera i videli ga prvi i poslednji put.

(MONDO, Nikola Lalović)

BONUS VIDEO: