Španski fudbalski stručnjak Luis Enrike doveo je Pari Sen Žermen u finale Lige šampiona držeći se svojih osnovnih principa. Jedan od njih je da moraš ostati sa obe noge na zemlji, koliko god bio hvaljen, popularan, bogat i dobro plaćen. To je jedna od najvažnijih lekcija koju uči svoje igrače.
"Jedna od poruka na kojoj insistiram već mnogo godina je ta da niko od vas nije poseban", objavljeno je Enrikeovo obraćanje u dokumentarcu o Pari Sen Žermenu.
"I ako vas je neko naterao da verujete da jeste posebni, onda vas obmanjuju i zavaravaju vas. Jer od trenutka u kojem se penzionišete, prestajete da budete 'posebni'. Iskreno posebni su oni koji spasavaju živote, oni koji posvećuju čitave živote da pomažu drugima. To nismo mi"
"Mi smo samo veoma srećni ljudi jer imamo veštinu koja je spletom okolnosti veoma dobro plaća. Da igramo stoni tenis, niko ne bi primetio. Išli bismo peške ili bismo se vozili autobusom ili bismo išli biciklom i niko nas dva puta ne bi pogledao. Živeli bismo potpuno drugačijim životom"
"Čoveče, koliko smo srećni jer smo dobri u nečemu što se dobro plaća"
Doživeo najtežu tragediju, smrt deteta
Enrike je krajem prošle decenije doživeo najveći bol, jer je izgubio devetogodišnju ćerku Ćanu Martinez Kuljelj zbog raka kostiju. Sa njom je slavio svoju titulu Lige šampiona osvojenu 2015. godine sa Barselonom i sigurno će joj posvetiti pobedu ako savlada Inter u Minhenu.
"Sećam se neverovatne fotografije sa finala Lige šampiona u Berlinu, gde ona zabija zastavu Barselone na centar terena. Imam želju da uradim isto sa Pari Sen Žermenom. Moja kćerka neće biti tamo fizički, ali biće tamo sa mnom duhovno", rekao je snažni Španac.
Barselona ne može bez njega do titule
Upravo je Enrikeova titula sa Barsom bila poslednja koju je osvojio španski gigant. Enrike je sedeo na njegovoj klupi od 2014. do 2017, potom je vodio reprezentaciju Španije od 2018, uz pauzu 2019, tokom petomesečne borbe za ćerku.
Španiju je predvodio do 2022. godine, kada je preuzeo Pari Sen Žermen.
Prešao iz Reala u Barsu, Španija se zatresla
Luis Enrike je devedesetih kao igrač zatresao Španiju kada je 1996. prešao iz Real Madrida u Barselonu. "Osetio sam da me u Madridu nisu dovoljno poštovali, nemam lepe uspomene odande", govorio je nakon tog transfera.
Katalonci ga nisu isprva prihvatili, ali je za osam godina u klubu ostavio dubok trag, postao kapiten i nekoliko puta bio strelac u El Klasiku, kao što je i u dresu Reala postizao golove protiv Barselone.
Navijače Reala posebno je zabolelo kada je sa velike distance dao gol na stadionu "Santjago Bernabeu" i skinuo dres od radosti. Bio je veliki igrač, a onda je postao još veći trener.
Bonus video: Navijač Intera nosi dres Dejana Stankovića
· Reaguj