Dijogo Žota (28) poginuo je u saobraćajnoj nesreći, izgubio je život zajedno sa svojim bratom Andre Silvom. Za njim ne žale samo njegovi najbliži, porodica i prijatelji, već i ceo fudbalski svet. Posebno oni sa kojima je igrao, a saigrači i svi oni sa kojima je sarađivao u Liverpulu ne mogu da dođu k sebi. Niko ne može da veruje da ga više neće videti nasmejanog, u dresu sa brojem 20 kako trese mreže na terenu i uveseljava sve van terena...
Po prvi put je u javnosti o svemu tome govorio trener Liverpula Arne Slot. Imao je dirljivu i srceparajuću poruku posle svega što se dogodilo. Svestan je i on da ga čeka mnogo više od taktičkih zamisli, ideja i svega što je posao trenera, da će morati da pazi i na mnoge druge stvari, posebno na emocije i psihu igrača.
"Ako igraš za ovaj klub onda je neverovatno kada osvojiš nešto, ali u momentima tragedije, neverovatno je i šta ovi navijači rade. Mi kao igrači i ljudi koji rade ovde, mi ne možemo da imamo bolje navijače. Nisu samo navijači Liverpula, već i Evertona i navijači širom sveta... To što predstavljam ovaj klub, ovaj grad, sada znači mnogo više mojoj ženi i meni nego što je bilo ranije", počeo je izlaganje Slot.
"Plači, smej se, ne treniraj, budi Žota"
Holandski stručnjak je biranim rečima pričao o Žoti, ali i o svojoj ekipi. Zna da sve njih čeka veoma težak zadatak, da će morati da nađu način da se fokusiraju na fudbal, teren, na svoj posao...
"Teško je naći prave reči. Šta je prikladno? Šta je prikladno uraditi, šta je prikladno reći? Da li možemo da treniramo opet, da li možemo da igramo opet? Da li možemo da se nerviramo i da budemo ljuti ako se donese neka pogrešna odluka? Rekao sam im da je možda najbolja stvar koju možemo da uradimo u ovoj situaciji jeste da se ponašamo onako kako bi se Žota ponašao. Pod tim mislim da je Žota uvek bio svoj, nije bilo važno da li priča sa mnom, sa saigračima, sa nekim od ljudi u klubu. Uvek je bio svoj i zato sam i reka oda mi treba da budemo svoji takođe. Ako želimo da se smejemo, smejemo se, ako želimo da plačemo, onda plačemo. Ako žele da treniraju, neka treniraju, ako ne žele, neka ne treniraju. Budite svoji. Ne morate da bude drugačiji od onoga što vam emocije govore."
Na kraju je objasnio i šta je ono što shvata kao neku vrstu utehe posle pogibije portugalskog fudbalera.
"Ono što mi je uteha, bar na neki način, je to što je Dijogo u poslednjih mesec dana svog života postao šampion svega. Prvo i najvažnije, postao je porodični šampion, venčao se. Postao je šampion sa svojom zemljom, osvojio je Ligu nacija. Portugal mu je bio jako važan, nosio je zastavu svoje zemlje prilikom proslave titule i kod nas. I naravno, postao je šampion sa nama kada je osvojio Premijer ligu", zaključio je Slot.
BONUS VIDEO:
