Samo nekoliko stotina metara od centra Poznanja nalazi se stadion Edmund Šič i on već nekoliko decenija propada. Danas je dom beskućnika i višegodišnjih biljaka koje su u potpunosti "pojele" tribine i teren, iako je nekada ovo bilo jedno od najvažnijih mesta za fudbal u Poljskoj. Gostovala je tu i Jugoslavija sa Milutincem i Tirketom, Nemci su na njegovim ruševinama ubijali Jevreje, a već skoro 30 godina je "ničiji" i zbog toga je postao ruina na kojoj ne mogu da se igraju evropski mečevi.
Fudbaleri poljskog Leha i Crvene zvezde u sredu od 20:30 igraće prvi meč trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona. Taj meč biće odigran na stadionu Poznanj, izgrađenom 1968. godine, pa renoviranom između 2003. i 2010. godine. Sada je to velelepno zdanje, jedan od najboljih poljskih stadiona - između ostalog i domaćin Evropskog prvenstva 2012. godine. Samo nekoliko kilometara daleko od njega nalazi se drugi stadion, po svemu legendarniji od ovog na kojem nastupa Leh. Ovo je priča o tome.
Nekadašnji dom fudbalskog kluba Varta nosi ime Edmund Šič, po jednom od osnivača tog ne previše popularnog kluba. Istina, Varta je dva puta bila šampion Poljske - jednom pre i jednom posle Drugog svetskog rata, ali poslednjih godina nije među najboljim klubovima u zemlji. Jedan od razloga za to je i propadanje njihovog kultnog stadiona, odnosno nerešeni imovinski odnosi za parcelu u samom centru Poznanja.
Zašto propada stadion Edmund Šič?
Zvanično, stadion je zatvoren 1998. godine, ali je propadanje zapravo počelo ranije. Varta je tih godina bila deo velikog sportskog društva, koje je 2001. godine odlučilo da proda zemljište u samom centru grada. Za to su dobili 1,3 miliona američkih dolara, što deluje kao izuzetno nepovoljan posao. Preostalih 3,75 miliona američkih dolara kupac je trebalo da uplati sportskom društvu nakon što se postavi kamen temeljac za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa, ali se to nikada nije desilo.
Zemljište na kojem se nalazi stadion Edmun Šič nije predviđen za gradnju stanova, a gradski čelnici nisu imali nameru da mu promene namenu! Situacija je veoma jasna i dve i po decenije kasnije - u razgovoru sa građanima više puta je glasno podržana ideja da se ovde ne zidaju zgrade, što znači da Varta nikada neće dobiti dodatni novac. Sa druge strane, fudbalski klub koji je u međuvremenu izdvojen iz sportskog društva, pokazao je interesovanje da otkupi zemljište i vrati ga u svoje vlasništvo.
To bi značilo da Varta misli na budućnost. Urbanistički plan predviđa rekonstrukciju postojećeg objekta ili izgradnju novog stadiona sa adekvatnim komercijalnim sadržajima, pa bi to mogao da bude spas za čitav klub. Kupovina prostora na kojem se nalazi legendarni stadion omogućila bi Varti da planira povratak na ovo mesto, jer poslednjih godina igra ili na pomoćnom terenu ili na terenima u okolnim gradovima. Čak su i elitni rang poljskog fudbala igrali van svog Poznanja, jer nisu imali dom koji ispunjava uslove.
Njihov dom u međuvremenu je postao mesto okupljanja beskućnika. Sada oni žive u prostorijama koje je nekada koristila Varta, a sve ostalo je u veoma lošem stanju i potpuno zapušteno. Nismo bili, ali bi se po fotografijama moglo uporediti sa stanjem u kojem se nalazi stadion u Pripjatu, napušten nakon nukearne katastrofe u Černobilju.
Lični utisak sa stadiona
Kao što smo već rekli, stadion se nalazi veoma blizu centra grada i do njega se lako stiže, ukoliko znate šta tražite. Prvo ćete naići na park, zatim i na parking, kada vam se bude učinilo da nailazite na šumu stigli ste baš gde treba. Mi smo imali sreću da sa nekoliko desetina metara udaljenosti primetimo dvojicu momaka koji silaze sa "tribina", pa smo njihovim putem - nakon kratkog fotografisanja spoljašnosti - ušli na nekada velelepni sportski objekat.
Kiša je padala, teren pred nama bio je blatnjav, ali za ovako dobru priču nismo smeli da propustimo priliku. Svesni da bele patike možda neće biti potpuno bele u sredu uveče kada krenemo na utakmicu Leh - Crvena zvezda, zaputili smo se strmom stazom ka vrhu tribina, odakle smo se kasnije spustili na teren.
Pre nego što sam krenuo u Poznanj znao sam da ne postoji ograda koja će me zaustaviti, bio sam spreman da preskočim ili se provučem ispod bilo čega što je namešteno da zaštiti ulaz na teren, pa sam se iznenadio kada nisam zatekao ništa. Zapravo, bez ikakvih problema ušetali smo na tribine koje su sada prekrila stabla, odnosno na teren gde su trava i korovi visine oko jedan metar.
Zašto je rušen čim je napravljen?
Radovi u poplavnom području reke Varte počeli su 1927. godine, a stadion je izgrađen 1929. godine kako bi se na njemu tokom čak dve nedelje održala ceremonija zbog 10 godina samostalnosti Poljske. Stadion je u tom trenutku bio u veoma lošem stanju, pa su pod betonske delove nameštane drvene grede, kako se ne bi obrušio. Situacija je postala kritična, pa su tokom ceremonije sa tribina israćeni gosti među kojima i tadašnji predsednik Poljske Ignacije Moščicki. Znalo se da područje nije idealno za gradnju tako kompleksnog objekta, a odmah nakon gradnje otkriveni su brojni propusti, pa je stadion vrlo brzo zatvoren kako bi se rekonstruisao.
Raznim radovima na stadionu i oko njega Poljaci su pokušavali da ga sačuvaju. Sve do 1938. godine on je bio u funkciji, ali u različitim kapacitetima - povremeno je korišćen kao sportski stadion, povremeno su na njemu izvođeni radovi koji su garantovali bezbednost posetiocima. Na kraju je odlučeno da se stadion ruši 1937. godine, a da naredne godine počnu radovi. Bilo je predviđeno da oni traju tri godine.
Kako je Jugoslavija igrala ovde?
Dok je na ovom istorijski veoma značajnom mestu postojao stari stadion, fudbalska reprezentacija Poljske ugostila je Jugoslaviju. Taj meč igran je nešto više od godinu dana nakon što je naš nacionalni tim, sastavljen samo od srpskih fudbalera, učestvovao na prvom Svetskom prvenstvu u urugvajskom Montevideu. Na utakmici u Poznanju selekcija Poljske savladala je Jugoslaviju (6:3), a selektor Boža Simonović računao je i na nekoliko igrača sa Mundijala.
Selektor Boško Simonović izabrao je sledeći tim: Jovan Spasić, Milutin Ivković, Dragomir Tošić, Milorad Arsenijević, Miroslav Dešković, Anđelko Marušić, Aleksandar Tirnanić, Ivan Hitrec, Branislav Sekulić, Ivica Bek, Dobrivoje Zečević. Za Jugoslaviju su u nastavku meča igrali još Bartul Čulić i Antun Bonačić.
Poljski reprezentativci imali su dva gola prednosti već posle 12 minuta igre, a onda je Ivica Bek golom smanjio zaostatak Jugoslavije. Ipak, domaćin je ubrzo postigao nova dva gola, nakon kojih je njihovu mrežu pogodio Ivan Hitrec. Peti gol Poljaka postignut je u finišu prvog, a šesti početkom drugog dela igre, nakon čega je Hitrec drugim goloma na meču postavio konačnih 6:3.
Šta su Nemci radili kad su zauzeli Poznanj?
Poznanj je bio jedan od prvih gradova na udaru nemačke vojske, na samom početku Drugog svetskog rata. Prvog dana septembra 1939. godine tokom nemačke invazije na Poljsku bombardovan je Poznanj, pet dana kasnije porušeni su mostovi u gradu, a 10. septembra grad je pao bez borbe - samo deset dana nakon početka rata. Sve se odigralo veoma brzo, a to je bio samo uvod za najteži period u istoriji Poznanja.
Poznanj je priključen nacističkoj Nemačkoj kao prestonica osvojenih teritorija u Poljskoj, a lokalno stanovništvo u velikom broju odvedeno je u logore. Sa druge strane, Nemci iz SSSR, Rumunije i drugih zemalja u okruženju dobijali su priliku da se naseljavaju u Poznanj i žive blizu predratne granice sa Nemačkom.
Jevrejsko stanovništvo vekovima je živelo u Poznanju pre Drugog svetskog rata. Zbog brojne jevrejske zajednice Nemci su jednu od gradskih tvrđava preuredili u koncentracioni logor, a predratni stadion koji je bio srušen korišćen je kao mesto za masovne likvidacije. U blizini stadiona danas postoji spomenik koji podseća na jevrejske žrtve.
Šta će biti sa stadionom?
Odmah nakon Drugog svetskog rata pripremljena je dokumentacija, a vrlo brzo počela je i izgradnja novog stadiona. Građen je sedam godina, od 1950. do 1957. godine, a kada je u potpunosti završen mogao je da ugosti 60.000 gledalaca na tribinama. Nekoliko puta je na stadionu bilo i više posetilaca nego što je njegov zvanični kapacitet, a za rekord se uzima brojka od 80.000 posetilaca na kraju jedne od etapa biciklističke Trke Mira, velikog sportskog događaja u Istočnoj Evropi.
Što se tiče fudbalskih utakmica, Leh je uspeo da privuče čak 60.000 posetilaca davne 1972. godine i to je i danas jedna od najvećih poseta na drugoligaškoj utakmici u Evropi. Dva puta se na ovom stadionu igralo finale Kupa Poljske, a oba puta je Legija iz Varšave stizala do trofeja. Reprezentacija Poljske je ovde odigrala deset mečeva, a među strelcima na tim mečevima su i legendarni fudbaler Gžegorž Lato i Zbignjev Bonjek.
To je za stadion Edmund Šič davna prošlost. Danas je ruina, a njegovo propadanje traje već decenijama. Zapravo je počelo 1989. godine kada je kompanija koja je sponzorisala Vartu i održavala stadion zapala u probleme. Kasnije je Varta prodala pravo na stadion, pa izašla iz sportskog društva i na kraju se čak i odselila iz Poznanja. Želi da se vrati, ali joj za to treba ogromna pomoć grada.
Poznanj je 2018. godine potpisao sporazum po kojem će za 10 miliona zlota otkupiti stadion i 6,5 hektara zemljišta u njegovoj okolini, a 2023. godine proglašeno je najbolje rešenje za uređenje stadiona i njegove okoline, koja bi trebalo da bude zelena oaza u centru grada. Od tada nema pomaka - iako se navijači kluba u zelenim dresovima nadaju da bi na ovom mestu mogao da nikne moderan sportski objekat koji će pomoći klubu da povrati stari sjaj.
Bonus video:
