Fudbalska reprezentacija Srbija doživela je najveći poraz u svojoj istoriji. Na meču kvalifikacija za Svetsko prvenstvo koje se igra u Kanadi, SAD i Meksiku 2026. godine, Englezi su upisali izuzetno ubedljivu pobedu (5:0) protiv nacionalnog tima koji već više od četiri godine predvodi Dragan Stojković Piksi. Ovaj bolan poraz umanjio je Srbiji šanse da se nađe na Mundijalu, ali i otkrio brojne probleme koje reprezentacija ima i već neko vreme gura pod tepih.
Debakl tokom kojeg su gotovo svi pali na popravni morao bi da bude prelomna tačka za ovu generaciju srpskih fudbalera, ali i za selektora Dragana Stojkovića. Deo kredita koji je stekao odlaskom reprezentacije na Mundijal u Kataru potrošio je lošim nastupom na tom Svetskom prvenstvu, deo kredita koji je stekao odlaskom reprezentacije na Evropsko prvenstvo potrošen je prošlog leta u Nemačkoj, a ostatak... Nestao je negde između "sukoba" sa zvezdama fudbalske reprezentacije i ubeđivanja javnosti da je pet golova od kombinovanog tima Engleske naša realnost.
Zašto je ovo realnost Srbije?
Ekipa Tomasa Tuhela postigla je pet golova pred punim tribinama stadiona "Rajko Mitić", a mogla je bar još toliko da golman Bornmuta Đorđe Petrović nije bio raspoložen. Da bismo uporedili to sa njihovim dosadašnjim nastupima u kvalifikacijama, podsećimo da su na prva četiri meča postigli ukupno osam golova. Albaniji su dali dva gola, Letoniji tri, a Andori tri na čak dva odigrana meča. Da li je selektor Andore ubeđivao tamošnju, malobrojnu fudbalsku javnost da je minimalan poraz od Engleske njihova fudbalska realnost, pa da bi na osnovu tog rezultata mogli da se nadaju drugom mestu u kvalifikacionoj grupi, ispred Srbije i Albanije?
Na drugoj strani, Srbija je imala samo jedan šut u okvir gola - kada je udarac Koste Nedeljkovića izblokiran i jedva je stigao do naručja Džordana Pikforda. Kada na to dodamo posed lopte od 30 odsto, jasno je da Srbija nije igrala meč protiv Engleske, već samo gledala kako izgleda fudbal na najvišem nivou. Iako - rekli smo to već - ovo nije ni blizu najbolji sastav Engleske. Tomas Tuhel je igrao bez petorice fudbalera koji bi trebalo da su starteri u nacionalnom timu. Zato ćemo odbiti predlog selektora Stojkovića da poraz na Marakani prihvatimo kao novu realnost srpskog fudbala.
"Ovo večeras je realnost. Potpuno realno. Kao Španija protiv Turske, 6:0. To je ta kategorija. Mene je plašilo najviše... Ta fizička pripremljenost naših igrača. Imamo mnogo problema. Nisu u formi, nisu u ritmu. Englezi su daleko kvalitetniji, prvo individualno. Oni su u takmičenju sreda - subota, igraju zahtevne utakmice. Mi smo spori, u fizici ne možemo da pariramo. Protivnik može da bude bolji, ali u fizičkom smislu smo nivo ispod toga. Naravno da mi teško pada poraz. Realnost govori nešto drugo. Da li možemo da budemo realni? Teško. Smatram da mi apsolutno ne pripadamo ovoj grupi timova. Uključujući njih, Španiju, Nemačku. Možda je poraz u pravo vreme, da se malo probudimo, da u oktobru ozbiljnije shvatimo i budemo bolji nego večeras", rekao je selektor Stojković na konferenciji za medije.
Nakon što je sa reprezentacijom Srbije odigrao 2:2 protiv Portugala u Beogradu pre nešto više od četiri godine, a zatim isti tim pobedio 2:1 u Portugalu, pa povremeno rutinirao selekcije poput Slovenije, Švedske, Norveške, Švajcarske i Austrije - uz sada već legendarnih 0:0 protiv Španije u Beogradu nećemo da ovo bude realnost. Nijedna od tih selekcija nije lošija, a mnoge su i bolje od Srbije. Tada nismo tražili izgovore, a selektor Stojković nam nije objašnjavao da smo kilometrima udaljeni od najboljih evropskih timova. Zapravo, baš je Piksi napravio istorijski uspeh time što je reprezentaciju Srbije uveo i "sačuvao" u A diviziji Lige nacija gde nam društvo prave stvarno najvalitetniji timovi na kontinentu.
Piksi, kako se promenila Srbija?
Selektor Stojković pokušao je da uporedi ubedljiv poraz od Engleske sa utakmicom protiv Portugala koja se na istom mestu igrala pre četiri i po godine. Tada je izboren remi, koji je kasnije "naplaćen" pobedom u Lisabonu za prvo mesto u kvalifikacionoj grupi i direktan plasman na Svetsko prvenstvo.
"Ako pogledate tim, koji su igrači bili, kako su bili mlađi četiri godine... To je razlika. Neki igrači nam fale", rekao je Stojković, a nije ulazio u dublju analizu zašto je Srbija sada u takvoj situaciji. Realnost je da na njegov račun ide mnogo toga što nije dobro u današnjem timu Srbije - reprezentaciju nije podmladio na pravi način, a igrači koji fale zbog njega su odlučili da se ne odazivaju pozivima u nacionalni tim.
Za reprezentaciju Srbije na meču protiv Portugala u Beogradu su igrali Dmitrović - Milenković, S. Mitrović, Pavlović - Lazović, Milinković-Savić, Gudelj, Kostić - Tadić - Vlahović, Mitrović. Da pretvorimo to u klubove... Eibar - Fiorentina, Strazbur, Serkl Briž - Verona, Lacio, Sevilja, Ajntraht - Ajaks - Fiorentina, Fulam. Sa te strane razlika nije ogromna, jer ni u tom trenutku Srbija nije imala fudbalere u najboljim evropskim klubovima. Pitanje je i da li su klubovi tadašnjih reprezentativaca "jači" nego klubovi najkvalitetnijeg sastava koji bi Srbija mogla da sklopi danas.
Darko Lazović više ne dobija pozive u nacionalni tim isključivo zbog odluke selektora, koji ga je na jednoj od konferencija za štampu čak i uvredio komentarom da svake sezone ispada iz Serije A. Realnost je da Lazović nijednom nije ispao iz elitnog ranga italijanskog fudbala, a da je tokom deset sezona odigrao gotovo 300 ligaških mečeva u dresu Đenove i Verone.
Sergej Milinković-Savić je poručio selektoru da "psihički nije spreman" da igra za reprezentaciju. To opravdanje je na veoma tankom ledu, a zapravo je mnogo verovatnije da vezni fudbaler ne želi da se pojavljuje u nacionalnom timu pod Piksijevom komandom. Eventualnu najavu povratka u nacionalni tim Sergej je objavio nedavno, kada je nakon transfera Aleksandru Mitroviću poručio da se nada kako će u nekom trenutku ponovo jedan drugom asistirati za golove.
Za kraj, ali i najviše važno, Dušan Tadić je kao kapiten i lider generacije dobio nedostojan oproštaj od nacionalnog tima zbog sukoba sa selektorom Draganom Stojkovićem. Kada nije izabran u startnih 11 na meču Evropskog prvenstva u Nemačkoj prošle godine, Tadić je prešao granicu i izneo deo prljavog veša iz svlačionice, a odnosi nikada nisu popravljeni.
Selektor Stojković je u međuvremenu imao blaži sukob sa Nemanjom Radonjićem koji je preko društvenih medija reagovao na komentar sa konferencije, često je u medijima "ratovao" sa Miletom Svilarom čiji status ni danas nije u potpunosti jasan, a Vanja Milinković-Savić se pojavio na širem spisku pred septembarske mečeve. Nije ga bilo na konačnom spisku i pitanje je da li će se pojavljivati u budućnosti - iako Piksi kaže da to nije isti slučaj kao sa njegovim bratom Sergejem.
Za EURO 2024 nije pozvan Darko Lazović, jer se nije našao na spisku tada se oprostio i Filip Đuričić, a nakon Evropskog prvenstva u Nemačkoj reprezentativnu karijeru su pored pomenutih Milinković-Savića i Tadića završili još i fudbaleri poput Uroša Spajića i Srđana Mijailovića. Potpuno su nestali ili su im se značajno smanjile uloge Srđan Babić, Filip Mladenović, Nemanja Gudelj, Mijat Gaćinović, Petar Ratkov... Za koga bi od njih danas trebalo da ima mesta?
Selektore, a gde je druga generacija?
Nakon neuspeha u Kataru 2022. godine, a zatim i u Nemačkoj 2024. godine, selektor Stojković je najavljivao da je nacionalnom timu potrebno podmlađivanje. Evropsko prvenstvo pre godinu dana završeno je kako je završeno, a mnogi su pomislili da je tada pravi trenutak za promenu - dolazak novog selektora, a zatim i krupan rez u igračkom kadru.
Zapravo, dobili smo ostanak selektora Stojkovića na klupi nacionalnog tima i novo izdanje Lige nacija u kojem ciljevi nisu bili jasno postavljeni. Iako je bilo zamišljeno da mečevi protiv Španije, Danske i Švajcarske posluže Srbiji za uigravanje novog tima, to je izostalo. Zato Srbija danas nema jasno definisane uloge u igračkom kadru. Da li bi Dušan Vlahović i Saša Lukić trebalo da budu lideri ove generacije? Osim što je Đorđe Petrović zauzeo mesto startnog golmana, ništa drugo se nije "rešilo" - a i selektor je kriv za to.
Izostalo je poverenje u mlađe igrače, a njima bi bilo dovoljno i da su samo dobijali pozive u kontinuitetu - tokom prethodnih godinu dana. Ovako smo u situaciji da pojedini fudbaleri koji bi trebalo da su budućnost nacionalnog tima ne znaju da li su seniorski reprezentativci Srbije ili nisu. Zbog toga nema kritika na njihov račun, već one idu ka selektoru, koji je na čudan način birao reprezentativce...
"Teško mi je pao ovaj poraz. Kritikujte mene, nemojte igrače dirati. njima treba podrška, da podignu glave. Biće bolja Srbija kada utakmice budu odlučivale poziciju na tabeli. Puno su dali za naš tim. Mene kritikujte, ja sve to razumem", rekao je selektor Srbije Dragan Stojković Piksi na konferenciji za medije, nakon što je nekoliko puta jasno stavio do znanja da ne planira ostavku na mesto funkciju koju obavlja četiri godine.
Selektor Stojković mesecima izbegava da daje konkretne odgovore na pitanja o fudbalerima poput Mirka Topića i Dejana Zukića, a da ne pričamo o tome da bi i Kristijan Belić i Aleksandar Stanković možda mogli da donesu nacionalnom timu više nego fudbaleri koji ne igraju u klubovima. Situacija je još drastičnija kada je u pitanju napad. Selektor Stojković pozove u nacionalni tim Aleksandra Mitrovića i Luku Jovića - uz dužno poštovanje za sve što su uradili, pa se požali na njihovu minutažu u klubovima i "baci ih pod voz" kada svima na stadionu bude jasno da se muče protiv dominantnog rivala koji im sakriva loptu na stadionu "Rajko Mitić".
Istovremeno, selektor i njegov stručni štab potpuno ignorišu odlične partije Andreja Ilića u Union Berlinu, Petra Ratkova u RB Salcburgu, Mihaila Ivanovića u Milvolu ili Dejana Joveljića u Kanzasu. Možda ne bi bili bolji, možda bi Srbija bila i daleko lošija sa njima u timu, ali bilo je sasvim dovoljno mečeva da se svaki od njih oproba i da se o njima formira nekakvo mišljenje o tome. Pa ako ništa drugo, možda bi zbog toga što redovno igraju mogli barem tempom da pariraju protivniku.
Selektor Srbije Dragan Stojković kukao je na konferenciji za medije kako reprezentacija fizički ne može da parira selekcijama poput Engleske, Nemačke i Španije. O tome nije trebalo da bude reči u utorak uveče, nakon debakla pred domaćom publikom. Selektor je to trebalo da zna i ranije - pa da umesto fudbalera koji nisu spremni igraju oni koji su standardni u klubovima. Fudbaleri Srbije su po nekoliko sekundi kasnili u duele sa Englezima, selektor Stojković je nekoliko dana zakasnio sa zaključkom o fizičkoj spremnosti igrača - i to je najveći problem Srbije u ovom trenutku.
Zato ne možemo da demantujemo selektora Stojkovića. Fudbalska reprezentacija Srbije jeste udaljenija od najboljih evropskih selekcija danas nego što je to bio slučaj pre četiri i po godine, kada je on započeo mandat. Plasman na dva velika takmičenja bez iskoraka na njima i pogrešno odrađena promena ključnih igrača u nacionalnom timu uticali su na to. Najveća odgovornost za sve što se desilo je Piksijeva, pa ako selektor samo sleže ramenima uz "ovo je realnost", daleko smo od Engleza" i "neki igrači neće da nastupe za reprezentaciju" - možda je vreme da proba neko drugi.
Bonus video:
