Dragan Stojković Piksi je hodajući paradoks. Nije to samo što smo navikli da obeća ofanzivnu igru Srbije, pa onda ne vidimo niti jednu šansu niti ofanzivan fudbal, nije to samo što pred Albaniju kaže da "ne oseća nikakav pritisak", pa onda posle meča priča da svi mi već "znamo da je duže vreme pod pritiskom" i da se "oseća loše", nije to samo zbog toga što tvrdi da nije izgubio kontrolu nad ekipom, a nekolicina fudbalera neće da igra za Srbiju samo zbog njega...
Ne, čak i kada se podvuče crta njegovog selektorskog mandata - i tu vidimo jedan veliki paradoks koji je teško objasniti. Piksi je istovremeno i najbolji i najgori selektor u istoriji reprezentacije Srbije.
Niko ne može da mu ospori rezultate i to će uvek biti na njegovoj strani. I to je, mnogi kažu, zapravo najvažnije od svega. Kada se podvuče crta, Dragan Stojković Piksi je najuspešniji selektor Srbije pošto nas je odveo na dva velika takmičenja (Svetsko prvenstvo u Kataru i Evropsko prvenstvo u Nemačkoj) i može da se pohvali da je za razliku od svojih prethodnika imao rezultatski kontinuitet.
Vodio je "orlove" na 55 utakmica i dobio je 26 (ima još 14 remija i 15 poraza), a iz njegovog mandata zauvek će se pamtiti trijumfi nad Portugalom za Katar, pa Norveškom u Ligi nacija, ali i Švajcarskom u nešto manje važnoj utakmici. Sve ono između bilo je nimalo ubedljivo, često uz gorak ukus u ustima, uz nadu da će se opet jednom ponoviti ona lisabonska noć.
I nije. Mi nismo bili ni blizu takve utakmice do kraja Piskijevog mandata koji je posle svakog novog okupljanja postajao sve "bljutaviji" i trebalo je da se okonča još posle Katara ili makar Nemačke. Zbog tako pogrešne ocene Saveza mi danas nemamo "vizu" za Svetsko prvenstvo 2026, ali nemamo ni dobru atmosferu, nemamo kostur tima, nemamo igrače koje smo izgubili zbog lošeg odnosa sa Piksijem... Zapravo, nemamo ništa.
Upravo zbog tog razloga Dragan Stojković Piksi je i najgori selektor u istoriji Srbije. U drugoj polovini svog mandata doneo je tonu pogrešnih odluka čije posledice ne trpimo samo danas, nego ćemo ih osećati godinama.
Svom nasledniku, najverovatnije Veljku Paunoviću, reprezentaciju ostavlja u rasulu, čak gorem stanju nego što ju je zatekao i to je zaista za divljenje. Piksi je preuzeo reprezentaciju u martu 2021. godine nakon zaista katastrofalnih mandata Krstajića i Tumbakovića, odmah je svojom harizmom i uz dva-tri srećna rezultata uspeo da probudi optimizam, ali od tada je uspeo čak da okrene narod protiv državnog tima ubeđujući nas u svoje kontradiktornosti.
Baš kao Šredingerova mačka, koja je istovremeno i živa i mrtva, tako je i Dragan Stojković Piksi svojevrstan paradoks - on je i istovremeno najbolji i najgori selektor Srbije, a tek kad se otvori kutija odlučićemo u kom je od ova dva stanja.
Mora mu se odati priznanje da je uspeo da egzistira u dve paralelne stvarnosti i u dve kontradiktorne istine istovremeno. Iz kog god ugla da se gleda, Šredingerov selektor Piksi je u dva stanja: postoji između slave i razočaranja, trijumfa i promašaja, heroja nacije i sabotera.
Kao što kaže pesma "Ostat će istine dvije". Tako će i Piksi ostati i legenda i anti-junak. Za sva vremena.
BONUS VIDEO:
