Meč Lige šampiona 25. decembra? Danas deluje nezamislivo zbog velikog praznika koji se proslavlja širom Zapadne Evrope, ali i zbog engleskog fudbala koji je praktično privatizovao "Boxing Day" i tradicionalno zakazauje mečeve za ove dane. Nekada nije bilo tako, pa je veliki evropski meč baš na katolički Božić igrao i Partizan!
Pre tačno 70 godina, u prvom izdanju Kupa evropskih šampiona mečevi četvrtfinala bili su igrani u četiri različita termina, od 23. novembra do 18. januara. Nakon što je Real Madridu u prvom kolu izbacio Servete, a Partizan bio bolji od Sportinga u čuvenom dvomeču kojim je takmičenje i započeto, žreb je 4. novembra spario španski i srpski klub. Real Madrid uopšte nije bio zadovoljan jer je voljom žreba uparen sa jednim od najjačih timova Evrope sredinom prošlog veka - Partizanom iz Beograda.
Kako je odlučeno da se igra na Božić?
Datum utakmice u Madridu odredila je uprava Reala na sastanku 23. novembra. "Definitivno će se 25. decembra odigrati utakmica Real Madrid - Partizan na stadionu Santjago Bernabeu. Uprava je to već čvrsto odredila, prihvatajući predlog rukovodilaca jugoslovenskog kluba. Igrači i pratnja Partizana stižu u Madrid 23. decembra avionom iz Pariza, a vraćaju se istim putem 26. decembra. Tako će boraviti u našoj prestonici tačno tri dana. Još jedan podatak: meč počinje u 15:45, da bi se maksimalno iskoristilo vreme, s obzirom da je u pitanju Božić", objašnjavalo je saopštenje koje je izdao klub koji će kasnije postati najveći u Evropi.
Badnje veče igrači Reala proveli su u karantinu. Posle treninga u Čamartinu 23. decembra, trener Viljalonga odabrao je 16 igrača, a ekspedicija Reala otišla je u El Eskorial, u njihov uobičajeni hotel Felipe II. Igrači, stručni štab i neki rukovodioci večerali su daleko od porodica. Kao nadoknadu, uprava Reala odlučila je da na tradicionalni banket posle utakmice u hotelu Palas - gde su prisustvovali igrači oba tima - mogu doći i supruge i deca madridskih fudbalera.
Za igrače Partizana situacija je bila komplikovanija. Stigli su u Madrid 23. decembra posle iscrpljujućeg puta vozom: Beograd - Pariz, Pariz - Irun, Irun - San Sebastijan i konačno do Madrida. Sa stanice Norte, gde ih je dočekao Santjago Bernabeu na čelu uprave, jugoslovenski fudbaleri su otišli direktno na trening u Čamartin.
Zašto se Real uplašio Partizana?
Na utakmicu je Real izašao sa izvesnim strahom - zbog snage rivala, zbog datuma koji je doveo do toga da se prenos odobri samo ako bude rasprodato i zbog značajnog povećanja cena ulaznica. Predsednik Bernabeu je to pokušao da opravda.
"Povećanje cena zavisi od potreba kluba. Ovoga puta, kada su navijači i igrači odlično reagovali, bilo je neophodno jer se poklapa sa kritičnim trenutkom - pre 31. decembra moramo platiti dva miliona pezeta poreza na luksuz", rekao je Bernabeu, po kojem danas nosi ime stadion najvećeg kluba na svetu.
Bio je Božić, dan porodičnih ručkova, ali tribine Bernabeua bile su impresivne. Stadion je bio dupke pun za ono što je bio tek drugi meč Reala na domaćem terenu u novom takmičenju. Posle početka u kojem je tehnika Balkanaca pretila da pokvari slavlje na tribinama, Real se pretvorio u uragan i pregazio "najbolji tim koji sam video godinama", kako je Bernabeu opisao Partizan posle ubedljivih 4:0 za njegov tim. Iako je Di Stefano bio pod kontrolom zbog dobrog čuvanja Milutinovića, Real je ubedljivo pobedio. Sjajnu partiju pružio je Kastanjo sa dva gola (12. i 26. minut), zatim Gento posle pola sata, a konačnih 4:0 postavio je Di Stefano 20 minuta pre kraja.
Svako je dobio pepeljaru i konjak?
Nakon odigrane utakmice 25. decembra, igrači Reala su sa porodicama otišli u Palas. Na večeri, koju je predvodio Bernabeu i punoj sportskih i političkih autoriteta, predsednik Reala zahvalio je rivalima na fer ponašanju. Španija i Jugoslavija tih godina nisu imali diplomatske odnose zbog diktatora Franciska Franka, pa je ovaj meč privlačio dodatnu pažnju.
Potpredsedniku Partizana, šefu delegacije, uručena je srebrna tacna kao poklon klubu i manja kao lični dar. Svaki igrač dobio je paket sa srebrnom pepeljarom na kojoj je bio amblem Reala, bocu konjaka i kilo nugata. Bio je to prvi put da tim iz komunističke Evrope igra na Realovom domaćem terenu. Pre toga je 1950. godine igrao tim Hungaria, ali to je bio tim sastavljen od igrača koji su pobegli iza Gvozdene zavese.
Kako je Partizan umalo šokirao Real?
Pobeda od 4:0 ostvarena na Božić delovala je kao ubedljiva prednost za polufinale. I bilo je tako, ali tim trenera Viljalonge dobro se namučio u Beogradu, na stadionu Jugoslovenske narodne armije. Niska temperatura u Beogradu 29. januara 1956. godine nikako nije prijala fudbalerima španskog tima, a postoja je i dodatni problem za njih. Mučio ih je zaleđeni teren, pošto se Partizan protivio uklanjanju snega da ne bi nastalo blato. Gol legendarnog Miloša Milutinovića tri minuta pre kraja izazvao je paniku kod Madriđana - jer je to bio pogodak za 3:0.
"Bila je greška prihvatiti igranje u ovim datumima. Teren je bio klizalište", objasnio je Viljalonga kasnije. Njegov tim je u Beogradu bio potpuno razbijen, a nikome nije bilo jasno kako Partizan nije nadoknadio prednost iz prvog meča. Istina - beogradski tim ni u Madridu nije trebalo da bude tako ubedljivo poražen. Decenijama kasnije i dalje se priča o dva poništena gola Miloša Milutinovića, za koje mnogi veruju da su bili regularni.
Real se provukao, preživeo je gostovanje u Beogradu. I postao šampion, pobedama nad italijanskim Milanom (5:4) u polufinalu i francuskim Remsom (4:3) u finalu. Bila je to prva od 15 evropskih titula Real Madrida. Deset sezona kasnije, jednu od titula Real je osvojio i pobedom nad mladim timom Partizana, u Briselu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
· Reaguj