"Imam dve rupe, jednu u duši i jednu u nozi": Adrijano odbacio milione i slavu, samo da spasi dušu u faveli

"Da, možda sam se odrekao miliona. Ali koju biste cenu stavili na svoju dušu? Koliko biste novca platili da bi se dobili nazad suštinu života?"

Tako ga pamte klinci koji su odrastali uzimajući Inter u video igrici "PES" i davali golove njegovom ubojitom levicom. Nije ta levica bila samo virtuelna,. on je početkom dvehiljaditih vbio strah i trepet svim golmanima sveta.

Krenuo je iz favele, cela porodica je skupljala novac da ga šalje na treninge, a on im se odužio. Zaigrao je za Flamengo, pa za Inter, Firentinu i Parmu, da bi dočekao i da sa Sinišom Mihajlovićem i Dejanom Stankovićem osvaja titule.

Sa Brazilom ima impresivnih 278 golova na 48 mečeva i čak četiri zlata - sa Kupa konfederacija 2005. Kopa Amerike 2004. U20 prvenstva Južne Amerike 2001. i Mundijala za igrače do 17. goidina 1999. godine. Ipak, iako je kao klinac sa 18 godina već postao "Imperator" sa svog trona je sam sišao.

Ne bi menjao favele ni za šta

"Čak i tu reč ljudi pogrešno razumeju. Stranci to ne razumeju, čoveče. Kada govore o Brazilu, kada govore o maloj deci u sirotinjskim četvrtima? Uvek slikaju crnu sliku. Uvek je u pitanju bol i mizerija, čoveče.

I da, nekada je baš tako. Ali, komplikovano je. Kada razmišljam o odrastanju u favelama, zapravo mislim o tome koliko smo se tada zabavljali. Razmišljam o letećim zmajevima, vrteškama, šutiranju lopte u uličici. Pravo detinjstvo, ne ovo sr**e, tap, tap, tap po ekranu. Bio sam okružen porodicom, mojim ljudima. Odrastao sam u zajednici. Nisam patio. Živeo sam.

Lopta mi je uvek bila na stopalu. Bog ju je stavio tu. Kada sam imao sedam godina, neki od mojih rođaka su udružili novac kako bih mogao da igram u Flamengovoj akademiji, u maloj školici fudbala. Sr**e čoveče, iz favele u Flamengo? Idemo! Obuvam patike. Gde je autobuska stanica?

Dođem tako u šansu, lopta mi legne na levu nogu. A znate šta se događa posle toga. Ne mogu to da objasnim. Kao da Bog spusti prst sa nebesa i dotakne kopačku. Zatvorio sam oči poslao nogu ka lopti koliko sam jako mogao", napisao je u svom tekstu nakon kraja karijere Adrijano, a tu je pričao i o Murinju koji ga je stvorio. Njegovoj baki.

"Bila je Murinjo pre Murinja. Bila je bezosećajna. Analizirali smo treninge u povratku kući. Nikada neću to zaboraviti. To je bio ceo moj život. Nije ni čudo što sam tri puta ponavljao peti razred...", govorio je godinama kasnije Adrijano.

Kakav igrač? Strašan igrač

"Adri, čoveče, ti si mešavina Ronalda i Ibrahimovića... Da li si svestan da možeš da budeš najbolji fudbaler ikad?", govorio je jednom prilikom Ivan Kordoba u momentu kada je bledela Adrijanova karijera u Interu.

Došao je u Milano 2001. godine, ali se nije snašao, pa je posle pozajmice u Fiorentini i dve godine dominacije u parmi ponovo došao u Inter. Tu je spojio dve i po godine dominacije, jednu solidnu sezonu i onda se raspao. Nakon toga je samo jedne sezone u Flamengu bio onaj stari, sve ostalo je bio jalov pokušaj.

"To je moj najveći poraz u karijeri. Osetio sam se beskorisno. Zalupio je slušalicu i počeo da vrišti, ne možete da zamislite taj zvuk. I danas me podilaze žmarci", ispričao je godinama kasnije Havijer Zaneti, legendarni kapiten Intera koji je sedeo pored Brazilca u trenutku kada je saznao najgoru vest u životu - da mu je umro otac.

A trebalo je da bude veći i od Ibre...

"Kada sam došao u Inter prvo sam rekao predsedniku da zahtevam da igram s njim. On je bio životinja. Mogao je da šutira iz bilo koje pozicije, niko nije mogao da mu uzme loptu, da startuje na njega… Bio je čista životinja, ali je to nažalost kratko potrajalo", pričao je Zlatan Ibrahimović.

Šta se desilo?

Telefonski poziv 2004. godine završio je veliku karijeru. Kada su Adrijanu javili da mu je umro otac, nešto se u njemu ugasilo.

"Osećao sam se srećno samo kada bih pio. Mogao sam da zaspim samo ako sam bio pijan. Plašio sam se kašnjenja na treninge, pa sam dolazio pred Manćinija direktno iz provoda", opisao je Brazilac i objasnio šta ga je tačno slomilo.

"Nisu sve povrede fizičke prirode, razumete? Kada sam povredio Ahilovu tetivu 2011. godine? Znao sam da je to bio kraj za mene, fizički. Možete otići na operaciju, oporavak i pokušati da nastavite, ali nikada neće biti isto. Moja eksplozivnost je nestala. Balans takođe. I dalje hodam mlitavo i dalje imam rupu u skočnom zglobu.

Isto je bilo kada mi je otac preminuo. Samo je ožiljak tada bio unutar mene. “Čoveče, šta se desilo sa Adrijanom?” Brate, jednostavno je. Imam rupu u zglobu i još jednu u duši", rekao je Adrijano.

Ne, on nije propalica, on je srećan i među prijateljima

Tokom godina nakon karijere videli smo bezbroj puta kako se piše da je propao, da se opija u faveli i da je bez novca. Nije sve tako crno - on je zapravo i hteo da više ne bude Imperator. Već samo Adrijano, drugar iz kraja.

"Kada sam se vratio kući u Rio da igram za Flamengo, nisam želeo više da budem Imperator. Želeo sam da budem samo Adrijano. Želeo sam da se zabavljam. Reći ću vam istinu o ekipi Flamenga. Ponekad bismo se pojavili na treningu ne radi fudbala, već zbog pića koje je sledilo kasnije. Čim bismo završili trening – bum – vreme je za žurku! Pravo kod Merkada. Sve žene su znale dogovor – Bićemo kod kuće do ponoći", napisao je o povratku u Brazil. A imao je šta da kaže i o povratku u favele:

"Nisam osvojio Svetsko prvenstvo, ne. Nisam osvojio Libertadores, ne. Ali znate šta? Osvojio sam sve ostalo. I imao sam paklen život, brate. Bio sam ponosan na Imperatora. Ali bez Adrijana, Imperator je beskoristan. Adijano ne nosi krunu. Adrijano je dečak iz siromašnih četvrti kojeg je dodirnuo Bog. Je l’ vam sada jasnije? Adrijano nije nestao u favelama. Samo se vratio kući."

(MONDO, Nikola Lalović)

BONUS VIDEO: