Dugo je javnost u Bosni i Hercegovini čekala da Sergej Barbarez preuzme nacionalni tim te zemlje, a kada je dočekala ovaj nekadašnji napadač odveo je tim na Svetsko prvenstvo. Sada je nacionalni heroj nakon što su "zmajevi" otišli na Svetsko prvenstvo.
Ekipa je penalima uspela da prođe na drugi Mundijal u svojoj istoriji, a Sergej Barbarez koji ju je tamo odveo ima neverovatnu životnu priču. Ima veze i sa Srbima, Srbijom, Beogradom, a sećamo se da je 2020. godine imao emotivno obraćanje o glavnom gradu naše države.
"Hvala ti moj Beograde od srca, jer si dao šansu mojoj majci i sestri da se vakcinišu, samim tim i šansu za boljim životom. A tebi "BiH politiko", da vas pojedinačno ne nabrajam, jer niste ni to zaslužili, diči se i dalje svojim idiotizmom i neznanjem", napisao je gnevni Barbarez nakon što je njegova porodica u jeku pandemije virusa korona stigla u Beograd na vakcinaciju.
"Da nisam otišao poslali bi me u rat"
Nekadašnji reprreezentativac BIH i nekada najbolji strelac Bundeslige rođen je u Mostaru u mešovitom braku. Otac mu je Srbin, majka Hrvatica, a za reprezentaciju Bosne i Hercegovine je od 1998. do 2006. godine na 47 mečeva dao 17 golova. Otac Ljubo bio je fudbaler iz Mostara, a majka Zlata legendarna rukometašica. Odmah je počeo da se bavi sportom, ali tek sa 13 godina fudbalom.
"Voleo sam atletiku, moja specijalnost je bila trka na 400 metara. Nažalost, u bivšoj Jugoslaviji nije bilo lako pronaći obuću za ove sportove. Drugačije je s fudbalom. Trener je izbacio kutiju nekih starih kopački i rekao “pronađi par”. To je izgledalo jednostavno", rekao je jednom Barbarez.
Nakon dominacije u dresu Veleža dok je sa potpisanim prvim ugvoorm čekao da izađe na stadion kao prvotimac "rođenih", dobio je jedan drugačiji poziv. Da se skloni od rata.
"Nismo mi tad maštali o Zapadu jer smo imali prvaka Evrope. Crvena zvezda je postala prvak Evrope 1991. godine. Reprezentacija je takođe igrala sjajan fudbal. Moj san u to vreme je bio profesionalni ugovor s Veležom.Sve se srušilo dve godine kasnije Na zimu 1991. moj otac je predložio da posetim ujaka u Hanoveru. Rat je već besneo u Sloveniji i Hrvatskoj. Moj tata je smatrao da ne bismo bili sigurni u Mostaru, a u isto vreme bio je uveren da rat neće dugo trajati. Nadao se da ću se vratiti kući već za dve sedmice. Nekoliko sedmica brzo su postali meseci i na kraju 22 godine. Danas se može reći da je moj otac ispravno postupio. Da nisam otišao u Nemačku, otišao bih u rat. Osim činjenice da su ratovi uvek besmisleni, postavlja se pitanje za koga ili protiv čega? Moja majka je iz braka Hrvata i Bošnjaka, otac mi je bio Srbin. Religija i nacionalnost nikada nisu igrali glavnu ulogu u mojoj porodici", rekao je Sergej Barbarez.
"Igraću kada mi majka bude na sigurnom"
Dok je besneo rat u Bosni majka selektora Bosne i Hercegovine Zlata ostala je u Mostaru da čuva stan. Sergej je dobijao informacije da joj je život ugrožen svakoga dana.
"Dvaput je skoro nestala. Pokušali su da je kidnapuju, a zatim ubiju", rekao je on, a onda otkrio da tu nije stalo.
Na kraju je njen sin morao da interveniše i da traži bezbednost majke pre nego što zaigra za nacionalni tim. Debitovao je protiv Argentine, kada mu je već bilo 26 godina.
"Imali smo kontakte s nekim ljudima koji bi to mogli da spreče. Rekao sam da ću igrati za svoju zemlju samo kada moja majka bude sigurna. Jednog dana politika je intervenisala i garantovala sigurnost mojoj porodici. Naravno, iako to nije značilo 100 posto, to obećanje mi je dalo određeni unutarnji mir. Tako sam 14. maja 1998. godine kao 26-godišnjak upisao debi za reprezentaciju. Izgubili smo u Kordobi od Argentine 5:0", rekao je Barbarez.
"Za mene to nije bilo pitanje"
Probio se u Union Berlinu gde je na 88 mečeva dao 46 golova, a zatim je otišao u Hanzu sa kojom je igrao Bubndesligu. Nakon toga je igrao za Borusiju Dortmund, pa Hanover gde je postao najbolji strelac lige 2001. godine. Na kraju kao igrač nije otišao na veliko takmičenje, a mogao je.
"Tada se vodila ova rasprava, a da sam tada nazvao Bertija Vogtsa, možda bih danas bio višestruki učesnik Svetskog prvenstva i Evropskog prvenstva. Nisam igrao nijedan veliki međunarodni turnir... Ipak, za mene se to pitanje tada nije postavljalo, jer sam oduvek želeo da igram za zemlju u kojoj sam rođen. Bez obzira na to koliko je reprezentacija mala ili neuspešna. Nisam imao dilemu kad je domovina u pitanju, ali sam na debi čekao dok se nisam uverio da je majka sigurna. Dobio sam garancije i time i unutrašnji mir", istakao je Barbarez.
Zvale su ga i Nemačka i Hrvatska, ali na kraju je sačekao i debitovao za Bosnu i Hercegovinu. Na "Marakani" je ostao bez jedinog velikog turnira
“Od reprezentacije ništa ne očekuješ, ne tražiš. Za reprezentaciju igraš i to je to, tako je barem bilo u moje vreme – i sada se naježim kada o tome pričam”, rekao Barbarez koji je Nemcima na ponudu da igra za "pancere" rekao i čuveno: "Ljudi, ja nisam Nemac, ja sam Mostarac."
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
