Nekašadanji reprezentativac Jugoslavije Željko Petrović otkrio je u svom najnovijem gostovanju da ga je odluka da ode u Dinamo iz Zagreba 1990. godine koštala mnogo reprezentativnih mečeva. Na kraju je desni bek iz Nikšića karijeru završio sa 18 nastupa za tim SRJ.
Petrović je debitovao za Budućnost kod Milana Živadinovića, a nakon igranja u generaciji sa Dejanom SAvićevićem, Brankom Brnovićem, Antom Drobnjakom, Predragom Mijatovićem i Nišom Saveljićem otišao je u Zagreb.
"Ljudi su nazvali, sve smo dogovorili, dao sam reč. Mogle su kasnije padati i atomske bombe, ne bih promenio odluku. Tada niko nije mislio da će se Jugoslavija raspasti. Plamen se širio i onda je došla tragedija. Imao sam prelep status u Zagrebu, poštovanje, igrao neverovatno", istakao je Petrović.
"Izgubio sam 50-60 mečeva"
Uspeo je da pobedi Crvenu zvezdu nekoliko dana pre nego što će crveno-beli tim postati šampion Evrope, ali i dan-danas smatra da ga je odlazak u Zagreb koštao.
"Tri dana pred Zvezdino osvajanje Evrope dobili smo 3:2. Možda sam izgubio 50-60 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije zbog odlaska u Dinamo, tolika je cena bila. Ljudi su se gospodski poneli prema meni kad sam dolazio i kasnije, na odlasku. Samo su Šukeru i meni dozvolili da odemo u Sevilju", rekao je Petrović.
Posle igranja za Dinamo proveo je godinu dana u Sevlji, dve godine u Den Bošu i RKC-u, pa sezonu u PSV-u. Igrao je za Uravi i završio je sa fudbalom 2004. godine.
"Malo je nedostajalo da me uhapse na odlasku. Šuker je na sreću smirio situaciji. Moderni Slovenci, demokrate, uzeli su mi 2.000 maraka, svašta sam rekao tada. Ratno stanje, prošli smo nekako tu granicu. Putovao sam na potpis u Fortunu Dizeldorf. Prskalo nas je vozio. Zajedno u automobilu do prvog aerodroma, Šuker u Sevilju, moja malenkost u Nemačku… Uveče je zazvonio telefon, Šuker mi kaže: 'Ne potpisuj ništa, Sevilla te želi'. I tako sam otišao u Španiju. Fortuni se više nisam javljao. Ujutru sam spakovao stvari i otišao u Španiju. U to vreme mogla su samo trojica stranacada igraju u ekipi. Mesta su bila popunjena, najveća imena u velikim klubovima", rekao je Petović.
"Maradona nije imao život"
U tih godinu dana u Sevilji sreo se i sa Dijegom Armandom Maradonom. Ne u top formi, ali i dalje sa statusom mega zvezde.
"Igrali smo zajedno tri meseca, Dijego je stigao u septembru, a ja sam tokom zimskog prelaznog roka napustio Sevilju. Moja je bila desetka i kad je Diego došao, rekao sam: 'Nesrećan mi je ovaj broj, hoću drugi'. Bolje da ga se rešim na vreme, nego da bude 'odloži oružje'. Tada je nastao pakao. Od stana do trening kampa putovali smo desetak minuta, a po dolasku Maradone i sat vremena. Ne možeš da se probiješ kroz masu ljudi. A, tek na treninzima. Bilo je po 5.000 navijača. Maradonu je ubilo okruženje, ljudi oko njega. Po 30 njih uvijek je išlo uz Dijega. Sedeli smo zajedno dva-tri puta, sećam se jednom se kroz kuhinju domogao restorana, neko je u međuvremenu javio gdje se nalazi i odjednom pakao! Nije imao život", setio se Željko Petrović.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
· Reaguj