Uprkos poznim igračkim godinama Saša Ilić "vozi" "parni valjak" ka petoj uzastopnoj tituli.
Ljubimac Grobara i jedan od najvećih igrača koji su nosili dres Partizana (trenutno treći na večnoj listi po broju nastupa), kaže da ga igranje za klub u kojem je ponikao čini srećnim i da se 2009. godine kada se vratio u Beograd fudbalski "ponovo rodio".
Iako mnogi smatraju da je Ilićevo vreme prošlo, kapiten prkosi i godinama i nevernim Tomama. Definitivno, hteli to da priznaju ili ne, igra Partizana s njim u timu i bez nega - nije ista.
Od Saše se i dalje može mnogo naučiti na terenu, ali i videti - dribling, milimetarski precizni pas, gol...
"Ja sam dete Partizana, nema za mene ničega lepšeg nego da istrčim na teren stadiona u Humskoj, pred punim tribinama navijača koji skandiraju, pevaju…", kaže Ilić za sajt Partizana.
"Prosto se svaki put naježim kada sam u tunelu i čujem huk sa tribina, bez obzira koja je utakmica u pitanju. Poseban osećaj je dok istrčavamo iz tunela i prati nas pesma sa tribina - 'Da volim crno-bele…'. Naravno da se najbolje osećam pred 30.000 navijača, ali i na manjim utakmicama naši navijači naprave odličnu atmosferu, a nadam se da će tako biti i pred duel sa Borcem u subotu", dodao je iskusni vezista Partizana.
Ljubimac Grobara i jedan od najvećih igrača koji su nosili dres Partizana (trenutno treći na večnoj listi po broju nastupa), kaže da ga igranje za klub u kojem je ponikao čini srećnim i da se 2009. godine kada se vratio u Beograd fudbalski "ponovo rodio".
Iako mnogi smatraju da je Ilićevo vreme prošlo, kapiten prkosi i godinama i nevernim Tomama. Definitivno, hteli to da priznaju ili ne, igra Partizana s njim u timu i bez nega - nije ista.
Od Saše se i dalje može mnogo naučiti na terenu, ali i videti - dribling, milimetarski precizni pas, gol...
"Ja sam dete Partizana, nema za mene ničega lepšeg nego da istrčim na teren stadiona u Humskoj, pred punim tribinama navijača koji skandiraju, pevaju…", kaže Ilić za sajt Partizana.
"Prosto se svaki put naježim kada sam u tunelu i čujem huk sa tribina, bez obzira koja je utakmica u pitanju. Poseban osećaj je dok istrčavamo iz tunela i prati nas pesma sa tribina - 'Da volim crno-bele…'. Naravno da se najbolje osećam pred 30.000 navijača, ali i na manjim utakmicama naši navijači naprave odličnu atmosferu, a nadam se da će tako biti i pred duel sa Borcem u subotu", dodao je iskusni vezista Partizana.
Ilić je davno postao miljenik navijača Partizana, od kojih je pred punom Arenom na košarkaškoj utakmici dobio nagradu trofej Dragan Mance.
"Kada su mi saopštili da ću dobiti to priznanje i to na košarkaškoj utakmici, nisam mogao da verujem", rado i sa osmehom se seća Ilić.
"Taj trofej je i najdraže priznanje u mojoj karijeri. Znate, na terenu ste najbolji uz pomoć mnogih faktora – talenta, treninga, saigrača i sreće na kraju krajeva, a osvojiti srca navijača… To nije nimalo lako."
"Oni su ti zbog kojih postojimo, koji nas nose kroz najteže trenutke, koji su inspiracija svima nama da damo i više nego što možemo u datom trenutku. Kroz karijeru igrao sam pred mnogim temperamentnim navijačima od Španije do Turske (i dan danas me se u Turskoj sećaju), ali odgovorno tvrdim da su naši, Partizanovi navijači, najbolji na svetu", zaključio je Saša Ilić.
(MONDO)
"Kada su mi saopštili da ću dobiti to priznanje i to na košarkaškoj utakmici, nisam mogao da verujem", rado i sa osmehom se seća Ilić.
"Taj trofej je i najdraže priznanje u mojoj karijeri. Znate, na terenu ste najbolji uz pomoć mnogih faktora – talenta, treninga, saigrača i sreće na kraju krajeva, a osvojiti srca navijača… To nije nimalo lako."
"Oni su ti zbog kojih postojimo, koji nas nose kroz najteže trenutke, koji su inspiracija svima nama da damo i više nego što možemo u datom trenutku. Kroz karijeru igrao sam pred mnogim temperamentnim navijačima od Španije do Turske (i dan danas me se u Turskoj sećaju), ali odgovorno tvrdim da su naši, Partizanovi navijači, najbolji na svetu", zaključio je Saša Ilić.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.