- Mišo Kovač je preminuo u 85. godini, a pamti se i po velikoj ljubavi prema Hajduku i fudbalu.
- U emisiji na HRT-u 2012. apelovao je na vlasti da rade sa omladinom i spreče navijačke tuče i mržnju.
- Poručio je da ne želi sukobe Torcide i Bed Blu Bojsa i istakao da na njegovim koncertima nikada nije bilo nasilja.
U subotu je u u 85. godini preminuo Mišo Kovač, jedan od najvećih pevača Jugoslavije i Hrvatske. Poznato je da je pored ljubavi prema muzici obožavao fudbal i svoj Hajduk. Ipak, neke stvari mu se nisu sviđale.
Tokom jedne emisije na HRT-u 2012. godine on je govorio o tome da ne voli da vidi navijačke tuče i apelovao je na vlasti u Hrvatskoj da rade sa omladinom i da spreče navijačke tuče i mržnju.
"Ja volim celu Hrvatsku Moji su 700 godina u Šibeniku,. Ja sam, Dalmatinac, a 47 godina živim u Zagrebu. Zagreb poštujem. Ne želim da se tuče Torcida i Bed Blu Bojsi. Nas ima malo, a svi ovi koji vladaju da ne vladaju samo da vladaju. Nego stvarno da počnu sa tim momcima koji su u pubertetu koji bi se potukli samo zbog toga što ovaj ima majicu Dinama, a ovaj Hajduka. Ja radim sa njima i na mojim koncertima nikada nije Bed Blu Bojs udario Torcidaša", rekao je Mišo Kovač.
"U mom životu samo Hajduk i Petar Nadoveza"
Ne samo da je voleo fudbal, nego ga je Mišo Kovač i igrao. Bio je jako talentovan golman u Šibeniku gde je igrao čak i sa legendarnim Petrom Nadovezom.
"Da, ja sam bio u juniorima Šibenika. Hteo sam da branim, ali bio sam prenizak. Za 15-ak centimetara. Sve niske udarce sam odbranio i nitko mi nije mogao dati gol. Znaš. Ali nisam imao tu visinu za uspeh kao golman.
O mom životu nema se šta mnogo reći, nisam kažnjavan ni odlikovan, pa jedino što ti o sebi mogu reći važno jeste to da sam prijatelj Pere Nadoveze, njega znaš, ko ne zna Peru, devetku ‘Ajdukovu’… A s Perom sam detinjstvo proveo u tesnoj uličici Šibenika, zapravo na Škopincu, gde smo povazdan mlatili ‘krpaš’, ljutili susede, igrali se ‘mog spasa’, voleli istu djevojčicu, borili se za nju tako što bi se on iskazivao driblinzima, a ja skakao po pločniku kao golman i kidao onaj jedini džemper što bih ga kradom izvukao iz ormara.
Kad bi se naša mala četa duže zadržala na ulici ili u obližnjoj ‘kavi’, gde smo drvenim mačevima u stilu musketara nastavljali borbu za ljubav voljene devojčice, koja o tom jadna ništa nije ni znala, potražio bih spas kod svog najvjernijeg saveznika, bake Stoše, i s njom kao štitom stizao kući, siguran da mi otac neće isprašiti tur. Lukavi smo bili mi šibenski mulci, znali smo se izvlačiti i tako što bi ocu, pre nego što bi odrešio kaiš, doneli važnu vest: ‘Ćale, znaš da je umro barba Šime!'”, otkrio je Mišo Kovač.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
