Popularni "Čiča" preminuo je u Beogradu, potvrđeno je MONDU u Fudbalskom savezu Srbije.

Miljanić, bivši fudbaler i trener Crvene zvezde, ali i Reala iz Madrida i Valensije, rođen je 4. maja 1930. godine u Bitolju, a za života odlikovan je ordenom za hrabrost, ordenom Nemanje drugog reda, kao i ordenom FIFA za zasluge u razvoj fudbala.

Mijanić je za sobom ostavio suprugu Oliveru, sina Miloša i kćerku Zorku.

Sa Zvezdom (1966 - 1974) je osvojio deset trofeja (četiri titule, tri kupa) dok je sa "kraljevskim klubom" (1974 - 1977) osvojio "duplu krunu" u sezoni 1974/1975. Urpkos dobrim rezultatima koje je imao u prethodnim klubovima, sa Valensijom (1979 - 1982) je u sezoni 1982/83 završio tek na 17. mestu španskog prvenstva.

Bio je prvi trener sa ovih prostora koji je trenirao Real Madrid.

Kao selektor jugoslovenske reprezentacije učestvovao je na dva svetska prvenstva, u Nemačkoj 1974. i Španiji 1982. godine.

Na klupi "plavi" bio je u dva navrata od 1973. do 1974. i od 1979. do 1982. godine.



Na Mundijalu 1974. zauzeo je osmo mesto, dok je u Španiji Jugoslavija ispala odmah nakon utakmica po grupama.

Miljanić je upamćen i kao predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije. Na čelno mestu FSJ došao je 1992. godine i ostao sve do odlaska u penziju 2001.

Autor je više knjiga, a neke od njih su obavezna literatura u najboljim školama koje su specijalizovane za edukaciju fudbalskih stručnjaka.

Važnija dela su: "Praktikum za fudbalske sudije", "Edukacija u primeni psihologije na fudbal", "Fudbalski trening: metodski pristup ; periodizacija - praktičan prikaz", "Jugoslovenska škola fudbala"...
Pod okriljem UEFA i FIFA držao je seminare na gotovo svim kontinentima gde se igra fudbal, rame uz rame sa legendama evropskog i svetskog fudbala.

Jozef Blater, predsednik FIFA, predložio je marta 2002. godine počasnog predsednika FSJ Miljana Miljanića za odlikovanje "Orden zasluga" svetske kuće fudbala.


Miljan Miljanić je nagradu primio na kongresu FIFA, 29. maja iste godine u Seulu. Miljanovo ime se tako našlo uz najveća imena svetskog fudbala, poput ser Stenlija Rausa, dr Žoao Avenlanza, ser Bobija Čarltona, Dina Zofa, Pelea, Lava Jašina...

(MONDO, www.wikipedia.org, foto: MN Press)

(MONDO, foto: MN Press)