Protiv sudbine se ne može!
Devetnaest godina pošto je kompletna reprezentacija Zambije poginula u avionskoj nesreći kod Librvila u Gabonu, njeni naslednici su takoreći na istom tom mestu osvojili Afrički kup nacija - i to prvi put u istoriji.
Pobedivši Obalu Slonovače boljim izvođenjem jedanaesteraca (8:7) stavili su tačku na priču dostojnu Holivuda. I istinskog divljenja.
"Ne znam gde su momci pronašli snagu da ovo urade. Mora da je negde nešto bilo zapisano. Osećalo se da ćemo pobediti", rekao je Erv Renar (43), koji je i sam trener skromnog iskustva u seniorskoj konkurenciji.
"Nismo bili najbolji, ali smo uz sebe imali silu koja nas je učinila šampionima Afrike".
Renar je dodao da su od početka priprema 28. decembra pričali o simboličnom povratku na mesto tragedije.
"Znali smo da će se finale igrati blizu mesta na kojem se avion srušio, a prvi protivnik bio nam je Senegal i to je takođe imalo veliki značaj".
Reprezentacija Zambije nastradala je upravo na putu ka Senegalu, sa kojim je igrala u završnici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u SAD 1994. Preživeo je samo Kaluša Bvalja, koji je putovao autom - on je danas predsednik nacionalnog fudbalskog saveza.
Koliko su Zambijci tada imali talentovan tim? Toliko talentovan, da su bez 18 poginulih igrača bili na korak od plasmana na Mundijal, ali ih je u poslednjem kolu pobedio Maroko (1:0)...
Aktuelni sastav - iz kojeg samo Emanuel Majuka igra u Evropi, za Jang Bojse - dva dana pre finala posetio je plažu, preko puta koje se avion srušio u more. To im je dalo dodatnu snagu da istraju.
"Nije slučajnost što smo u finalu. Radili smo veoma naporno, ali sam uveren da su nam ruku pomoći pružila braća, koja su pre 19 godina ovde izgubila živote. Oni su sanjali da donesu slavu majci Zambiji, a mi smo danas tu iz istog razloga. Siguran sam da će odozgo navijati za nas", rekao je tada Bvalja.
Iako od početka turnira nije bila favorit, Zambija je sve vreme uspešno prkosila slabim izgledima.
Nošeni talentom, fanatičnom borbenošću i konstantnim molitvama, Majuka, Katongo, Sunzu, sjajni golman Mvene i ostali, prvo su trijumfovali u grupi sa Senegalom (2:1), Libijom (2:2) i domaćinom Ekvatorijalnom Gvinejom (1:0).
Zatim su eliminisali Sudan (3:0) i Ganu (1:0), a u meču za trofej rasplakali skupocene asove Obale Slonovače, kojima je slaba uteha to što nisu primili nijedan gol na čitavom takmičenju.
Didije Drogba promašio je penal protiv Zambije u regularnom toku utakmice, kao i Asamoa Gjan u polufinalu.
Devetnaest godina pošto je kompletna reprezentacija Zambije poginula u avionskoj nesreći kod Librvila u Gabonu, njeni naslednici su takoreći na istom tom mestu osvojili Afrički kup nacija - i to prvi put u istoriji.
Pobedivši Obalu Slonovače boljim izvođenjem jedanaesteraca (8:7) stavili su tačku na priču dostojnu Holivuda. I istinskog divljenja.
"Ne znam gde su momci pronašli snagu da ovo urade. Mora da je negde nešto bilo zapisano. Osećalo se da ćemo pobediti", rekao je Erv Renar (43), koji je i sam trener skromnog iskustva u seniorskoj konkurenciji.
"Nismo bili najbolji, ali smo uz sebe imali silu koja nas je učinila šampionima Afrike".
Renar je dodao da su od početka priprema 28. decembra pričali o simboličnom povratku na mesto tragedije.
"Znali smo da će se finale igrati blizu mesta na kojem se avion srušio, a prvi protivnik bio nam je Senegal i to je takođe imalo veliki značaj".
Reprezentacija Zambije nastradala je upravo na putu ka Senegalu, sa kojim je igrala u završnici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u SAD 1994. Preživeo je samo Kaluša Bvalja, koji je putovao autom - on je danas predsednik nacionalnog fudbalskog saveza.
Koliko su Zambijci tada imali talentovan tim? Toliko talentovan, da su bez 18 poginulih igrača bili na korak od plasmana na Mundijal, ali ih je u poslednjem kolu pobedio Maroko (1:0)...
Aktuelni sastav - iz kojeg samo Emanuel Majuka igra u Evropi, za Jang Bojse - dva dana pre finala posetio je plažu, preko puta koje se avion srušio u more. To im je dalo dodatnu snagu da istraju.
"Nije slučajnost što smo u finalu. Radili smo veoma naporno, ali sam uveren da su nam ruku pomoći pružila braća, koja su pre 19 godina ovde izgubila živote. Oni su sanjali da donesu slavu majci Zambiji, a mi smo danas tu iz istog razloga. Siguran sam da će odozgo navijati za nas", rekao je tada Bvalja.
Iako od početka turnira nije bila favorit, Zambija je sve vreme uspešno prkosila slabim izgledima.
Nošeni talentom, fanatičnom borbenošću i konstantnim molitvama, Majuka, Katongo, Sunzu, sjajni golman Mvene i ostali, prvo su trijumfovali u grupi sa Senegalom (2:1), Libijom (2:2) i domaćinom Ekvatorijalnom Gvinejom (1:0).
Zatim su eliminisali Sudan (3:0) i Ganu (1:0), a u meču za trofej rasplakali skupocene asove Obale Slonovače, kojima je slaba uteha to što nisu primili nijedan gol na čitavom takmičenju.
Didije Drogba promašio je penal protiv Zambije u regularnom toku utakmice, kao i Asamoa Gjan u polufinalu.
Viša sila, da ili ne?
Odgovor dajte sami.
(MONDO, foto: AP)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Sloboda Mićalović napadnuta na parkingu: Evo kako je poznata glumica završila u Urgentnom centru