Vezista Partizana za MONDO pričao o svojoj karijeri, nedostatku jakih mečeva, novom treneru, čestom pojavljivanju na stranama "zabave"...
Dovoljno je reći Lola. Pod tim nadimkom ga svi znaju. To mu je stajalo na dresu u Španiji, a i sada u Partizanu.
Milan Smiljanić vratio se među crno-bele pre godinu i po, posle četiri sezone u Primeri. Prošlu sezonu je odigrao kao pozajmljen igrač Espanjola, a sada je već šest meseci pod ugovorom sa srpskim šampionom.
Iz Barselone ponovo u Beograd. Zvuči kao "s konja na magarca", ali Smiljaniću nije žao što se vratio.
"Daleko od toga da mi je žao. Vratio sam se kući posle teškog perioda u karijeri kada sam bio 'na ledu", počeo je 25-godišnji vezista priču za MONDO.
"Bilo je divno prve dve godine u Espanjolu, a onda su promenjeni trener, sportski direktor i uprava. Kao što bi bilo svakom strancu na svetu - i za mene su tada počeli problemi", nerado se priseća Smiljanić.
U januaru 2010. otišao je na šestomesečnu pozajmicu u Sporting.
"I epizoda u Hihonu je počela kao u bajci. Bio sam igrač utakmice na debiju, dobro odigrao i drugu utakmicu i svi su me zavoleli. A onda sam se povredio, operisao prepone i bajka se završila. Sporting je hteo da me zadrži i po isteku pozajmice, ali nije imao sredstva, jer sam imao 'jak' ugovor sa Espanjolom. Na kraju sam sa Espanjolom našao zajednički jezik oko povratka u Partizan, pošto su Španci ostali dužni za moj transfer iz 2007".
Ostanak u Espanjolu nije postojao kao opcija.
"Kada sam odlazio u Hihon, molili su me da ostanem, jer su imali mnogo povređenih igrača. Ja nisam hteo i zato ni šest meseci kasnije nije dolazilo u obzir da nastavimo saradnju. Imao sam mnogo problema sa sportskim direktorom Ramonom Planesom".
Za Smiljanića je beogradski "večiti derbi" utakmica svih utakmica. Sa njim ne može da uporedi ni gradski derbi Barselone niti "El klasiko".
"Na gradske derbije u Barseloni dolaze samo domaće pristalice. Takva je tradicija. Nema tamo vatrenih navijača kao kod nas. Na tribine dolaze porodice, trudnice... Nema frke u gradu, čak ni kada dolazi Real".
U inostranstvo je otišao kao mlad, sa 21 godinom. Ni sada ne žali što je tako rano krenuo u pečalbu, ali žali što nije pošao drugim putem.
"Otišao sam u klub sa svetlom tradicijom, u kome se igra bez pritiska i živeo u prelepom gradu. Ipak, mislim da bi mi više odgovorale holandska ili nemačka liga. Zato, da mogu sve ispočetka, ne bih otišao u Espanjol nego u Ajaks, koji me je takođe hteo u to vreme. Međutim, transfer se stalno odlagao, Holanđani su čekali da prodaju Madura da bi kupili mene. Samo nekoliko dana pošto sam potpisao za Espanjol, prodali su ga".
U Partizanu važi za "čoveka zadatka". Kad god je gusto, Lola zaigra na svojoj poziciji zadnjeg veznog i tuda malo ko može da prođe.
"Kada sam se vratio iz Španije imao sam jaku konkurenciju. Bio je tu Raća Petrović, koji je trebalo da se proda, došao je zatim i Medo Kamara. A ja sam bio tu kao pozajmljen igrač. Svestan sam bio da ću biti u senci. Ne kažem da sam bolji igrač od njih dvojice već govorim o klupskom principu".
Kod novog trenera, Avrama Granta, mnogo toga će biti drugačije, smatra Smiljanić.
"Stranac je i ne zanimaju ga ti principi. Videćete da će u prvi plan da iskoči neko koga ne očekujete".
Ne krije Smiljanić da su minuli događaji u sportskom sektoru i upravi Partizana potresli ekipu.
"Važno je da smo ostali po strani i da je sve to sada samo prošlost. Promenio se trener, a atmosfera u ekipi, što je najvažnije, ostala je ista - sjajna".
Dovoljno je reći Lola. Pod tim nadimkom ga svi znaju. To mu je stajalo na dresu u Španiji, a i sada u Partizanu.
Milan Smiljanić vratio se među crno-bele pre godinu i po, posle četiri sezone u Primeri. Prošlu sezonu je odigrao kao pozajmljen igrač Espanjola, a sada je već šest meseci pod ugovorom sa srpskim šampionom.
Iz Barselone ponovo u Beograd. Zvuči kao "s konja na magarca", ali Smiljaniću nije žao što se vratio.
"Daleko od toga da mi je žao. Vratio sam se kući posle teškog perioda u karijeri kada sam bio 'na ledu", počeo je 25-godišnji vezista priču za MONDO.
"Bilo je divno prve dve godine u Espanjolu, a onda su promenjeni trener, sportski direktor i uprava. Kao što bi bilo svakom strancu na svetu - i za mene su tada počeli problemi", nerado se priseća Smiljanić.
U januaru 2010. otišao je na šestomesečnu pozajmicu u Sporting.
"I epizoda u Hihonu je počela kao u bajci. Bio sam igrač utakmice na debiju, dobro odigrao i drugu utakmicu i svi su me zavoleli. A onda sam se povredio, operisao prepone i bajka se završila. Sporting je hteo da me zadrži i po isteku pozajmice, ali nije imao sredstva, jer sam imao 'jak' ugovor sa Espanjolom. Na kraju sam sa Espanjolom našao zajednički jezik oko povratka u Partizan, pošto su Španci ostali dužni za moj transfer iz 2007".
Ostanak u Espanjolu nije postojao kao opcija.
"Kada sam odlazio u Hihon, molili su me da ostanem, jer su imali mnogo povređenih igrača. Ja nisam hteo i zato ni šest meseci kasnije nije dolazilo u obzir da nastavimo saradnju. Imao sam mnogo problema sa sportskim direktorom Ramonom Planesom".
Za Smiljanića je beogradski "večiti derbi" utakmica svih utakmica. Sa njim ne može da uporedi ni gradski derbi Barselone niti "El klasiko".
"Na gradske derbije u Barseloni dolaze samo domaće pristalice. Takva je tradicija. Nema tamo vatrenih navijača kao kod nas. Na tribine dolaze porodice, trudnice... Nema frke u gradu, čak ni kada dolazi Real".
U inostranstvo je otišao kao mlad, sa 21 godinom. Ni sada ne žali što je tako rano krenuo u pečalbu, ali žali što nije pošao drugim putem.
"Otišao sam u klub sa svetlom tradicijom, u kome se igra bez pritiska i živeo u prelepom gradu. Ipak, mislim da bi mi više odgovorale holandska ili nemačka liga. Zato, da mogu sve ispočetka, ne bih otišao u Espanjol nego u Ajaks, koji me je takođe hteo u to vreme. Međutim, transfer se stalno odlagao, Holanđani su čekali da prodaju Madura da bi kupili mene. Samo nekoliko dana pošto sam potpisao za Espanjol, prodali su ga".
U Partizanu važi za "čoveka zadatka". Kad god je gusto, Lola zaigra na svojoj poziciji zadnjeg veznog i tuda malo ko može da prođe.
"Kada sam se vratio iz Španije imao sam jaku konkurenciju. Bio je tu Raća Petrović, koji je trebalo da se proda, došao je zatim i Medo Kamara. A ja sam bio tu kao pozajmljen igrač. Svestan sam bio da ću biti u senci. Ne kažem da sam bolji igrač od njih dvojice već govorim o klupskom principu".
Kod novog trenera, Avrama Granta, mnogo toga će biti drugačije, smatra Smiljanić.
"Stranac je i ne zanimaju ga ti principi. Videćete da će u prvi plan da iskoči neko koga ne očekujete".
Ne krije Smiljanić da su minuli događaji u sportskom sektoru i upravi Partizana potresli ekipu.
"Važno je da smo ostali po strani i da je sve to sada samo prošlost. Promenio se trener, a atmosfera u ekipi, što je najvažnije, ostala je ista - sjajna".
"TITULU SMO VEĆ OSVOJILI"
Smiljanić se u Španiji uverio kako funkcionišu tamošnji klubovi. Zato voli da povuče paralelu sa "svojim" Partizanom.
"Partizan je na visokoj grani".
Upitan šta nedostaje crno-belima da igraju zapaženju ulogu u evropskim takmičenjima, na prvu loptu je odgovorio:
"Dva-tri ozbiljna pojačanja".
Međutim, kada stane na loptu, Smiljanić tvrdi da nije sve u parama.
"Naravno da nije. Ima klubova koji nisu bogati, pa redovno igraju u Ligi šampiona. Nama je veliki problem što nemamo dovoljno jakih utakmica. Na proleće ćemo ih imati četiri - tri sa Zvezdom i jednu sa Vojvodinom, a sledeću tek u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Davno smo prevazišli domaću ligu. Titulu smo već osvojili", dodao je Smiljanić kao jedan od malog broja Partizanovih igrača, koji se ne boji da kaže da je deset bodova razlike nedostižno za konkurente.
U prijateljskom meču sa Šahtjorom (1:2) igrao je u poslednjih desetak minuta, ali i dok je gledao utakmicu sa klupe, jasno mu je bilo da je to idealan protivnik za Partizan.
"Po svemu, iako je to bila prijateljska utakmica, bila je jača od derbija. Eh, kada bismo ih imali još i tokom sezone".
Siguran je da crno-beli, ukoliko opet dođu do evropske elite, neće ponoviti rezultate iz prethodnog učešća i da neće biti samo "topovska hrana".
"Utisak mi je da smo više igrali da što manje izgubimo nego da damo gol i osvojimo koji bod. Ako opet uđemo u Ligu šampiona, biće to veliki uspeh, jer će nam to biti drugi put za tri godine. I ako se to desi, siguran sam da ćemo bolje proći, jer ovaj čovek (Avram Grant) ima mnogo iskustva i znaće da nas usmeri".
"Partizan je na visokoj grani".
Upitan šta nedostaje crno-belima da igraju zapaženju ulogu u evropskim takmičenjima, na prvu loptu je odgovorio:
"Dva-tri ozbiljna pojačanja".
Međutim, kada stane na loptu, Smiljanić tvrdi da nije sve u parama.
"Naravno da nije. Ima klubova koji nisu bogati, pa redovno igraju u Ligi šampiona. Nama je veliki problem što nemamo dovoljno jakih utakmica. Na proleće ćemo ih imati četiri - tri sa Zvezdom i jednu sa Vojvodinom, a sledeću tek u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Davno smo prevazišli domaću ligu. Titulu smo već osvojili", dodao je Smiljanić kao jedan od malog broja Partizanovih igrača, koji se ne boji da kaže da je deset bodova razlike nedostižno za konkurente.
U prijateljskom meču sa Šahtjorom (1:2) igrao je u poslednjih desetak minuta, ali i dok je gledao utakmicu sa klupe, jasno mu je bilo da je to idealan protivnik za Partizan.
"Po svemu, iako je to bila prijateljska utakmica, bila je jača od derbija. Eh, kada bismo ih imali još i tokom sezone".
Siguran je da crno-beli, ukoliko opet dođu do evropske elite, neće ponoviti rezultate iz prethodnog učešća i da neće biti samo "topovska hrana".
"Utisak mi je da smo više igrali da što manje izgubimo nego da damo gol i osvojimo koji bod. Ako opet uđemo u Ligu šampiona, biće to veliki uspeh, jer će nam to biti drugi put za tri godine. I ako se to desi, siguran sam da ćemo bolje proći, jer ovaj čovek (Avram Grant) ima mnogo iskustva i znaće da nas usmeri".
"PRIVATNI ŽIVOT NE UTIČE NA TEREN"
Milan Smiljanić se često pojavljuje u domaćim medijima - čim uveče izađe, slika mu osvane u štampi. Često se dovodi u vezu sa poznatim beogradskim devojkama.
"Dok sam bio mlad opterećivao sam se time, jer sam razmišljao ko bi sve to mogao da vidi. Vremenom je prestalo da me tangira, jer ne mogu ništa da promenim. Postoje stvari koje volim da radim van terena i radim ih, ali u razumnoj meri. Nikada se to nije odrazilo na trening ili utakmicu. Nikada mi ni trener niti bilo ko iz kluba nije zamerio", jasan je Smiljanić.
"S obzirom na to da sam kao mlad zaigrao za Espanjol i reprezentaciju već tada se dosta pisalo o meni... I sada mi se mnogo toga 'dodaje' i 'spajaju me' sa mnogima".
Lola je interno poznat i kao vođa crno-belog "Zemunskog klana"!
"Osipamo se", uz osmeh je rekao Smiljanić.
Radosav Petrović je otišao u Blekburn, Marko Šćepović je na oporavku od operacije u Berlinu, pa su u Beleku samo još Nemanja Tomić i "priključeni član" Nikola Ninković.
"Ne sećam se ko nas je tako prozvao. U svakom slučaju, bila je to šala na račun nas koji smo i tada, a i sada, nerazdvojni", zaključio je Milan Smiljanić.
(izveštač MONDA iz Beleka, Rade Jakšić, foto Partizan.rs, MN Press)
"Dok sam bio mlad opterećivao sam se time, jer sam razmišljao ko bi sve to mogao da vidi. Vremenom je prestalo da me tangira, jer ne mogu ništa da promenim. Postoje stvari koje volim da radim van terena i radim ih, ali u razumnoj meri. Nikada se to nije odrazilo na trening ili utakmicu. Nikada mi ni trener niti bilo ko iz kluba nije zamerio", jasan je Smiljanić.
"S obzirom na to da sam kao mlad zaigrao za Espanjol i reprezentaciju već tada se dosta pisalo o meni... I sada mi se mnogo toga 'dodaje' i 'spajaju me' sa mnogima".
Lola je interno poznat i kao vođa crno-belog "Zemunskog klana"!
"Osipamo se", uz osmeh je rekao Smiljanić.
Radosav Petrović je otišao u Blekburn, Marko Šćepović je na oporavku od operacije u Berlinu, pa su u Beleku samo još Nemanja Tomić i "priključeni član" Nikola Ninković.
"Ne sećam se ko nas je tako prozvao. U svakom slučaju, bila je to šala na račun nas koji smo i tada, a i sada, nerazdvojni", zaključio je Milan Smiljanić.
(izveštač MONDA iz Beleka, Rade Jakšić, foto Partizan.rs, MN Press)
Pridruži se MONDO zajednici.