Srbija je na Evropskom prvenstvu u rukometu doživela još jedno razočaranje, pošto je naš tim završio kao poslednji u svojoj grupi. Nije delovalo da takva sudbina čeka ovaj sport pre 20 godina kada smo bili prvaci sveta.
Sjajna generacija u kojoj su dominirali Žarko Šešum, Petar Nenadić, Bojan Beljanski, Dobrivoje Marković, Rajko Prodanović, Momir Rnić i momci koji su 2012. uzeli našu poslednju seniorsku medalju su u Kataru uzeli svetsko zlato za rukometaše do 19 godina.
Ključni čovek tog tima, iks faktor, bio je pivot Andrija Pejović koji je svojim golom prelomio polufinalni duel sa Hrvatima.
Kako su se Srbija i Crna Gora oprostile zlatom
Već naredne 2006. godine Državna zajednica Srbije i Crne Gore prestala je da postoji, a te 2005. u Kataru je sve počelo sa pobedom nad Argentiom 35:27 (18:13), zatim je pao Katar 28:25 (15:11), pa je razbijen Maroko 44:16 (20:9) kada je nekadašnje desno krilo Zvezde i Partizana Milan Vukas dao čak 16 golova. Za kraj grupne faze pala je Južna Koreja 35:32 (16:12) a onda je u polufinalu došao meč sa Hrvatskom.
Kako je Andrija Pejović sve rešio
U polufinalu 10. avgusta videli smo sudar Srbije i Crne Gore sa Hrvatskom koaj je u svojim redovima imala Domagoja Duvljaka, Marka Kopljara i Ivana Čupića. Alen Blažević nas je razbio sa 11 golova, a Ivan Čupić je imao 10, ali smo pobedili 30:29 (17:15),
Iako je u našem timu najefikasniji bio Žarko Šešum sa 9 golova, a po pet su imali Petar Nenadić i Dobrivoje Marković, najveću slavu poneo je sa dva gola upravo Andrija Pejović. On je postigao poslednji gol na meču.
"Pejović je dao gol za vođstvo, ostalo je jako malo vremena i mi smo se odbranili. Isto je cela utakmica bila klackanje. Malo za nas, nerešeno, pa za njih. Baš tvrda utakmica, ali smo ih na kraju pobedili jedva. Moglo je i na jednu i na drugu stranu. To prvenstvo smo igrali odlično i na kraju bili prvi zasluženo", ispričao je za MONDO Žarko Šešum.
Na kraju je bilo lako
Na kraju je u finalu ponovo pala Južna Koreja, mnogo lakše nego u grupi. Bilo je 39:23 (20:8), Prvaci sveta su postali Vladimir Perišić, Vladimir Abadžić (golmani), Dobrivoje Marković, Uroš Lazić, Rajko Prodanović, Milan Vukas (krila), Bojan Beljanski, Andrija Pejović (pivoti), Žarko Šešum, Žarko Pejović, Momir Rnić, Miloš Maksimović, Petar Nenadić, Milan Ivančev, Žarko Marković, Mirko Milošević (bekovi).
A danas - svira hevi metal
Nakon uspešne rukometne karijere u kojoj je igrao za Metaloplastiku, Lovćen, Konjuh i još nekoliko klubova posvetio se muzici. Prvo je nastupao u grupi "Solid Ground", a onda je izdao i solo album.
"Osnovne ideje i demo verzije za album su usnimljene u kućnoj varijanti, a konačna realizacija obavljena je u našem Ground Loop studiju. Proces rada je bio dosta jednostavan i svodio se na zabeležavanje improvizacija od čijih segmenata su nastale kompozicije. Zvuk se kreće između nekoliko pravaca, ali osnova su progresiv rok i metal. Inspiracija je jednostavno ljubav prema muzici i stvaranju, što je dovoljno. Te vrste inspiracije nikad ne fali. Od malih nogu smo ja i brat bili zaluđeni instrumentima i idejom o bendu, a ozbiljniji rad na tome počeo je sa Nikolom Vickovićem pre šest-sedam godina kad je formirana ideja o sadašnjem “Solid Groundu", pričao je kada je izdao album "Chameleon" 2015. godine Pejović,
"Koliko ima rokenrola ovamo? Nikoliko. Nisam siguran ni da je legalan. Sportisti retko imaju razumevanje za rokenrol i glavno mišljenje je da to niko na svetu ne sluša", istakao je on.
Ipak naš sagovornik Žarko Šešum je i o tome imao da kaže samo reči hvale o svom saigraču. "I tad je bio u tom fazonu, slušao je neke svoju posebnu muziku. Voleo je to. Momak za primer", rekao nam je on.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
