Veliki igrači se poznaju u velikim utakmicama. Andrea Pirlo je veliki igrač. Đanluiđi Bufon je veliki golman. A Ćezare Prandeli je na putu da postane veliki trener.

Cela Evropa se divi načinu na koji je veteran Pirlo izveo penal u dramatičnoj seriji na stadionu u Kijevu u meču u kojem se odlučivalo da li će u polufinale Italija ili Engleska.

On, definitivno, ima "ONU stvar".

"Takvi penali se lakše izvode. Video sam da je golman (Hart) pravio neke čudne pokrete i kad je postalo jasno da će se baciti u stranu, uradio sam ono što sam pomislio", izjavio je Pirlo, "mrtav hladan", baš kako je i izveo penal.

On je dodao da je plasman "azura" u polufinale apsolutno zaslužen.

"Engleska nije stvorila nijednu pravu priliku, kao da su sve vreme čekali penale. Znali smo da možemo da dominiramo, zadovoljan sam zbog prolaska u polufinale, ali mi je žao što smo se toliko potrošili, jer je sve trebalo da bude gotovo posle 90 minuta", rekao je Pirlo.

Priznanje je dobio i od sinoćnjih protivnika, Engleza.

Na raznoraznim tviter profilima bivših i sadašnjih fudbalera iz Engleske preovladava identičan stav: Pirlo, maestro!

"Ono što je uradio Pirlo je do sada, po mom mišljenju, najupečatljiviji trenutak na EP. Podsetio me na Zinedina Zidana u finalu Svetskog prvenstva 2006. godine kada je šutirao penal protiv Italije. Veliki igrači u velikim trenucima prave trenutke za nezaborav", napisao je impresionirani Fil Nevil.

Nesuđeni učesnik EP, defanzivac Mančeaster junajteda Rio Ferdinand: "Gledajući isključivo fudbalski, Pirlo je pokazao master klasu, a onaj penal...pa, to je već bilo previše".


Problematični Džoi Barton imao je svoje viđenje utakmice: "U čemu je problem sa Engleskom i penalima? Ako ništa drugo, Italijani su nas spasili blamaže protiv Nemačke u polufinalu".

Andrea Pirlo je odavno dokazani fudbalski majstor. I nije samo u načinu na koji je izveo penal (a šutirao ga je šmekerski, mangupski), nego u celoj utakmici koju je odigrao. Kakve taj čovek ima lopte, za nepoverovati, kakav pregled igre, kakav osećaj za igru...

Prandeli je Italijane postavio u "romb" ili "dijamant", a tu se Pirlo snalazi kao riba u vodi. Jasno je da je postavio taktiku onako kako odgovara najboljem italijanskom kreativcu. Pridodao mu je Rikarda Montoliva što je bio još jedan genijalan potez Prandelija. Znao je da će Englezi "nasrnuti" na Pirla, a Montolivo je dobio zadatak da mu pomogne.

"Nisam bio iznenađen kako su Englezi igrali, znao sam da ćemo mi biti ti koji će diktirati tempo. Naša jedina briga je bila da ne bude mnogo kontranapada, ali smo i u tome zaista bili odlični - sekli smo napade Engleske u korenu", rekao je Prandeli.

Đanluiđi Bufon je važna tačka osovine italijanskog tima. On i Pirlo su srce i mozak "azura", tu dileme nema. A Danijele de Rosi je sve ostalo.

Bufon je protiv Engleza je pokazao da je jedan od najboljih golmana svih vremena. Možda i važnije od odbranjenog penala Ešliju Kolu, bila je odbrana iz 5. minuta, kada je, verovatno ni on sam nije bio svestan kako, odbranio udarac Glena Džonsona sa pet metara. I to jednom rukom!

Prandeli zaslužuje pohvale i za to što je uspeo da od Marija Balotelija napravi timskog igrača. Toliko toga je napisano o Baloteliju, čak su novinari, u šali, počeli da nazivaju trening kamp italijanske reprezentacije "Dnevni Baloteli" (Daily Balotelli), poput naziva pojedinih štampanih medija. Uvek se više priča o njegovom temperamentu, nego o talentu, veštini...

Očigledno je da trener Italijana nije želeo da mu promeni karakter, odnosno nije pokušao to da čini, već ga je pustio da poput Petra Pana bude slobodan. I rasteretio ga je potpuno. Baloteli je dobio punu slobodu da šutira kad god može i da se ne izvinjava saigračima ako promaši.

A sinoć je promašivao, ali ne može se reći ni za jednu šansu da nije uradio sve što je do njega, odnosno da nije uradio sve fudbalski. I prva šansa, kada je bio sam ispred Harta - želeo je da ga lobuje, potom pokušaj iz voleja, zatim udarac na startu drugog poluvremena kada je Hart odbranio nogama, one "makazice"...

Mario Baloteli sinoć u Kijevu nije bio "Super Mario" ali nije bio ni "Idiot Mario" kakav, ruku na srce, ume da bude. U pojedinim akcijama Baloteli je pronalazio saigrače, dodavao im lopte, što mu se često ranije nije dešavalo.

I što je najvažnije, pokazao je neverovatnu psihičku stabilnost kad je bilo najpotrebnije. Prvi je uzeo loptu da šutira penal (da li biste od njega očekivali nešto drugo?), iskulirao je "zezuckanje" saigrača iz Mančester sitija i pobedio ga je - dao mu je gol.

I još jedan igrač je sinoć zablistao. Reč je o 29-godišnjem Alesandru Dijamantiju, igraču Bolonje. Ušao je u igru u 80. minutu, zamenivši Antonija Kasana i to je u potpunosti uradio. Ne samo da je dostojno zamenio Kasana, nego je i napravio dar-mar po desnoj strani, odnosno levoj strani odbrane Engleza. Ne treba ni isticati da je dao pobedonosni penal.

Italijani, konačno, igraju lep fudbal. Evropa im aplaudira. I zadovoljna je. U polufinalu EP igraće četiri reprezentacije koje su najviše pokazale i koje igraju fudbal.

(P.V. - MONDO - foto: AP)