Dragi moji, šta da vam kažem posle ovakvog dana?

Utakmica koju smo dugo čekali i za koju smo se u glavama spremali još od žreba za Mundijal, nije nam donela ono čemu smo se nadali. Šteta što smo ušli u duel tako bojažljivo, ali taktika selektora Petkovića bila je takva da u prvom poluvremenu nismo mogli ništa da napravimo.

Mislim da smo se u nastavku trgli i ne kažem to zato što sam ja ušao na teren, nego su i Ljuboja i Žigić dosta razmrdali ekipu. Ali nije nam se dalo da nadoknadimo propušteno.

Inače nisam oka sklopio prošle noći. Možda sam spavao 2-3 sata. Kada sam saznao da ću sedeti na klupi za rezerve, zahvatila me je velika nervoza protiv koje ja ne umem da se borim. Takav sam čovek - kada me vidite, znate šta se dešava u meni i kako mi je.

I drugovi iz ekipe su primetili da sam na poslednjem treningu bio skroz napet, kakav nisam bio od početka priprema. Nadao sam se da će ipak sve ispasti kako treba...

Ručali smo u 11 sati, u pola jedan održali sastanak i krenuli ka stadionu. Ono što sam video usput je stvarno delovalo fascinantno na mene. Toliki ljudi, koji su došli da nas bodre sa svih strana sveta, a ja ne igram! Holandjana je bilo neuporedivo više, ali su naši navijači bili bučniji. Zbog njih mi je daleko najteže što smo izgubili.

Nikad nisam krio nezadovoljstvo i sada vam kažem da mi je krivo što se selektor tako poneo prema meni. Dugo sam u reprezentaciji, dao sam joj mnogo tokom kvalifikacija za ovo prvenstvo, a dočekao sam da budem sklonjen iz prvih 11 bez ikakvog obrazloženja.

Nema šta, kod nas Srba je definitivno sve moguće.

Posle utakmice smo otišli na aerodrom, odleteli za Minster i autobusom se vratili u Bilerbek. Prebacujemo se iz tih prevoznih sredstava kao ping-pong loptice, iskren da budem, počeo sam već da mešam imena gradova, ponekada ne znam gde sam.

U avionu niko reč da progovori, tako je kad se izgubi, ali nemojte da mislite da smo sada pali u depresiju!!!

Sedim u sobi sa Vidom i Dudićem, prepričavamo današnju utakmicu i hrabrimo se za predstojeće. Nismo ovim porazom eliminisani sa Mundijala, ali trebaće nam čudo da se preko Argentinaca i Obale Slonovače plasiramo dalje.

Budite uz nas kada je najteže! Mi više nemamo kud. Daćemo sve od sebe, pa šta nam Bog da. U utorak u 12 imamo novi sastanak, valjda ćemo pronaći način da krenemo dalje, odlučnije nego dosad.

Idem sada u krevet, ali popiću prvo neku tabletu za spavanje. Inače se plašim da ću se opet vrteti celu noć.

Vaš Ognjen