Čestitam “djenerale” Petkoviću, čestitam, šestica u junskom ispitnom roku! Ko bi se nadao tome od vojskovodje čiji je tim u deset kvalifikacionih utakmica primio samo j-e-d-a-n gol.
Ko je kriv, ja? Jeste ja sam kriv što sam došao u Nemačku, što sam putovao u Lajpcig i Gelzenkirhen i što sam vam kao i hiljade drugih verovao. To je moja krivica, ali vaša je, priznaćete, malo veća.
Dopustili ste da vam razbiju vojsku, dozvolili ste da vam Krespo, Rikelme, Maksi, Mesi i Tevez kao ementaler izbuše bedem ispred Dragoslava Jevrića.
Dobro, niste mogli da predvidite da će se povrediti dva stuba odbrane, Vidić i Dragutinović, koja nas je ruku na srce i odvela na Mundijal. Ali, šta je sa zamenama, pa, nisam ja imenovao ova 23, pardon 22 igrača koja su ostala, nakon što je vaš sin zbog pritiska javnosti odustao od učešća na prvenstvu.
Medjutim, nije samo to, da vam “ka´em”, nije bilo ni volje, ni želje, ni srca… na terenu uglavnom “zaslužni” igrači, kao manekeni šetaju kao po pisti u dresovima “Lotoa” ili su to pak modeli “Sweet years”, više ne znam ni sam, ali zar je bitno…
Utisak koji je naša ekipa ostavila opisan u dve reči je “Idealno loša”, baš kao i naslov novog Cecinog albuma koji je bio apsolutni hit medju plavima u Bilerbeku. Teško je oporaviti se od ovog debakla, možda bi igračima trebalo dati slobodan dan. Neki bi sigurno iskoristili priliku da skoknu na Ušće na koncert omiljene im pevačice.
Sada je lako biti “djeneral” posle bitke, pa reći trebalo je slušati Queen i pesmu “We are the champions”.
Ko je kriv, ja? Jeste ja sam kriv što sam došao u Nemačku, što sam putovao u Lajpcig i Gelzenkirhen i što sam vam kao i hiljade drugih verovao. To je moja krivica, ali vaša je, priznaćete, malo veća.
Dopustili ste da vam razbiju vojsku, dozvolili ste da vam Krespo, Rikelme, Maksi, Mesi i Tevez kao ementaler izbuše bedem ispred Dragoslava Jevrića.
Dobro, niste mogli da predvidite da će se povrediti dva stuba odbrane, Vidić i Dragutinović, koja nas je ruku na srce i odvela na Mundijal. Ali, šta je sa zamenama, pa, nisam ja imenovao ova 23, pardon 22 igrača koja su ostala, nakon što je vaš sin zbog pritiska javnosti odustao od učešća na prvenstvu.
Medjutim, nije samo to, da vam “ka´em”, nije bilo ni volje, ni želje, ni srca… na terenu uglavnom “zaslužni” igrači, kao manekeni šetaju kao po pisti u dresovima “Lotoa” ili su to pak modeli “Sweet years”, više ne znam ni sam, ali zar je bitno…
Utisak koji je naša ekipa ostavila opisan u dve reči je “Idealno loša”, baš kao i naslov novog Cecinog albuma koji je bio apsolutni hit medju plavima u Bilerbeku. Teško je oporaviti se od ovog debakla, možda bi igračima trebalo dati slobodan dan. Neki bi sigurno iskoristili priliku da skoknu na Ušće na koncert omiljene im pevačice.
Sada je lako biti “djeneral” posle bitke, pa reći trebalo je slušati Queen i pesmu “We are the champions”.
Što pre kući, što pre iz ovog grada
Izlazimo sa “Auf Šalke Arene”. To je sigurno najbolji stadion na kojem sam bio u životu, ali neću ga se rado sećati. Idemo ka autobusima i tramvajima koji voze ka železničkoj stanici.
Argentinci slave, imaju i šta - veliku pobedu. U autobusu smo, prolazimo pored gaučosa koji nas pozdravljaju sa šest prstiju, Srbi im otpozdravljaju, uglavnom, onim srednjim.
Stižemo na stanicu, uskoro polazi voz, samo što pre da pobegnemo iz ove nedodjije i iz ovog ružnog grada. Idemo do Esena, gde presedamo u ICE (Inter city express) za Minhen.
U pušačkom vagonu uglavnom Srbi, smrknutih lica, ćutke kroz prozore gledaju krajolik. Prvih pola sata tišina, a onda se već atmosfera nekako otkravila.
Šala šalu stiže, priča o plavima, Petku… , kada se sve sumira prelaznu ocenu dobili su samo Koroman i Ivan Ergić, neki su ostali i neocenjeni kao na primer Stanković za koga još moramo da utvrdimo gde je u petak bio od tri do pet.
Dizeldorf, Keln, Frankfurt, Štutgart, Ulm… društvo se polako osipa i na kraju nešto pre Minhena ostajem sam u vagonu.
Voz zbog nevremena malo kasni. Stižem oko jedan (golova koliko su plavi primili u kvalifikacijama) na glavnu železničku stanicu. Čekam metro na liniji pet, pa na Maksimilijan placu presedam na četvorku. Večera, tuširanje i odmah spavanjac, kako bi što pre završio ovaj odvratan dan.
Jovan
Argentinci slave, imaju i šta - veliku pobedu. U autobusu smo, prolazimo pored gaučosa koji nas pozdravljaju sa šest prstiju, Srbi im otpozdravljaju, uglavnom, onim srednjim.
Stižemo na stanicu, uskoro polazi voz, samo što pre da pobegnemo iz ove nedodjije i iz ovog ružnog grada. Idemo do Esena, gde presedamo u ICE (Inter city express) za Minhen.
U pušačkom vagonu uglavnom Srbi, smrknutih lica, ćutke kroz prozore gledaju krajolik. Prvih pola sata tišina, a onda se već atmosfera nekako otkravila.
Šala šalu stiže, priča o plavima, Petku… , kada se sve sumira prelaznu ocenu dobili su samo Koroman i Ivan Ergić, neki su ostali i neocenjeni kao na primer Stanković za koga još moramo da utvrdimo gde je u petak bio od tri do pet.
Dizeldorf, Keln, Frankfurt, Štutgart, Ulm… društvo se polako osipa i na kraju nešto pre Minhena ostajem sam u vagonu.
Voz zbog nevremena malo kasni. Stižem oko jedan (golova koliko su plavi primili u kvalifikacijama) na glavnu železničku stanicu. Čekam metro na liniji pet, pa na Maksimilijan placu presedam na četvorku. Večera, tuširanje i odmah spavanjac, kako bi što pre završio ovaj odvratan dan.
Jovan
Pridruži se MONDO zajednici.