Zahvaljujući direktnom televizijskom prenosu iz Berlina, finalni meč 18. prvenstva sveta u fudbalu pratio se u nedelju i na - "krovu sveta"!
Gotovo 300 monaha u budističkom manastiru Rumtek na Tibetu zdušno je navijalo za izabranike Marčela Lipija, a to je objasnio 27-godišnji kaludjer Tenzing Dordji.
"Samo jedan od naše braće je navijao za Francuze. Svi ostali su stalno uzvikivali "Forca, azuri!", jer je nekadašnji kapiten italijanske reprezentacije Roberto Badjo naš brat po veri..."
Reč je o bivšem članu nacionalnog tima Italije, koji je odigrao 55 utakmica za "azure" i postigao 27 pogodaka. Igrao je na tri prvenstva sveta: 1990. u Italiji (treće mesto), 1994. u SAD (vicešampion) i 1998. godine u Francuskoj (četvrtfinalista).
Badjo, koji je 1993. proglašen za najboljeg fudbalera sveta i Evrope, doživeo je sledeće godine ličnu tragediju.
U finalu SP, 17. jula 1994. na stadionu Rouz Boul u Pasadeni kraj Los Andjelesa, Brazilci su savladali Italijane boljim izvodjenjem jedanaesteraca sa 3:2, pošto u regularnom vremenu i u nastavcima nije bilo golova (0:0).
Sa "bele tačke" golove za Brazil su dali Marsio Santoš, Romario i Dunga, dok su strelci za Italiju bili Albertini i Evani, a Roberto Badjo nije iskoristio odlučujući penal.
Posle tog kiksa, bivši fudbaler Vićence, Fiorentine i Juventusa, koji je od 1982. do 2004. odigrao 452 meča u prvoj italijanskoj ligi, napustio je hrišćansku religiju i postao - budista.
(Tanjug)
Gotovo 300 monaha u budističkom manastiru Rumtek na Tibetu zdušno je navijalo za izabranike Marčela Lipija, a to je objasnio 27-godišnji kaludjer Tenzing Dordji.
"Samo jedan od naše braće je navijao za Francuze. Svi ostali su stalno uzvikivali "Forca, azuri!", jer je nekadašnji kapiten italijanske reprezentacije Roberto Badjo naš brat po veri..."
Reč je o bivšem članu nacionalnog tima Italije, koji je odigrao 55 utakmica za "azure" i postigao 27 pogodaka. Igrao je na tri prvenstva sveta: 1990. u Italiji (treće mesto), 1994. u SAD (vicešampion) i 1998. godine u Francuskoj (četvrtfinalista).
Badjo, koji je 1993. proglašen za najboljeg fudbalera sveta i Evrope, doživeo je sledeće godine ličnu tragediju.
U finalu SP, 17. jula 1994. na stadionu Rouz Boul u Pasadeni kraj Los Andjelesa, Brazilci su savladali Italijane boljim izvodjenjem jedanaesteraca sa 3:2, pošto u regularnom vremenu i u nastavcima nije bilo golova (0:0).
Sa "bele tačke" golove za Brazil su dali Marsio Santoš, Romario i Dunga, dok su strelci za Italiju bili Albertini i Evani, a Roberto Badjo nije iskoristio odlučujući penal.
Posle tog kiksa, bivši fudbaler Vićence, Fiorentine i Juventusa, koji je od 1982. do 2004. odigrao 452 meča u prvoj italijanskoj ligi, napustio je hrišćansku religiju i postao - budista.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.