Naizgled neizvesnom pobedom nad Štutgartom od 3:2 (bilo je 3:0) u subotu uveče, fudbaleri Bajerna iz Minhena zaključili su najdominantniju sezonu od osnivanja kluba.
Osvojili su petu titulu prvaka Evrope, 23. put postali šampioni Nemačke i 16. put osvojili nacionalni Kup. Sve to zajedno, predstavlja prvu "Tripletu" slavnog bavarskog kluba, ujedno prvu do koje je došao bilo ko iz Bundeslige.
Bajern je upisao sebe u listu osvajača "Triple krune", na kojoj je samo još šest timova u Evropi, a samo Holanđani mogu da kažu da imaju dva vlasnika "Triplete".
Treba reći i da je Alen Bokšić, odnosno Hajduk iz Splita, jedini razlog što Crvena zvezda nije na ovoj listi, kao jedini predstavnik Istočne Evrope.
Osvojili su petu titulu prvaka Evrope, 23. put postali šampioni Nemačke i 16. put osvojili nacionalni Kup. Sve to zajedno, predstavlja prvu "Tripletu" slavnog bavarskog kluba, ujedno prvu do koje je došao bilo ko iz Bundeslige.
Bajern je upisao sebe u listu osvajača "Triple krune", na kojoj je samo još šest timova u Evropi, a samo Holanđani mogu da kažu da imaju dva vlasnika "Triplete".
Treba reći i da je Alen Bokšić, odnosno Hajduk iz Splita, jedini razlog što Crvena zvezda nije na ovoj listi, kao jedini predstavnik Istočne Evrope.
Pre Bajerna, tri najvažnija trofeja u sezoni osvajali su: Glazgov Seltik (1967), Ajaks Amsterdam (1972), PSV Ajndhoven (1988), Mančester Junajted (1999), Barselona (2009) i Inter Milan (2010). "Tripleta" podrazumeva da jedan tim u sezoni osvoji prvenstvo, Kup (ne Ligakup) i postane prvak Evrope.
Neki timovi išli su i dalje od toga, poput Barselone i Intera, pa su u nastavku sezone uzimali "posledične" trofeje, poput Superkupa Evrope, domaćeg Superkupa, FIFA klupskog prvenstva sveta. Barsa je jedina koja je u kalendarskoj godini osvojila šest, a Inter pet trofeja.
SELTIK (1966/67)
Do danas, Seltik je jedini škotski klub koji je igrao finale Kupa šampiona, odnosno Lige šampiona, a te 1967. postao je prvi klub sa Britanskog ostrva koji je bio prvak Evrope, ujedno i prvi van granica Španije, Italije i Portugala kojem je to uspelo.
Seltik je u lisabonskom finalu pobedio moćni Inter, rezultatom 2:1. Prvenstvo je osvojio sa tri boda više od najvećeg rivala Glazgov Rendžersa, a u finalu Kupa "Kelti" su nadigrali Aberdin rezultatom 2:0 i tako uveli pojam "Triplete" u svet evropskog fudbala.
Pet godina pre toga, brazilski Santos napravio je ovaj podvig postavši prvak Brazila, pobednik Kupa i osvajač Kopa Libertadores, mada treba reći da je u Peleovo vreme šampionat Brazila bio podeljen na nekoliko paralelnih liga.
AJAKS (1971/72)
Predvođen Johanom Krojfom, Ajaks je kao prvak Evrope iz 1971. godine naredne sezone pokazao da je ubedljivo najjača sila u Evropi. Posle prve, osvojena je i druga titula šampiona Starog kontinenta i to ponovo preko leđa tada dvostrukog prvaka Evrope, Intera.
U finalu bilo je 2:0.
Prvenstvo su Krojf i ostali "kopljanici" osvojili prilično lako, sa 12 bodova prednosti u odnosu na najvećeg rivala Fajnord iz Roterdama, a da ova "Tripleta" Ajaksovim navijačima bude još draža, nacionalni Kup osvojen je baš u Roterdamu, na stadionu Fajnorda, gde je pobeđen Den Hag rezultatom 3:2.
A da... Zaboravili smo - pa i finale Kupa šampiona sa "nerazurima" igrano je na "De Kujpu", domu Fajnorda!
PSV (1987/88)
Posle Fajnorda (1970) i Ajaksa (1971, 1972, 1973), došao je red da se u listu prvaka Evrope upiše i PSV Ajndhonen. Do tog trenutka klub u senci velike dvojke holandskog fudbala ispisao je najsvetliju stranicu u istoriji u Štutgartu, gde je u trećem finalu KEŠ u kojem su se izvodili penali produbio prokletstvo Benfike koje traje i danas.
Posle 0:0, PSV je bio bolji sa "kreča" - 6:5 i postao četvrti tim u nizu koji je prvi put postao prvak Evrope (Juventus 1985, Steaua 1986, Porto 1987).
To je definitivno bila godina današnjih "Filipsovca". Titula je osvojena sa devet bodova prednosti u odnosu na Ajaks, a u finaku Kupa, posle produžetaka, PSV je pobedio Rodu 3:2.
MANČESTER JUNAJTED (1998/99)
Na narednu "Tripletu" čekalo se 11 godina, a ona je osvojena u verovatno najdramatičnijem stilu.
Dolazeći iz sezone u kojoj nije osvojen nijedan trofej, Mančester Junajted magičnog sera Aleksa Fergusona postao je prvi engleski tim sa tri najvažnije titule u jednoj sezoni, a ona najveća osvojena je u neverovatnom stilu.
Bajern Minhen je u Barseloni vodio 1:0 na ulasku u nadoknadu vremena, bio daleko bolji tim, ali su onda golova Olea Gunara Solskjeara i Tedija Šeringema "đavoli" sa dva minuta sve okrenuli na svoju stranu. Nijedan tim nije napravio takav preokret u finalu najvažnijeg takmičenja.
Ali, ni Premijer liga te sezone nije osvojena bez drame.
Tek u poslednjem kolu, pobedom nad Totenhemom od 2:1, Junajted je uspeo da odbije konstantne napade Arsenala i za samo bod prednosti prigrabi titulu (79:78). U finalu FA kupa, "đavoli" su pobedili Njukasl Junajted 2:0 i sezonu završili bez poraza u 33 utakmice, od kasnog novembra 1998.
BARSELONA (2008/09)
Tačno deset godina kasnije, Barselona tada mladog i neiskusnog trenera Pepa Gvardiole nagovestila je dominaciju koja će uslediti u narednim godinama.
Španski tim bez problema je u rimskom finalu nadigrao aktuelnog prvaka Evrope, Junajted. Bilo je 2:0 golovima Samuela Etoa i Lionela Mesija u meču u kom tim Aleksa Fergusona nije imao nikakve šanse.
Barsa je treću titulu prvaka Evrope osvojila dominantno, ali samo ako se zaboravi dvomeč sa Čelsijem u polufinalu Lige šampiona, kada je posle 0:0 u Barseloni bilo kontroverznih 1:1 u Londonu, kada je u 93. minutu Andres Inijesta postigao gol koji je spasao Barsu eliminacije. Bila je to ona čuvena utakmica koju je svirao Norvežanin Ovrebo i o kojoj se i danas priča.
To ne pominju navijači Barselone, koji se sećaju samo lepih stvari, a Primera je osvojena sa devet bodova više od Reala, u finalu Kupa kralja deklasiran je Atletik Bilbao rezultatom 4:1, a na talasu ovih igara, Gvardiola je do isteka 2009. godine osvojio UEFA Superkup, španski Superkup i postao klupski prvak sveta.
INTERNACIONALE (2009/10)
Na Barsinu "Tripletu" čekalo se deset godina, a na Interovu samo godinu dana!
"Nerazuri", predvođeni Žozeom Murinjom, odbranili su čast italijanskog fudbala u ovom smislu. Portugalac je fantastično predvodio nekada "Grande Inter" do treće titule prvaka Evrope, prve od 1965. godine!
Eliminisavši "svoj" Čelsi, Inter je stigao u Madrid i kao od šale pobedio Bajern rezultatom 2:0, uz dva gola Dijega "El Prinsipea" Milita.
Taj čovek postigao je pobedonosni gol za Inter u Rimu, u finalu Kupa protiv Rome (0:1), a ujedno bio je strelac i gola koji je u poslednjem kolu Serije A doneo titlu "nerazurima", koji su petu uzastopnu (i poslednju do danas) osvojili sa dva boda prednosti u odnosu na Romu.
Milito je za sedam dana postigao četiri gola koja su Interu donela tri trofeja.
Murinjo se posle toga pokupio i otišao u Madrid, a njegov naslednik Rafael Benitez osvojio je Superkup Italije i postao prvak sveta u Japanu, pre nego što je dobio otkaz.
Neki timovi išli su i dalje od toga, poput Barselone i Intera, pa su u nastavku sezone uzimali "posledične" trofeje, poput Superkupa Evrope, domaćeg Superkupa, FIFA klupskog prvenstva sveta. Barsa je jedina koja je u kalendarskoj godini osvojila šest, a Inter pet trofeja.
SELTIK (1966/67)
Do danas, Seltik je jedini škotski klub koji je igrao finale Kupa šampiona, odnosno Lige šampiona, a te 1967. postao je prvi klub sa Britanskog ostrva koji je bio prvak Evrope, ujedno i prvi van granica Španije, Italije i Portugala kojem je to uspelo.
Seltik je u lisabonskom finalu pobedio moćni Inter, rezultatom 2:1. Prvenstvo je osvojio sa tri boda više od najvećeg rivala Glazgov Rendžersa, a u finalu Kupa "Kelti" su nadigrali Aberdin rezultatom 2:0 i tako uveli pojam "Triplete" u svet evropskog fudbala.
Pet godina pre toga, brazilski Santos napravio je ovaj podvig postavši prvak Brazila, pobednik Kupa i osvajač Kopa Libertadores, mada treba reći da je u Peleovo vreme šampionat Brazila bio podeljen na nekoliko paralelnih liga.
AJAKS (1971/72)
Predvođen Johanom Krojfom, Ajaks je kao prvak Evrope iz 1971. godine naredne sezone pokazao da je ubedljivo najjača sila u Evropi. Posle prve, osvojena je i druga titula šampiona Starog kontinenta i to ponovo preko leđa tada dvostrukog prvaka Evrope, Intera.
U finalu bilo je 2:0.
Prvenstvo su Krojf i ostali "kopljanici" osvojili prilično lako, sa 12 bodova prednosti u odnosu na najvećeg rivala Fajnord iz Roterdama, a da ova "Tripleta" Ajaksovim navijačima bude još draža, nacionalni Kup osvojen je baš u Roterdamu, na stadionu Fajnorda, gde je pobeđen Den Hag rezultatom 3:2.
A da... Zaboravili smo - pa i finale Kupa šampiona sa "nerazurima" igrano je na "De Kujpu", domu Fajnorda!
PSV (1987/88)
Posle Fajnorda (1970) i Ajaksa (1971, 1972, 1973), došao je red da se u listu prvaka Evrope upiše i PSV Ajndhonen. Do tog trenutka klub u senci velike dvojke holandskog fudbala ispisao je najsvetliju stranicu u istoriji u Štutgartu, gde je u trećem finalu KEŠ u kojem su se izvodili penali produbio prokletstvo Benfike koje traje i danas.
Posle 0:0, PSV je bio bolji sa "kreča" - 6:5 i postao četvrti tim u nizu koji je prvi put postao prvak Evrope (Juventus 1985, Steaua 1986, Porto 1987).
To je definitivno bila godina današnjih "Filipsovca". Titula je osvojena sa devet bodova prednosti u odnosu na Ajaks, a u finaku Kupa, posle produžetaka, PSV je pobedio Rodu 3:2.
MANČESTER JUNAJTED (1998/99)
Na narednu "Tripletu" čekalo se 11 godina, a ona je osvojena u verovatno najdramatičnijem stilu.
Dolazeći iz sezone u kojoj nije osvojen nijedan trofej, Mančester Junajted magičnog sera Aleksa Fergusona postao je prvi engleski tim sa tri najvažnije titule u jednoj sezoni, a ona najveća osvojena je u neverovatnom stilu.
Bajern Minhen je u Barseloni vodio 1:0 na ulasku u nadoknadu vremena, bio daleko bolji tim, ali su onda golova Olea Gunara Solskjeara i Tedija Šeringema "đavoli" sa dva minuta sve okrenuli na svoju stranu. Nijedan tim nije napravio takav preokret u finalu najvažnijeg takmičenja.
Ali, ni Premijer liga te sezone nije osvojena bez drame.
Tek u poslednjem kolu, pobedom nad Totenhemom od 2:1, Junajted je uspeo da odbije konstantne napade Arsenala i za samo bod prednosti prigrabi titulu (79:78). U finalu FA kupa, "đavoli" su pobedili Njukasl Junajted 2:0 i sezonu završili bez poraza u 33 utakmice, od kasnog novembra 1998.
BARSELONA (2008/09)
Tačno deset godina kasnije, Barselona tada mladog i neiskusnog trenera Pepa Gvardiole nagovestila je dominaciju koja će uslediti u narednim godinama.
Španski tim bez problema je u rimskom finalu nadigrao aktuelnog prvaka Evrope, Junajted. Bilo je 2:0 golovima Samuela Etoa i Lionela Mesija u meču u kom tim Aleksa Fergusona nije imao nikakve šanse.
Barsa je treću titulu prvaka Evrope osvojila dominantno, ali samo ako se zaboravi dvomeč sa Čelsijem u polufinalu Lige šampiona, kada je posle 0:0 u Barseloni bilo kontroverznih 1:1 u Londonu, kada je u 93. minutu Andres Inijesta postigao gol koji je spasao Barsu eliminacije. Bila je to ona čuvena utakmica koju je svirao Norvežanin Ovrebo i o kojoj se i danas priča.
To ne pominju navijači Barselone, koji se sećaju samo lepih stvari, a Primera je osvojena sa devet bodova više od Reala, u finalu Kupa kralja deklasiran je Atletik Bilbao rezultatom 4:1, a na talasu ovih igara, Gvardiola je do isteka 2009. godine osvojio UEFA Superkup, španski Superkup i postao klupski prvak sveta.
INTERNACIONALE (2009/10)
Na Barsinu "Tripletu" čekalo se deset godina, a na Interovu samo godinu dana!
"Nerazuri", predvođeni Žozeom Murinjom, odbranili su čast italijanskog fudbala u ovom smislu. Portugalac je fantastično predvodio nekada "Grande Inter" do treće titule prvaka Evrope, prve od 1965. godine!
Eliminisavši "svoj" Čelsi, Inter je stigao u Madrid i kao od šale pobedio Bajern rezultatom 2:0, uz dva gola Dijega "El Prinsipea" Milita.
Taj čovek postigao je pobedonosni gol za Inter u Rimu, u finalu Kupa protiv Rome (0:1), a ujedno bio je strelac i gola koji je u poslednjem kolu Serije A doneo titlu "nerazurima", koji su petu uzastopnu (i poslednju do danas) osvojili sa dva boda prednosti u odnosu na Romu.
Milito je za sedam dana postigao četiri gola koja su Interu donela tri trofeja.
Murinjo se posle toga pokupio i otišao u Madrid, a njegov naslednik Rafael Benitez osvojio je Superkup Italije i postao prvak sveta u Japanu, pre nego što je dobio otkaz.
BAJERN MINHEN (2012/13)
Ova aktuelna, Bajernova "Tripleta" nekako je "najdosadnija" od svih. Ujedno i najdominantnije osvojena.
Doduše, Bajern je mogao da nastrada već u osmini finala Lige šampiona, kada je posle 3:1 u Londonu umalo doživeo blamažu u revanšu na svom terenu sa Arsenalom. Bilo je 0:2 i sa 3:3 i golom u gostima, mašina Jupa Hajnkesa otišla je dalje.
Kiksa više nije bilo. Juventus je eliminisan sa dva puta po 2:0, a Barselona sastavljena sa zemljom u dve utakmice - 7:0! U svenemačkom finalu na "Vembliju", Bajern je tesno pobedio Borusiju 2:1, ali je bio bolji tim i zasluženo je postao prvak Evrope, peti put.
Hajnkesov tim mogao je u potpunosti da se koncetriše na Ligu šampiona, jer je još jesenas "overio" titulu u Bundesligi, koju je matematički osvojio u rekordnom roku, posle 28 od 34 kola, a na kraju imao 91 bod, 25 više od Dortmunda, uz gol razliku plus 80!
I na putu ka pomenutom finalu Kupa, Bajern je eliminisao Borusiju (1:0), a sve ostale ekipe lako je dobijao (4:0, 4:0, 2:0, 6:1 i konačno 3:2).
"Annus Mirabilis", odnosno "Godinu čuda" imala bi i Crvena zvezda da 8. maja 1991. godine na stadionu JNA nije izgubila u finalu Kupa od splitskog Hajduka. Jedini gol postigao je Bokšić u 65. minutu, a pet minuta kasnije zbog tuče isključeni su aktuelni selektori Srbije i Hrvatske, Siniša Mihajlović i Igor Štimac.
Tako je Crvena zvezda izgubila priliku da osvoji "Tripletu".
Šampion Jugoslavije postala je sa osam bodova više od zagrebačkog Dinama i 13 više od Partizana, a u finalu Kupa šampiona u Bariju, posle 0:0, rezultatom 5:3 pobedila je Olimpik iz Marseja.
(N. Janković - MONDO, foto: Wikipedia, arhiva MN Press)
Ova aktuelna, Bajernova "Tripleta" nekako je "najdosadnija" od svih. Ujedno i najdominantnije osvojena.
Doduše, Bajern je mogao da nastrada već u osmini finala Lige šampiona, kada je posle 3:1 u Londonu umalo doživeo blamažu u revanšu na svom terenu sa Arsenalom. Bilo je 0:2 i sa 3:3 i golom u gostima, mašina Jupa Hajnkesa otišla je dalje.
Kiksa više nije bilo. Juventus je eliminisan sa dva puta po 2:0, a Barselona sastavljena sa zemljom u dve utakmice - 7:0! U svenemačkom finalu na "Vembliju", Bajern je tesno pobedio Borusiju 2:1, ali je bio bolji tim i zasluženo je postao prvak Evrope, peti put.
Hajnkesov tim mogao je u potpunosti da se koncetriše na Ligu šampiona, jer je još jesenas "overio" titulu u Bundesligi, koju je matematički osvojio u rekordnom roku, posle 28 od 34 kola, a na kraju imao 91 bod, 25 više od Dortmunda, uz gol razliku plus 80!
I na putu ka pomenutom finalu Kupa, Bajern je eliminisao Borusiju (1:0), a sve ostale ekipe lako je dobijao (4:0, 4:0, 2:0, 6:1 i konačno 3:2).
"Annus Mirabilis", odnosno "Godinu čuda" imala bi i Crvena zvezda da 8. maja 1991. godine na stadionu JNA nije izgubila u finalu Kupa od splitskog Hajduka. Jedini gol postigao je Bokšić u 65. minutu, a pet minuta kasnije zbog tuče isključeni su aktuelni selektori Srbije i Hrvatske, Siniša Mihajlović i Igor Štimac.
Tako je Crvena zvezda izgubila priliku da osvoji "Tripletu".
Šampion Jugoslavije postala je sa osam bodova više od zagrebačkog Dinama i 13 više od Partizana, a u finalu Kupa šampiona u Bariju, posle 0:0, rezultatom 5:3 pobedila je Olimpik iz Marseja.
(N. Janković - MONDO, foto: Wikipedia, arhiva MN Press)
Pridruži se MONDO zajednici.