Da li će se i ove godine sve svesti na trku Reala i Barselone ili će kao retko kada u poslednjih 30 godina u borbu za šampionsku titulu moći da se ozbiljno umeša i neki treći klub?

Ruku na srce, Atletiko Madrid je prošle sezone dugo bio ispred Reala, ali je konstantno imao dovoljno bodova zaostatka za superiornom Barselonom da nijednog trenutka nije moglo da se govori o pravoj borbi za titulu.

Od sezone 1983-84, kada je drugu uzastopnu titulu osvojio Atletik Bilbao, a pre toga dva puta zaredom šampion bio Real Sosijedad, počelo je decenijsko nadigravanje dva kluba: Real Madrida i Barselone, koje su povremeno, gotovo incidentno, prekidali klubovi poput Atletiko Madrida (1995-96), Deportiva La Korunje (1999-2000) i Valensije (2001/02 i 2003/04).

Dakle, samo četiri puta u poslednjih 29 godina prvak Španije nisu bili Real ili Barselona.

Iako Barsa dominira u poslednjih pet sezona sa četiri titule prvaka, Real i dalje ima značajnu prednost od deset titula. Madriđani imaju 32, Barsa 22, Atletiko Madrid devet, Atletik Bilbao osam, Valensija šest, Sosijedad dve, po jednu Deportivo, Sevilja i Betis.

I Real i Barselona u novu sezonu ulaze sa novim trenerima, ali ne toliko promenjenim sastavima. Žoze Murinjo rastao se sa Madriđanima posle tri neuspešne sezone u prestonici, tokom kojih je osvojio jednu titulu prvaka, Kup i Superkup Španije. Barsa nije planirala da promeni trenera, ali je od Tita Vilanove jača bila bolest.

On se i pre dolaska na klupu kluba iz Katalonije, gde je nasledio najtrofejnijeg ikada Pepa Gvardiolu, borio sa rakom, a posle operacije bolest mu se vratila u jeku sezone 2013/14. Zbog toga, u dva navrata morao je da boravi u Njujorku na rehabilitaciji, pa su ekipu vodili njegovi pomoćnici a on s njima komunicirao preko "Skajpa".

Srećom, 18 bodova prednosti nad Realom sakupljenih tokom jeseni bilo je dovoljno za Barsu da uzme titulu, ali se Vilanovino odsustvo debelo osvetilo Barsi u polufinalu Lige šampiona kada je Bajern bio bolji ukupnim rezultatom 7:0.

Murinja je nasledio trofejni Karlo Anćeloti, a Vilanovi Evropljanima malo poznati Južnoamerikanac Herardo "Tata" Martino.

Ko će se bolje snaći, videće se uskoro. Kladionice veće šanse daju Realu, koji je doveo dva skupa pojačanja, Iska i Iljaramendija. Obojicu su u Madridu platili 30 miliona evra. Barsleona nije mnogo kupovala, ali je debelo platila to jedno pojačanje. Stigao je Nejmar za 57 miliona evra.

Ostali su, pod dejstvom ekonomske krize u Španiji, uglavnom slabiji nego što su bili, pa je tako Valensija izgubila reprezentativca Roberta Soldada, Sevilja napadača Alvara Negreda, a Aletiko ostao bez fantastičnog Radamela Falkaa, kojeg će pokušati da odmeni veteran iz Barse David Vilja.

Veće šanse od ostalih, ali svakako male, da ugroze "večite" u šampionskoj trci imaju Atletiko i Valensija, koju je preuzeo naš stručnjak Miroslav Đukić. On je tokom pripremnog perioda ovog leta nagovestio da će sa klubom u čijem se dresu proslavio kao igrač možda činiti čuda ove sezone.

Mada, nekad ni čuda nisu dovoljna da se pobede giganti - Real Madrid i Barselona.

Od srpskih fudbalera, ako ne bude promena do 31. avgusta, u Primeri će igrati Aleksandar Pantić (Viljareal), Miroslav Stevanović (Elče) i Antonio Rukavina (Valjadolid).

Najmanje je menjao Sosijedad. Otišao je Iljaramendi u Real, a došli Haris Seferović iz Fiorentine i Granero iz Kvins Park Rendžersa. Sevilja je, poređenja radi, promenila "pola tima". Otišlo je 14 igrača, a došlo njih 11.

Šta vi mislite? Ko će narednog proleća slaviti titulu prvaka u Španiji?