"Zbog čega ne igra Vukan Savićević?"

Ovo je bilo jedno od najaktuelnijih pitanja među zvezdašima, pa i šire, tokom cele jeseni.

Bilo je mnogo nezvaničnih objašnjenja, od toga da je u nemilosti trenera Slaviše Stojanovića, sa kojim se posvađao, do toga da su mu minuti bili uslovljeni potpisivanjem ugovora za određenog menadžera.

Ne samo zato, ali i zbog toga, pozvali smo talentovanog fudbalera u goste, kako bismo iz prve ruke čuli šta je zapravo istina i zbog čega je on sjajno počeo sezonu, bio standardan, a potom više vremena provodio na klupi i tribinama...

Odgovor je bio kratak i jasan:

"Nisam igrao isključivo zbog mene samog, kao i zbog povrede. Sve ostalo nije tačno, pa ni to da sam bio u sukobu sa trenerom Slavišom, koji je bio više nego korektan prema meni, kao ni to da mi je minutaža bila uslovljena potpisom za određenog menadžera", rekao je Savićević (19) u intervjuu za MONDO.

On je u našu redakciju došao nasmejan iz više razloga, a najviše zbog toga što je konačno, pre nekoliko dana, saznao kakve je prirode povreda koju vuče i kako se to leči.

"Uh, bilo je teško ovih šest meseci u Zvezdi. Nadam se da će narednih šest, ne meseci, nego godina, biti bolji, mnogo bolji. Ne mislim tu samo na fudbalske rezultate, nego na sve vezano za klub", rekao nam je još skidajući jaknu, u neformalnom delu razgovora.

Kada smo se smestili, nastavio je...

"Krenuo sam dobro i onda stao, po svojoj staroj navici. Nije to bilo tako samo letos, nego i prethodna dva puta posle priprema koje sam dobro odradio", konstatovao je i objasnio zbog čega nije uspevao da dođe do forme koju je od njega trener Stojanović tražio:

"Ovog puta nisam stao 'tek tako', već sam imao povredu, koju sam vukao dugo, a za koju nisam znao uopšte. Mislio sam da me muči Ahilova tetiva, da bih tek pre pet dana saznao da nije to i da mi se pojavljuje podliv, tj. otok u predelu između tetive i zgloba. To mora da se razbije. Sada idem redovno na terapije i nadam se da će sve to proći do početka priprema. Ispostavilo se da nisam smeo s tim da treniram, a ja sam napravio samo jednu kratku pauzu od sedam dana", pokazivao je ka peti i konstatovao:

"Nije trebalo da igram, ali to ti je mlad igrač... Bio sam uporan, hteo sam da se vratim, da zaigram, ali je sve išlo slabije. Nije to nikakvo opravdanje, ali sad kad pogledam shvatam da sam sve vreme slabije ulazio u trening, da sam sve radio sa zadrškom, kako se povreda ne bi pogoršala. Trener mi je stalno govorio da se smirim, jer je video da sam nervozan na treninzima. Slaviša je stvarno bio korektan s te strane", rekao je i napravio uvod u naše sledeće pitanje.

Hajde da razjasnimo to. Da li si imao sukob sa Stojanovićem?

"Cela ta priča počela je posle onog mog poteza na Twitteru, ali to je bilo u afektu, pod emocijama... Mislio sam da ću igrati od početka, ali sam završio na klupi, pa nisam ni ušao", rekao je.

"To je bilo loše što sam uradio, ali ponelo me je. Neće se ponoviti i ako budem igrao i ako ne. Otuda su i počele priče o sukobu s trenerom, ali toga nije bilo. Naprotiv, nekoliko puta sam pričao sa Slavišom koji je bio više nego korektan prema svima nama i to mi je pomoglo da podignem formu i samopouzdanje u poslednjih nekoliko utakmica ove jeseni, kada sam i ulazio s klupe".

Da li je tačno da te je, sada već bivši, sportski direktor Zoran Stojadinović ucenjivao da moraš da potpišeš ugovor za jednog menadžera, konkretno Miška Bogdanovića?

"Ne, to apsolutno nije tačno i to se nikad nije dogodilo. Do skoro nisam imao menadžera i mnogi su me zvali, tj. zvali su mog oca, pa tako i Miško Bogdanović, ali ništa nije išlo preko Zorana Stojadinovića, niti mi je bilo ko postavio uslov da moram da izaberem Bogdanovića da bih igrao. On je zvao ćaleta i izneo ponudu. Na tome se završilo", demantovao je i drugi trač mladi Beograđanin.

"Jedini razlog zbog čega nisam igrao sam ja sam i povreda koju sam pomenuo", ponovio je.

Kažeš da dugo nisi imao menadžera i da su mnogi pokušali da te pridobiju. Jesi li izabrao?

"Ni ja, ni moji roditelji, dugo nismo razmišljali o menadžerima i zato ga nisam ni imao do pre nekoliko dana, kada sam potpisao ugovor sa Mikijem Stevićem. Uradio sam to samo da bih imao nekoga ko će stati iza mene u odrađenim situacijama. Moji roditelji su dugo bili protiv toga, ali smo se na kraju složili da je bolje ovako", otkrio je Savićević u razgovoru za naš portal.

"Mnogo njih se preko mog oca interesovalo i zvalo. Nisu to bili pritisci, zvali su, pitali i dobijali odgovor da ne želimo menadžera. Na tome se završavalo. U svemu tome se pojavio Miki Stević, za kojeg sam sa mnogo strana čuo da je, što bi ćale rekao, pravi dasa i to se odmah vidi".

Zašto baš Stević?

"Ono što je presudilo kada je on u pitanju bio je njegov stav da u mojoj karijeri mora da postoji uspeh u Crvenoj zvezdi pre odlaska u inostranstvo. Mog oca je to potpuno iznenadilo. Ostali su uglavnom dolazili sa pričom: 'Imam klub za Vukana, sve je sređeno'. Siguran sam da smo uradili pravu stvar s Mikijem".

Gotovo da si već odgovorio na naše sledeće pitanje: Da li imaš dilemu u smislu Crvena zvezda ili inostranstvo?

"Nikad... Ne samo ja, nego i moji roditelji nijednog trenutka nisu razmišljali o mom odlasku u inostranstvo. Imam mnogo prijatelja među igračima koji su odlučili rano da odu i mnogo je teško kad to uradiš, a da se nisi pre toga afirmisao u Srbiji. Odeš tamo i nastupi samo nova borba za mesto u timu. Zato je bolje da prvo u Zvezdi ostavim trag, a to mi je i želja, da kasnije ne bih morao u inostranstvu prvo da igram za 'B' tim, da ubeđujem sve od reda da valjam... Drugačije je", objasnio je i zaključio:

"Kad te plate, drugačije te i gledaju".

Posle kraće pauze dodao je...

"Da budem iskren, niti sam igrao, niti je stigla neka ponuda za mene, a i da jeste, zaista sam okrenut Crvenoj zvezdi i ne želim da odem tek tako".

U tome se razlikuješ od mnogih svojih vršnjaka.

"Moguće da se vremena menjaju, ali i klubovi bi trebalo više da forsiraju mlade igrače. U Zvezdi se prethodnih godina nije često događalo da klub forsira igrače iz svoje škole i to nije bila dobra poruka tim klincima. Na sve to postoje ljudi koji tim klincima koji dolaze, 97. ili 98. godište recimo, navode primere igrača koji su isto tako ulazili u prvi tim i nisu dobijali šansu, sve to utiče... Onda taj klinac kaže: 'Ako Đuričić ili Čaušić nisu dobili šansu, pa neću ni ja sigurno'. I roditelji tako razmišljaju", pričao je u dahu.

"Mogu da razumem taj način razmišljanja, ali ne i da ga opravdam. I ja sam mogao tako da razmišljam, ali to je pogrešno. Zvezda je Zvezda i uvek će biti Zvezda. Ljudi moraju da znaju šta znači kada u 'CV' upišeš da si bio igrač Crvene zvezde... To nije mala stvar".

Trenutno je situacija u Crvenoj zvezdi takva da igrači, stariji i mlađi, mogu gotovo da biraju: Ili igraš za Zvezdu i karijeru ili ideš negde da zaradiš novac odmah.

"Novac meni kao detetu iz Beograda i mladom igraču koji i dalje živi s roditeljima nije trenutno primarna stvar. Lakše je, realno, kada ne razmišljaš o novcu i kada znaš da ćeš 1. u mesecu između 8.00 i 10.00 dobiti poruku da ti je legla uplata. Kažem, mene to trenutno ne remeti u značajnoj meri, ali svedok sam da u timu ima starijih igrača koji imaju porodicu, suprugu, decu, možda neki kredit i oni ne gledaju na taj problem kao ja", rekao je i naveo primer:

"Bio sam u Belgiji sada sedam dana, kod druga, Milana Savića... On igra za Gent. Dečko zna šta očekuje i koliko mu sleduje i nije u situaciji da razmišlja kako će narednih šest meseci, a to je nekad situacija u Zvezdi. Nije da nije bitan novac... Dođeš na trening i razmišljaš samo o treningu".

Ako se najave rukovodstva budu obistinile, saigračima i tebi će ove zime biti ponuđeno da ne primate pun iznos koji vam stoji u ugovoru, ali da to što dobijate, dobijate redovno.

"Da, pričali smo o tome i tokom sezone sa starijim igračima. To je dobra ideja, ne znam čija je, ali je odlična ideja. Nadam se da će zaživeti. Nikada i nije bio problem u tome koliko se novca dobija, već koliko često, odnosno retko... Svi će biti mirniji, ako budu znali da će 1. u mesecu dobiti toliko i toliko".

U Crvenoj zvezdi je nedavno odlaskom sportskog direktora rešen jedan deo loših međuljudskih odnosa u klubu, "izand vaših glava". Kako gledaš na to i da li će vam, sudeći šprema izjavama koje su davali tvoji saigrači, sada biti lakše?

"Sigurno će biti drugačije, a možda bismo neke utakmice dobili prošle jeseni da je bilo više sloge... Daleko od toga da tražim opravdanje, ali mislim da bi bilo možda drugačije. Lično mislim, a pričali smo između sebe i to smatraju i stariji igrači, da smo u fantastičnoj situaciji s obzirom na to kakvih smo šest meseci imali iza sebe i šta se sve događalo. Zadovoljni smo kako stojimo na tabeli. Bilo bi bolje da smo prvi, ali ovo je daleko od lošeg", rekao je Savićević i istakao da, iako su stariji istupali u medijima, a mlađi ćutali, takva jasna podela ne postoji unutar svlačionice.

"Zaista smo zajedno u svemu, i kad je lepo i kad nije. Njihove godine i iskustvo dolaze do izražaja samo na treninzima i utakmicama, kada se vidi razlika u kvalitetu u odnosu na nas mlađe, ali ne i u svlačionici, karantinu, autobusu... Tu se niko ne odvaja".

Stojanović je sezonu počeo sa jednim napadačem, gde si ti igrao na svojoj prirodnoj poziciji, polušpica. Ipak, vremenom se prešlo na 4-4-2, gde je ionako jaka konkurencija u veznom redu postala još jača. Vidiš li mesto sebi u tom sistemu?

"Jako teško...", svestan je Savićević.

"Prvenstveno što su tu Milijaš, Ninković i Kovačević, kao i Gogić koji se fantastično snašao na zadnjem veznom. S obzirom na to da ni Milijašu, a ni meni, defanziva nije jača strana, gotovo je sigurno da će jedno mesto u vezi biti rezervisano za Kovačevića ili Gogića. To mene ostavlja u konkurenciji sa takvim igračima kao što su Milijaš i Ninković...", rezonovao je i zaključio:

"Ninković u 4-4-2 često igra levo, što je jako teško za nekoga ko je navikao da je u sredini. Znam to po sebi. Svi su morali da se prilagode malo, pa ću tako morati i ja. Šta trener bude tražio od mene naravno da ću ispuniti, ali je realnost da ću šansu tražiti s klupe. Neću se buniti".

Ako ti zbog toga bude ponuđena pozajmica?

"Trebalo bi da pričam sa čelnicima kluba, ali se nadam da ću provesti proleće u Zvezdi. Ne želim da me neko shvati pogrešno, nemam kompleks više vrednosti i nije mi ispod časti da igram u Prvoj ligi Srbije, ali mi je i nadu i samopouzdanje ulio razgovor s trenerom u kojem mi je on rekao da računa na mene, uprkos jakoj konkurenciji u veznom redu. Verujem da to znači i da ću ostati u Crvenoj zvezdi u polusezoni pred nama, ja bih to jako voleo...", iskren je Savićević.

"Najbitnije mi je samo da se oporavim i da ne 'vučem' tu nogu. To je prvo. Posle toga, da dobro odradim pripreme i da, ako dobijem šansu i budem dobar u prvih par utakmica, potom ne 'nestanem' kao jesenas. Moram da budem konstantan i da držim nivo igre koji će zadovoljiti i trenera i mene, a samim tim i navijače. Samo to! Kontinuitet..."

Šta ćeš poželeti 31. 12. u 23:59?

"Pored titule, koja se podrazumeva i koju svi želimo, lično ću za Novu godinu poželeti zdravlje za svakog našeg igrača, da niko ne doživi povrede kao što su doživeli Darko Lazović i Đorđe Rakić", rekao je Vukan Savićević pre nego što smo se rukovali i razišli.

Do nekog narednog puta i verovatno lepšeg povoda.