Borba za opstanak - to je realnost Majnca u Bundesligi.

Ali, šta je zapravo realno? Da li je to ono što vam predviđaju s obzirom na to koliki budžet imate, kakvi su vam igrači na raspolaganju, kakva je atmosfera u klubu, kakva konkurencija, a kakva podrška s tribina?

Ako se realno sagleda sve, onda Majncu zaista jeste mesto u borbi za opstanak.

Međutim, da to ne bude baš tako pobrinuo se Tomas Tuhel, mladi trener, koji je u 25. godini morao da prekine profi karijeru. On radi zaista nerealne stvari... Ovo je priča o čoveku koji sa budžetom od 20, do 25 miliona evra sezonama unazad ne postavlja pitanje opstanka, izlazi u Evropu, pobeđuje Bajern Minhen (ne jednom), taktički uništava jače od sebe, a glatko pobeđuje sebi ravne.

Ravne, ali samo prema onome što "predviđaju" drugi pre početka lige. Igra Majnca pod Tuhelom sve je samo ne predvidiva, a njihovi rezultati sve samo ne realni.

Najveće zasluge za to pripadaju Tuhelu, kojeg sportski novinari, analitičari, pa i njegove kolege iz Nemačke, već nazivaju novim Jirgenom Klopom. On je u međuvremenu već odbio Šalke, pretpostavlja se da bi sačekao Klopov odlazak iz Borusije Dortmund i tada napravio sledeći korak u karijeri.

Ona je već impresivna, iako je Tuhel u seniorskoj konkurenciji debitovao tek 2009, godinu dana nakon što je Klop otišao iz Majnca u Dortmund. U međuvremenu, ovaj mali klub skromnih ambicija i vernih navijača vodio je Norvežanin Jern Andersen, koji je uveo ekipu u Bundesligu, a dobio otkaz da bi priliku dobio anonimni Tuhel.

Isprva, činilo se da je to pogrešan, rizičan potez, ali iz ove perspektive nije mogao biti ispravniji - Tuhel je do u prvoj sezoni bio deveti, u drugoj peti što je značilo i izlazak u Ligu Evrope. Tada je izgubio najveći broj kvalitetnih igrača, pa je u naredne dve sezone bio 13, ali daleko od zone ispadanja, da bi se ove sezone ustalio na devetom mestu, praktično bez šansi da padne u Cvajtu.

Sve ove rezultate Tuhel je beležio konstantno ostajući bez najvećih zvezda, jer je Majnc od nečega morao da živi. Odlazili su mu igrači poput Adama Salaja, Luisa Holtbija, Andrea Širlea (on je kod Tuhela debitovao sa 18 godina), Samija Alaguija, Kristijana Fuša, Eugena Polanskog... Svi oni danas igraju u većim i bogatijim klubovima, ali to Majnc nije platio drastično lošijim rezultatima.

Nije, jer je Tuhel postavio sistem koji je, za sada, tri puta porazio moćni Bajern iz Minhena! Ono što nije uspevalo skoro nikome, jeste Majncu i Tuhelu. Navešćemo kasnije klasične primere na kojima će se videti koliko je ovaj nesuđeni štoper bundesligaškog ranga radio na sebi od kada je 1998. godine odlučio da prekine karijeru zbog hroničnih problema sa kolenom.

Za početak, uporedićemo budžete Bajerna i Majnca. Prvi na raspolaganju imaju 140 miliona evra godišnje, a drugi 24. Najskuplji igrač Majnca trenutno je Nikolaj Miler čija se tržišna vrednost procenjuje na oko sedam miliona evra, dok samo treneru Bajerna Pepu Gvardioli sleduje godišnja plata od 17 miliona evra.

Za sada, uz podatak da je ovo Majncu tek osma sezona u elitnom rangu takmičenja od osnivanja, dosta...

U ranim dvadesetim, Tomas je samo u nižim rangovima takmičenja za Štutgarter Kikerse i Ulm, a onda je rano prešao na drugu stranu i sada čeka da to zaista, u pravom smislu reči, unovči.

Tuhel, rodom iz Krumbaha, ima 40 godina i spada u red mladih evropskih trenera, a o njemu pišu ne samo nemački, već i engleski, italijanski i francuski mediji. Portali specijalizovani za fudbalsku taktiku često se bave njegovim zamislima i ostvarenjima, pa ga je tako "Zonal Marking" nekoliko puta analizirao i hvalio.

Dok ovo pišemo, Majnc se nalazi na deobi sedmog mesta sa Hertom i Augsburgom. Svi imaju 34 boda. Na tabeli budžeta ove sezone, Majnc zauzima 13. mesto sa 24 miliona evra, koliko ima i Nirnberg. Manje novca imaju samo Herta (23), Augsburg (17), Frajburg (16) i Braunšvajg (15 miliona evra).

Kako Tuhelu uspeva da s toliko ograničenim sredstvima beleži iznad prosečne rezultate (ima procenat pobeda od 42,3%)? Oni koji ga pomno prate kažu da je to zato što nije odigrao taktički pogrešnu utakmicu. Ne verujete? Od kada je Tuhel 2009. došao, samo su "karnevalski klubovi", bogati Bajern Minhen, Borusija Dortmund, Bajer Leverkuzen i Šalke osvojili više bodova od Majnca!

Niko drugi...

Kao što to obično biva u sportu, ni Tuhel ne može sam. On radi u tandemu sa generalnim menadžerom Majnca Kristijanom Hajdelom, koji je organizovao odličnu mrežu skauta, ne samo u regionu. Majnc troši malo novca na nove fudbalere, zato što "ume" da prepozna igrača, kao kada je Širlea doveo sa svega 16 godina iz Ludvigshafena. Da sistem postoji i na internacionalnom nivou, pokazuje dolazak kolumbijskog reprezentativca Elkina Sotoa, a da se u Majncu dobro radi sa igračima svedoči i proboj pomenutog  Nikolaja Milera do reprezentacije Nemačke!

"Deluje kao da je pitanje dana kada će Tuhel preuzeti neki od najvećih klubova Evrope, što će biti potvrda njegovog nesumnjivog talenta", pisao je poznati fudbalski novinar iz Nemačke Rafael Honigštajn, koji radi i kao kolumnista engleskog "Gardijana".

On podseća da su problemi sa kolenima i rani prekid karijere od Tuhela napravili kompletnog trenera sa nepunih 40.

Koliko je u nemačkoj javnosti Tuhel bio nepoznat te 2009, govori i to da ga je četvrti sudija svojevremeno opomenuo da se vrati na klupu i da nema pravo tako energično da reaguje na sudijske odluke. Shvativši da ga sudija nije prepoznao kao trenera, Tuhel se kasnije šalio da će razmisliti o tome da se odrekne svog "stajlinga" i hronični šuškavac možda zameni košuljom i sakoom.

Majnc je počeo da pobeđuje, o njemu je počelo da se piše i do danas nije morao da se odrekne šuškavca. Možda će morati ako bude dobio posao u nekom od "karnevalskih klubova".

Šta Tuhel kaže o Tuhelu? Kaže da je poklonik "jugozapadne" škole nemačkog fudbala (da budemo iskreni, nama nije baš poznato koje su osobenosti tog pravca), kaže i da obožava "pametno" trčanje i kolektivno pomeranje celog tima, da se uložen napor na terenu podrazumeva kod njega i da se insistira na "agresiji prema lopti".

Kada se dogodi poraz...

"Kao trener, uvek sebe smatram najodgovornijim za poraz. Kada pobedimo, to nije slučaj", rekao je svojevremeno za "Zidojče Cajtung".

Potom je novinaru otkrio još nešto:

"Ja sam preopterećeni, opsesivni, fudbalski radoholik, koji 24 časa sedam dana u nedelji misli samo na fudbal".

Njegov radni dan počinje na fudbalskom terenu u 8:15 ujutru. Ne, ne okupljaju se igrači tako rano, oni dolaze tek u 10:15. Tuhel puna dva sata svakog jutra priprema trening i tako svake nedelje... Posle ručka "opušta se" gledajući video materijal i kadrirajući određene situacije iz igre svog i protivničkog tima. Neretko gleda snimak samog treninga koji je odradio sa igračima tog jutra!

Ta priča nije promakla Šalkeu, koji je pokušao da ga angažuje prošlog leta, ali se to nije ostvarilo. Pretpostavka je zbog toga što Tuhel čeka i da u sledećem koraku sledi put trenutno poznatijeg Klopa.

Tim povodom, kaže...

"Trudimo se da izgradimo građevinu koja će me nadživeti ovde. Kada jednom odem, ostaće mehanizmi i filosofija fudbala koja će biti veća i važnija od jednog Tomasa Tuhela", rekao je još 2010. godine.

U sezoni 2010/11, Majnc je počeo Bundesligu sa sedam uzastopnih pobeda, a u tom nizu "štikliran" je i Bajern Minhen.

Tuhel je po pet puta tukao Frajburg, Štutgart i Hofenhajm u Bundesligi, što su njegovi "omiljeni" rivali, ali drugi podatak se ističe: protiv Bajerna ima skor 3-1-5!

Kako je pobeđivao Bajern? Ekipama koje imaju nesumnjivo jači tim i koje proizvode ofanzivan fudbal, Tuhel ne suprotstavlja defanzivu, već formaciju 4-3-1-2, koja se često transformiše u "dijamant". Uvek s dvojicom napadača.

Međutim, za razliku od mnogih drugih trenera, Tuhel ne pritiska štopere i defanzivne veziste, već se ultra agresivni presing aktivira u trenutku kada lopta dođe u posed - bekova!

Tuhel koristi aut liniju kao svog igrača.

Svestan da bek s loptom u nogama može samo napred, nazad ili u sredinu, Tuhel ka njemu šalje najbližeg vezistu, za kojim se pomeraju i ostala trojica. U tom trenutku iz laganog trka i dvojica napadača približavaju se rivalu koji ima loptu i formira se zona u kojoj bek ima tri opcije: pas unazad, pokušaj solo prodora i pokušaj duge lopte po paraleli.

Sve to dijametralno se kosi sa postulatima igre velikih klubova, urniše ideju u igri kratkih pasova i razigravanja iz sredine. Majnc je neumoran u tome što radi i Tuhel je praktično "zaštitio" ovaj patent.

Međutim, tu se javlja i prvi problem vezan za njega - s obzirom na to da je radio samo u Majncu, Tuhel nije često u karijeri bio u situaciji da mora da pobedi, da mora da napada, da mora da se suočava sa golgotama kakve je priređivao drugima.

Ali, s ozbirom na to koliko ozbiljno shvata svoj posao i koliko vremena provodi radeći na sebi, ne bi trebalo brinuti za Tomasa Tuhela... Neko će za kraj primetiti:

"Dajte mu pola od onih Bajernovih 140 miliona evra, videćete".