Jugosloveni, pre svega Srbi s jedne i Albanci su druge strane, imaju burnu istoriju.

Uglavnom ispisanu na crnim strancima, zbog čega je i susret dve reprezentacije na putu ka Evropskom prvenstvu 2016. u Francuskoj označen za onaj "visokog rizika", duel u koji će oba tima ući s posebnim nabojem.

Međutim... Postoji jedan detalj iz fudbalske istorije Evrope, koji svedoči o tome da nije uvek mržnja i netrpeljivost bila osnovna jedinica mere odnosa dva suseda. Ovo je priča o kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1968. godine u Italiji, kada su Albanci imali sjajnu priliku da reprezentaciju Jugoslavije ostave kod kuće.

I nisu je "iskoristili"!

Od 1960. do 1980. godine, nije se igralo klasično Evropsko prvenstvo, koje je počinjalo takmičenjem po grupama. Prvih pet izdanja, pored toga što su nosila naziv Kup nacija, izgledala su ovako: Igrale su se kvalifikacije, osam grupa po četiri tima, samo pobednici kvalifikacija išli su dalje i igrao se baraž, koji je praktično bio četvrtfinale.

Kod kuće i u gostima.

Tek pobednici tih mečeva mogli su da kažu da su zapravo učesnici EP, s obzirom na to da su se polufinala, utakmice za treće mesto i finala igrale u zemlji "organizatoru" EURO.

Godine 1960, na prvom ikada održanom Kupu nacija, reprezentacija Jugoslavije, posle pobede nad domaćinom Francuskom u polufinalu, u Parizu (4:5), izgubila je posle produžetaka od Sovjetskog saveza rezultatom 1:2. Poveli smo golom Galića u 43. minutu, a preokrenuli su Matrevel u 49. i Ponedeljnik u 113. minutu. Bilo je to 10. jula 1960.

Na naredno EP u Španiji, 1964, nismo se plasirali, a titulu su osvojili Španci, pobedom nad SSSR u finalu, rezultatom 2:1.

Onda su došle kvalifikacije za EP u Italiji, 1968. godine. Jugoslavija je "upala" u grupu sa tada već moćnom Zapadnom Nemačkom i - Albanijom. Četvrtog tima nije bilo, kao i ove godine, bili smo u "krnjoj" grupi. Bilo je jasno da će se o učesniku baraža (četvrtfinala) odlučivati između Nemaca i nas.

Dogodilo se sledeće...

Prenosimo ceo tekst sa portala Fudblaskog saveza Srbije.



"Nekadašnja Jugoslavija ne bi bila u prilici da igra u finalu III Kupa nacija 1968. godine u Italiji, da joj veliku uslugu nije učinila reprezentacija Albanije, koja je u to vreme bila na margini evropskog fudbala.

U finišu kvalifikacija za III Kup nacija Albanija je nakraju 1967. godine napravila prvorazrednu senzaciju time što je igrala bez golova protiv vicešampiona sveta SR Nemačke.Taj rezultat omogućio je Jugoslaviji da se, preko četvrtfinala, nađe na završnom turniru 'Četiri nacije'. Posle neočekivane pobede nad svetskim prvakom Engleskom (1:0), Jugoslavija je posle dve utakmice u finalu protiv Italije morala da se zadovolji drugim mestom u Evropi.

Za III kup nacija u Grupi 4 svrstane su vicešampion sveta SR Nemačka, kao apsolutni favorit, Jugoslavija koja je osam godina ranije izgubila finale u I Kupu od SSSR-a sa 2:1 u produžetku, i totalni autsajder Albanija. Sve prognoze su predviđale prolazak SR Nemačke u završnicu, jer je ta zemlja godinu dana ranije pod sumnjivim okolnostima izgubila u finalu Svetskog prvenstva od domaćina Engleske (4:2). Jugoslavija je svoju šansu čekala iz prikrajka. I stvarno, dočekala je to čudo.

U reprezentaciji SR Nemačke su igrala sva velika imena svetskog fudbala: Vil Šulc, Volfgang Overat, Zigfrid Held, Ginter Necer, Johan Ler, Gerd Miler, Sep Majer, predvođeni sjajnim Francom Bekenbauerom i još slavnijim selektorom Helmutom Šenom.

Za vicešampiona sveta je krenulo po planu, ali se po zlu završilo. SR Nemačka je na startu katastrofalno savladala Albaniju (6.0). Nepunih mesec dana kasnije SR Nemačka je gostovala u Beogradu. Pobeda je, pomalo neočekivano, pripala Jugoslaviji (1:0). Na toj utakmici sjajnom igrom i golom proslavio se Joška Skoblar.

Selektor Jugoslavije Rajko Mitić je vicešampionu sveta SR Nemačkoj, u kome su bili: Majer, Fogts, Bekenbauer, Šulc, Held, Miler, Overata...na stadionu JNA, suprotstavio sledeći tima: Ilija Pantelić (Vojvodina) - Fazlagić (Sarajevo), Jusufi (Partizan) - Brnčić (Dinamo), Rašović (Partizan), Holcer (Radnički, Niš) - Melić (C. zvezda), Bečejac (Partizan), Hasanagić (Partizan), Skoblar (OFK Beograd), Džajić (C. zvezda).



Bila je to velika pobeda Jugoslavije. Strelac jedinog gola Joška Skoblar ovenčao se slavom. Vrata Evrope, posle igre protiv SR Nemčake,širom su mu bila otvorena.

Posle te utakmice, nakon deset dana, usledila je laka pobeda Jugoslavije u Tirani protiv Albanije sa 2:0 (1:0). U jesen iste godine, oktobra meseca, usledilo je veliko otrežnjenje za Jugoslaviju. SR Nemačka je u Hamburgu savladala "plave" sa 3:1 i time vratila priču na početak. Ponovoje sve bilo u rukama vicešampiona sveta.

Tada se činilo da je novembarska pobeda Jugoslavije u Beogradu protiv Albanije (4:0), samo labudova pesma još jedne generacije. Niko tada nije ozbiljnoverovao u čudo - da Albanija u Tirani može uzeti bod SR Nemačkoj, čime bi Jugoslaviju poslala u četvrtfinale. Čudo se, međutim, dogodilo. Albanija je, ne zna ni sama kako, odigrala bez golova i time ostvarila svoj najveći uspehu istoriji. Jugoslavija je to čudo čekala više od mesec dana - od pobede nad Albanijom od 4:0, do 0:0 u Tirani. Bila je to senzacija nad senzacijama u Evropi.

Da bi došla do turnira "Četiri nacije" Jugoslavija jeučetvrtfinalu morala da eliminiše Francusku. U tim dvobojima stvorenjejoš jedan veliki as - Ilija Petković. Posle nerešene igre u Marselju - 1:1, u Beogradu su "plavi" bili ubedljivi - 5:1. Debitant Petković je dva puta bio strelac i jednom asistent.

VideoJugoslavija - Francuska 5:1

Za Jugoslaviju san je tek počeo da se ostvaruje. Za neočekivani poklon Albanije, Jugoslavija je bila spremna, iako je u polufinalu čekao svetski prvak Engleska. Tada je Jugoslavija pokazala svoju moć. Golom Dragana Džajića Jugoslavija je eliminisala Englesku i ušlau finale. Domaćin Italija, u drugom polufinalu već je imao sreće -kockom je eliminisao SSSR, jer je meč završen bez golova.

Tada je na scenu stupila nepravda kakvu Jugoslavija u svojoj istoriji nije doživela, ni pre, ni posle. Sve snage bile su upregnute u to da Italija osvoji titulu prvaka Evrope. Švajcarski sudija Gotfrid Dinst svirao je u korist domaćina. Svirao je tako, da mu je sopstvena federacija zabranila da se više bavi tim poslom. Posle nerešene igre u prvoj utakmici, po ondašnjim pravilima ponovo se moralo igrati finale.

U drugoj utakmici istrošena i razočarana Jugoslavija nije imala šanse. Glatko je izgubila sa 2:0. Nikada više naši fudbaleri nisu ponovili taj uspeh, iako je Jugoslavija 1976. godine bila organizator završnog takmičenja prvenstva Evrope.

Tako je albanski fudbal trajno zadužio naše fudbalere. Sad je na redu međusobni megdan, pa kom opanci, a nekome obojci", objavljeno je na portalu FSS.