Da li zaista poznajemo Luisa Suareza?

Da, gledamo ga nekad i po dva, tri puta nedeljno na TV-u, znamo šta ume s loptom, znamo i da ume da bude prljav u duelima sa ostalim igračima, pa i da ujede, da iscenira penal ili faul, da bude sebičan, ali i da reši meč, da 30 i više golova u sezoni, žrtvuje sebe zarad tima ili zemlje, tako što će rukom odbraniti čist gol i odvesti reprezentaciju u polufinale...

...bez da se pokaje što će ga posmatrati sa tribina.

Ali, da li i dalje možemo da kažemo da poznajemo Luisa Suareza? Teško...



Otuda, jednog od najkontroverznijih fudbalera današnjice magazin "FourFourTwo" pokušao je da predstavi ne pitajući njega baš ništa. Već ljude sa kojima je blizak. Konkretno, suprugu Sofiju Balbi, koja je imala 12 godina kada ga je upoznala, brata Paola Suareza, dugogodišnjeg menadžera Perea Gvardiolu, koji ga je "uzeo" još dok je bio u Ajaksu i Dijega Forlana, Suarezovog dugogodišnjeg saigrača u reprezentaciji Urugvaja.

Izabrali smo da prenesemo odgovore Forlana, jer je legendarni urugvajski fudbaler govorio, nekako, najotvorenije, nije se stideo da ublaži Suarezove mane kada je na terenu, niti da mu oprosti Brazil, a opet deluje kao da ga je realno predstavio kakav je privatno.

"Prvi put igrao sam protiv njega na pripremnoj utakmici kada je on bio u mladoj reprezentaciji Urugvaja, a ja senior. Pripremali su se za Svetsko prvenstvo u Kanadi. Odmah je mogao da se primeti njegov talenat, bio je izvanredan, drugačiji od ostalih, ali nisam pošteno razgovarao s njim sve dok nije zabeležio debi za prvi tim Urugvaja", rekao je Forlan.

"Od prvog dana stekao je naviku da dolazi u moju sobu i priča o svemu, nije bilo stvari o kojoj nismo razgovarali. To se nije promenilo ni do danas, veoma smo bliski prijatelji. Uvek je tražio savete i ja sam bio srećan da mu kažem stvari za koje sam mislio da su dobre i korisne. Bio je standardno stidljiv, kao što fudbaleri budu kada se priključuju novom timu i saigračima, ali je odmah moglo da se primeti da je dobar momak".



Dodao je...

"Od naših prvih razgovora mogao sam da primetim da je bio vaspitan, da je poštovao starije i, iznad svega, da je bio spreman da uči".

Nije prošlo mnogo, a Forlan i Suarez formirali su ubitačan tandem na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, toliko dobar da je čak i Edinsonu Kavaniju "visilo" mesto u timu.

Urugvaj je rušio prepreke sve do četvrtfinala, kada se na drugoj strani našla Gana. Danas, Urugvajci ne bi mogli da se pohvale da su 2010. osvojili četvrto mesto, iza Španije, Holandije i Nemačke, da nije bilo Suarezove ludosti. Ili velikodušnosti. Ili kako god hoćete...

"Protiv Gane svesno se žrtvovao da bismo prošli dalje, zbog toga je bio kažnjen, bio je čak dosuđen i penal i bio je isključen. Znao je odmah da neće moći da igra protiv Holandije u polufinalu, ako budemo prošli...", rekao je Forlan.

"I, prošli smo... Setite se da je igrač Gane, uprkos svemu, imao priliku da postigne gol. Promašio je. Suarez je samo iskoristio fudbalska pravila, koja su u tom slučaju bila pravedno sprovedena u delu od strane sudije. Ova tima imala su svoje šanse da pobede u penal seriji na kraju utakmice. Mi smo bili mirniji i zaslužili prolaz dalje", podsetio je Forlan i sam svestan da tih penala na kraju verovatno ne bi bilo da Suarez nije odglumio golmana.



A, vama ostavljamo da procenite da li bi Urugvaj, s njim u timu, bio bolji od Holandije u polufinalu...

Bilo kako bilo, četiri godine kasnije usledio je Mundijal u Brazilu, Forlan je već bio na kraju karijere, ali su Suarez i Kavani bili na vrhuncu... Očekivanja su bila znatno veća nego pre četiri godine, jer je Urugvaj u Južnoj Africi bio otkrovenje, a ovog puta jedan od favorita iz drugog plana.

Ispostavilo se da je taj drugačiji, veći pritisak na kraju slomio Suareza. Samim tim i celu reprezentaciju... Na utakmici sa Italijom u "grupi smrti, Suarez je uradio nešto što se ne toleriše u fudbalu, nešto što je dva puta pre toga uradio i za šta je dva puta tvrdio da neće nikad više.

Ujeo je saigrača, Đorđa Kjelinija. Ne samo da je završio sa učešćem na Mundijalu, već je sklonjen iz fudbala tokom naredna četiri meseca.



"Mi nismo uopšte znali da je ujeo Kjelinija. Saznali smo to tek kasnije i za sve nas je to bio veliki šok. Svima nam je bilo jasno da to Luisu nije bio prvi put, znali smo kakva je reakcija i javnosti i nadležnih bila pre toga, tako da je ovog puta mogla da bude samo gora", rekao je Forlan.

"Iste sekunde svi smo znali da ne možemo da budemo jednako dobri kao Urugvaj u nastavku turnira, pa i posle toga", konstatovao je.

Tako je i bilo. Urugvaj je zahvaljujući očajnim izdanjima Engleske i Italije uspeo da prođe u osminu finala, iza Kostarike, ali ne i dalje od toga. I niko nije želeo da sakrije ime glavnog krivca, ali ni da mu oteža...



"Luis je uradio lošu stvar, toga su svi bili svesni i niko nije morao to da mu kaže, ali u trenutku kada je dobio onu kaznu, svi su stali iza njega. U čas posla se promenila njegova uloga, umesto da bude glavni krivac, svi smo osetili da je neophodno da ga podržimo. Ne da od njega pravimo heroja, nego samo da mu pružimo podršku, da budemo uz njega...", rekao je Forlan i dodao:

"Recimo, način na koji je morao da napusti hotel u kom smo odseli u Brazilu je bio tužan i pogrešan".

Forlan se nadovezao...

"Ljudi u Urugvaju su bili besni jer su smatrali da je kazna previsoka. Slažem se, bila je. Ljudi prave greške u životu i uče iz njih. Znam da je Luis prepoznao da je napravio novu grešku, izvinio se i izvukao pouke", rekao je Forlan i dodao:

"Svi u zemlji ga vole i lep je osećaj za bilo koga da ima takvu reputaciju u svojoj otadžbini. Bilo je trenutaka kada mu je podrška bila potrebnija od kritike, a nas nema mnogo, moramo da se držimo zajedno".



Međutim, nisu se svi trudili da ga razumeju kada je imao svoje ispade... Najmanje Britanci.

"Bez dileme, reputaciju koju su mu nalepili u Britaniji nije zaslužio, ni približno. On nije varalica. Fudbal je surov. Fudbal nije za one što bi da ga igraju u belim rukavicama. To je težak, strasan posao, koji zahteva celog tebe", rekao je Forlan.

"Ali, na čudan način, Britanci su pomogli Luisu".

Dodao je...

"Razgovarao sam s njim mnogo puta. Uživao je, uprkos svemu, da igra za Liverpul, uživao je u navijačima i Engleskoj".



Suarez je u Premijer ligi bio kažnjavan i zbog simuliranja, i zbog uvreda na rasnoj osnovi (Patris Evra) i zbog ujedanja suparnika (Branislav Ivanović). Ali, na kraju je imao priliku da uradi nešto što nikome nije uspelo od 1990. godine, da odvede Liverpul do titule prvaka Engleske.

Bez dileme, to bi bila pre svega njegova titula, a u kojoj meri je prošle sezone igra "redsa" zavisila baš od njega, najbolje je pokazala ova sezona, u kojoj se "pojačana" ekipa, u kojoj fali samo on, vratila svojim mediokritetskim izdanjima.

"Bio je veoma, veoma razočaran što Liverpul nije osvojio titulu, a ja za to ne krivim njega. Jednostavno, bio je najbolji igrač u Engleskoj prošle sezone i zaslužio je nešto zauzvrat. Na kraju, posle svega što se dogodilo, mislim da je bilo sasvim logično i dobro što je odlučio da napravi promenu", podržao je Forlan njegov prelazak u Barselonu odmah posle Mundijala u Brazilu.



"Verujte mi, znam to, njegov san oduvek je bio da igra za Barselonu. Njegova supruga je dugo živela tamo (dok je bio mlad) i on je bio čest gost u gradu. I tada je postojao jedan ogroman klub u gradu, pa otuda i njegov cilj da jednog dana zaigra baš u Barseloni, za Barselonu. Dugo je maštao o tome... Nije jedini, mnogi igrači maštaju o tome, ali mislim da je on to želeo više od drugih", rekao je Forlan.

"Od početka mu je bilo teško, zbog suspenzije (zaigrao je tek krajem oktobra prošle godine, prim. Aut). Nije mogao da igra, a u isto vreme razvlačio se po raznim sudovima, pisao žalbe, čekao repsude, ali to je sada prošlo i vidi se po njemu da je mnogo srećniji", kaže.



"Okružen je nekim od najboljih fudbalera sveta u Barsi. Nijedan pravi samouvereni fudbaler nema ništa protiv da igra sa igračima svetske klase, čak i ako to znači da on više nije najveća zvezda tima. Luis je pokazao da je OK s tim..."

Za kraj, autor je zatražio od Forlana da u što kraćim crtama opiše ono što je u igri Suareza najveći problem, njegov temperament. I karakter.

"Tražite od mene to? Mislite na karakter kad je na terenu ili van njega? Pitam, jer postoji ogromna razlika. On je veliki borac na terenu, neko ko želi da pobedi uvek i svuda, bez obzira protiv koga igra. A, kad se sve završi, radi se o mirnom, porodičnom čoveku. Odlučan. Ratnik. Porodičan. To je to...", zaključio je Forlan.