Nekako je taj Čile fudbalskoj reprezenatciji Jugoslavije bio predodređen za najveće uspehe.

Na Svetskom prvenstvu 1962. godine "plavi" su, po ocenama stručnjaka, imali tim da sruše slavu čak i čuvenim brazilskim superzvezdama predvođenim Peleom i Garinčom.

Jugoslavija je stala u polufinalu protiv Čehoslovačke (3:1). Sudbinu tima koji su selektirali Ljubomir Lovrić i Prvoslav Mihajlović zapečatio je Adolf Šerer. Napadač "knedlički" je sa dva gola u poslednjih deset minuta poslao Čehe u borbu za svetsku titulu, a Jugoslovene u utešno "malo finale".

Umesto obećanih premija posle istorijske pobede nad Nemcima u četvrtfinalu (1:0), iz Beograda je stiglo, za naša shvatanja, tipično objašnjenje: "Igrate iz ljubavi prema domovini, a ne zbog novca".

Ovih nekoliko reči raspršilo je san o "Zlatnoj boginji", koja je već bila na dohvat ruke. Turnir je završen sa dva poraza i osvojenim četvrtim mestom, što je do tada, a i do samog raspada države 1991, bio najveći uspeh seniorskog tima reprezentacije SFRJ na Mundijalima.

Čile, ipak, pamtimo i po svetskoj tituli!

Tačno 25 godina posle Mundijala, Jugoslavija je ponovo igrala najbolji fudbal između Tihog okena i planinskog venca Anda.

Svetsko prvenstvo za mlade 1987. godine ostaće upamćeno po supertalentovanoj generaciji "Jugoslovena". Mijatovića, Šukera, Bobana, Jarnija, Prosinčekog, Petrića, Štimca... selektor Mirko Jozić doveo je do titule planetarnog šampiona.

Tada još uvek golobradi, a kasnije najveći asovi svog vremena, rušili su sve pred sobom. Kao "furija" su stigli do finala i duela sa Zapadnom Nemačkom.

Čile, Australija i Togo dobili su po četiri komada u grupi. "Plavi" su sa 12 golova bili ubedljivo najefikasniji u prvoj fazi turnira. Primera radi, drugi finalista postigao je "samo" osam.



Ali to nam nije pomoglo da u četvrtfinalu izbegnemo dvostrukog uzastopnog branioca trofeja - Brazil.

Duel odigran pred 60.000 gledalaca u Santjagu loše se odvijao po Jozićev tim, jer je Alsindo pred kraj prvog dela savladao Lekovića. Šokantan gol nije poremetio Jugoslovene. Naprotiv. Ne samo da su nastavili u jakom ritmu, već su ga, nesvojstveno za balkanski mentalitet, iz minuta u minut pojačavali.

Mijatović je posle sedam minuta igre u drugom poluvremenu izjednačio, a Prosinečki minut pre isteka devedesetog postigao gol za polufinale. Brazil se oprostio od titule...

Štimac i Šuker su se pobrinuli da pre Zapadne "padne" Istočna Nemačka (2:1).

Meč za tron bio je vema tvrd i bez mnogo prilika. Jugoslavija je preko Bobana povela u 85, ali su Nemaci izborili produžetke samo dva minuta kasnije. U dodatnih pola sata nije bilo pogodaka, pa se o tituli odlučivalo sa "kreča". Pavličić, Šuker, Brnović, Zirojević i Boban bili su nepogrešivi.

Sa druge strane, rođeni Poljak Marcel Vitaček, strelac izjednačujućeg gola u regularnom delu, promašio je već u prvoj seriji što je bilo dovoljno da se Jugoslvaija popne na svetski tron.

Bilo je to tek drugo učešće za "plave" na svetskim prvenstvima za mlade. Prethodno 1979. je završeno eliminacijom još u grupi.



Posle 28 godina ponovo ćemo navijati za naš državni tim na Mundijalu za igrače do 20 godina, kako se turnir zvanično zove od 2007. Srbija će se na Novom Zelandu boriti za svetsku titulu.

Puleni selektora Veljka Paunovića su:

GOLMANI: Predrag Rajković (Crvena zvezda), Vanja Milinković Savić (Vojvodina), Filip Manojlović (Crvena zvezda)

ODBRANA: Milan Gajić, Nemanja Antonov (obojica OFK Beograd), Miloš Veljković (Totenhem), Srđan Babić, Radovan Pankov (obojica Vojvodina), Stefan Milošević (Spartak), Vukašin Jovanović (Crvena zvezda), Miladin Stevanović (Partizan).

VEZNI RED: Saša Zdjelar (OFK Beograd), Nemanja Maksimović (Astana), Mijat Gaćinović (Vojvodina), Sergej Milinković Savić (Genk), Marko Grujić (Crvena zvezda), Filip Janković (Katanija), Andrija Živković (Partizan)

NAPAD: Ivan Šaponjić (Partizan), Staniša Mandić (Čukarički), Stefan Ilić (Spartak)

Sve tri utakmice prve faze u gradu Danedinu:

Grupa D

31. maj (06.00): Urugvaj - Srbija
3. jun (09.00): Srbija - Mali
6. jun (06.00): Srbija - Meksiko.



Osvajači SP U-20:

Argentina - 6 (1979, 1995, 1997, 2001, 2005. i 2007)
Brazil - 5 (1983, 1985, 1993, 2003. i 2011)
Portugalija - 2 (1989. i 1991)
Gana - 2 (2009)
Španija - 1 (1999)
SSSR - 1 (1977)
Z. Nemačka - 1 (1981)
Francuska - 1 (2013)
Jugoslavija - 1 (1987)

Titulu na Novom Zelandu brani Francuska koja je pre dve godine u finalu Mundijala, održanog u Turskoj, pobedila Urugvaj posle penala 4:1.

Najbolji igrači: Vladimir Besonov (SSSR), Dijego Maradona (Argentina), Romulus Gabor (Rumunija), Đovani (Brazil), Paulo Silas (Brazil), Robert Prosinčeki (Jugoslavija), Bismark (Brazil), Emilio Pekše (Portigalija), Adrijano (Brazil), Ćao (Brazil), Nikolas Oliveira (Urugvaj), Sejdu Keita (Mali), Havijer Saviola (Argentina), Ismail Matar (UAE), Lionel Mesi (Argentina), Serhio Aguero (Argentina), Dominik Adija (Gana), Enrike (Brazil) i Pol Pogba (Francuska).

Igrajući na svetskim prvenstvima U-20 dubok trag ostavili su još: Predrag Mijatović, Zvonimir Boban, Davor Šuker, Ramon Dijaz, Roland Volfart, Kejsi Keler, Đovani Elber, Dani, Pablo Aimar, Đibril Sise, Dani Alveš, Đovani dos Santos, Džon Obi Mikel, Marselo Zalajeta, Hozeba EčeberijaOleg Salenko, Brazilac Miler, Hulio Cezar Romero, David Trezege, Fernando Ljorente, Aleksandar Zavarov, Dariuš Đekanovski, Enco Frančeskoli, Horhe Buručaga, Ruben Sosa, Toni Polster, Andreas Ogriš, Bebeto, Dunga, Žoržinjo, Marko van Basten, Oleh Protasov, Emil Kostadinov, Rene Igita, Klaudio Tafarel, Rafa Paz, Matijas Zamer, Darius Voš, Endi Meler, Paulo Sousa, Žoao Pinto, Fernando Kouto, Oskar Kordoba, Stig Inge Bjornebi, Hening Berg, Roberto Karlos, Patrik Anderson, Rigobert Song, Niki Bat, Dida, Mario Žardel, Fernando Morijentes, Mičel Salgado, Ivan de la Penja, Nuno Gomeš, Tijeri Anri, Vilijam Galas, Nikolas Anelka, Demjan Daf, Majkl Oven, Iker Kasiljas, Arjen Roben, Karlos Tevez, Andres Inijesta, Sesk Fabregas, David Silva...