Legendarnog hrvatskog trenera Miroslava Ćiru Blaževića ili volite ili mrzite, sredine nema. Jedan je od najstarijih trenera u Evropi, sedamdesetdvogodišnji Ćiro, kaže kako i posle četerdesetogodišnjeg trenerskog iskustva i dalje pred svaku utakmicu oseća nervozu u što smo se uverili pred početak utakmice Zagreba, koji Ćiro vodi i splitskog Hajduka.
"Pre svake utakmice sam nervozan. I ja se pitam kako je to moguće posle tolikog godina. Neverovatno ali moram da vam priznam da je isto kao i prvog dana mog trenerskog poziva, isto je kao i danas. Pravo je čudo da sam još uvek živ, jer to je veliki stres, veliki su šokovi na najvitalnije organe i nije ni čudo da u poslednje vreme imam zdravstvenih problema“, rekao je na početku razgovora za MONDO Miroslav Blažević.
Imali smo priliku da prisustvujemo i poslednjem sastanku trenera i igrača pred početak susreta. Neverovatno je sa kolikom dozom energije pristupa svakoj utakmici čovek koji bi većini igrača mogao biti deda.
"Nažalost, većini od njih bih mogao da budem deda, ali to je deo mog genetskog koda, ne osećam se starim, štaviše, ja još sa njima pokušavam da komuniciram i pretendujem da je bitno da su pred jednu utakmicu galvanizovani, motivisani, da su odlučni. Nekad uspem, nekad ne".
Glavna karakteristika Ćirinog trenerskog puta je da je veliki motivator. Posebno je to isplivalo na SP 1998. godine u Francuskoj kada su osvojili treće mesto. Ćiro je proglašen za najbolje trenera na turniru.
"Tada nije bilo posebno teško motivisati momke. Problem je igrače motivisati kada srećete slabije protivnike i izbeći ono što je fatalno u fudbalu, kada igrači izlaze uvereni da će lako dobiti protivnika, onda nikad nije lako. Ta motivacija dolazi do izražaja kada srećete slabije protivnike. Na Svetskom prvenstvu ne treba motivisati igrače. Oni onda vade posebne rezerve da pruže što više. To je cilj, treba nadmašiti svoje realne kapacitete. Onda imate učinak koji priželjkujete i razvijate svoje kapacitete.To je sve u karakteru".
"Pre svake utakmice sam nervozan. I ja se pitam kako je to moguće posle tolikog godina. Neverovatno ali moram da vam priznam da je isto kao i prvog dana mog trenerskog poziva, isto je kao i danas. Pravo je čudo da sam još uvek živ, jer to je veliki stres, veliki su šokovi na najvitalnije organe i nije ni čudo da u poslednje vreme imam zdravstvenih problema“, rekao je na početku razgovora za MONDO Miroslav Blažević.
Imali smo priliku da prisustvujemo i poslednjem sastanku trenera i igrača pred početak susreta. Neverovatno je sa kolikom dozom energije pristupa svakoj utakmici čovek koji bi većini igrača mogao biti deda.
"Nažalost, većini od njih bih mogao da budem deda, ali to je deo mog genetskog koda, ne osećam se starim, štaviše, ja još sa njima pokušavam da komuniciram i pretendujem da je bitno da su pred jednu utakmicu galvanizovani, motivisani, da su odlučni. Nekad uspem, nekad ne".
Glavna karakteristika Ćirinog trenerskog puta je da je veliki motivator. Posebno je to isplivalo na SP 1998. godine u Francuskoj kada su osvojili treće mesto. Ćiro je proglašen za najbolje trenera na turniru.
"Tada nije bilo posebno teško motivisati momke. Problem je igrače motivisati kada srećete slabije protivnike i izbeći ono što je fatalno u fudbalu, kada igrači izlaze uvereni da će lako dobiti protivnika, onda nikad nije lako. Ta motivacija dolazi do izražaja kada srećete slabije protivnike. Na Svetskom prvenstvu ne treba motivisati igrače. Oni onda vade posebne rezerve da pruže što više. To je cilj, treba nadmašiti svoje realne kapacitete. Onda imate učinak koji priželjkujete i razvijate svoje kapacitete.To je sve u karakteru".
"Bilić je sjajan momak" - "Novinare sad cenim mnogo više"
Hrvatska je pod vodjstvom Slavena Bilića oduševila u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. U grupi sa Engleskom i Rusijom obedljivo su osvojili prvo mesto. Posebno su bili impresivni na Vembliju gde su savladali Englesku 3:2 u utakmici koja im nije ništa značila.
"To je jedna velika potvrda afirmacije našeg fudbala. Ovo što je Bilić napravio je sjajno, biti prvi u grupi sa jednom Engleskom, Rusijom i Izraelom je velika stvar. Pobediti Englesku na Vembliju u utakmici koja nama ništa ne znači a njima sve, velika je stvar. Ceo svet nam se divi. Svi smo ponosni na Bilića i dečke koje on vodi. On je bio selektor naše mlade reprezentacije i sve je to njegova zasluga jer je većinu njih regrutovao u mladoj reprezentaciji od kojih je napravio sjajnu ekipu“.
Bilić je izrastao u vrhunskog stručnjaka, kakav je bio kao igrač?
"On je jedan veliki džentlmen i kao igrač i kao selektor bez obzira što je kao igrač okupirao jednu poziciju u odbrani. Bio je veliki fudbaler. Ja pravim razliku izmedju fudbalera i igrača. Odbrambeni igrači nisu fudbaleri, ali je on kao odbrambeni igrač bio fudbaler što je zaista retkost. I sada kao selektor se pokazao sjajan i ja sam optimista kada je u pitanju Evropsko prvenstvo, jer on sa svojim stručnim štabom u kojem su Aljoša Asanović i Robert Prosinečki može mnogo da napravi“.
Od zemalja bivše Jugoslavije samo se Hrvatska plasirala na EP. Ostale reprezentaciju su bile daleko od plasmana. Da li ste pratili ostale selekcije?
"Naravno da sam pratio. Svi su oni daleko iza Hrvatske. Mi smo se na vreme organizovali i mislim da će ostalim reprezentacijama biti potreban jedan red za kojim vape da bi nas stigli. U Hrvatskoj postoji jedan strukturisani savez u kojem smo mi svu tu talentovanu mladost skupili da bi postigli afirmaciju u svetu. Biti u svetu treći i na svim FIFA-inim listama konstantno u napretku je velika stvar. Samo kontinuitet vam osigurava renome u svetu“.
Da li možda uspeh reprezentacije u drugi plan stavlja loše nacionalno prvenstvo. Samo jedan hrvatski klub Dinamo igra iole ozbiljniju ulogu u Evropi.
"Sve je to politika i od toga ko je na vlasti sve zavisi. Ma koliko se mi borili da izdvojimo sport od politike to je nemoguće. Kakva je politika i ko je na vlasti takav će i fudbal biti. Kod nas ako na izborima ne pobedi HDZ nema budućnosti za fudbal. Potrebno je investirati da bi imali rezultate. Klubovi su siromašni i ne mogu investirati koliko država“.
U poslednje vreme se puno priča o organizovanju regionalne lige po uzoru na košarkašku NLB ligu. Kako je vaše mišljenje o tome?
"Već je vreme da se zaborave sva zla koja su nam se dešava u proteklom periodu. Nema ništa primitivnije od rata".
Osim trenerskog posla bavi se i novinarskim pozivom. Odnedavno na jednoj zagrebačkoj televiziji ima autorsku emisiju. Otkud u televizijskim vodama?
"To je još jedna moja zajebancija (ha, ha, ha). Vrlo je teško raditi taj posao.Trebalo je da dodjem u situaciju da je postavljam pitanja i da vidim koliko je vaš posao težak. Lako je samo davati odgovore. Treba skontati pitanja i sada vas više cenim. Ja sva pitanja ispucam na početku emisije i onda gledam onaj sat i ne mogu dočekati da prodje 45 minuta da se emisija završi, a ja sva pitanja ispucao!“.
Poznat je kao čovek bez dlake na jeziku. Simpatije navijača tada SiCG na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj stekao je kada je kao sukomentator susreta Argentina-SCG 6:0 sudiju tog meča Roberta Rosetija par puta nazvao "papkom".
"Krao je Srbe! Ja ne volim nepravdu. I ja i sad kažem papak, običan papak. Mene posle toga zovu iz režije u Zagrebu i kažu kako to možeš reći, može on i nama suditi kasnije, a ja i njima kažem i vi ste papci, jer ne vidite da kradu naše komšije“.
Poznat je i kao kolekcionar satova i umetničkih slika.
"Ja sam u mladosti bio sirotinja i nisam sebi mogao ništa priuštiti. Srećom, došao sam u situaciju da mogu da imam hobi. Ne kupujem jahte i avione, tako da volim satove i umetničke slike, ne onih najpoznatijih majstora. Umislio sam da mogu da prepoznam kvalitetnu sliku. Uopšte, volim umetnost“, rekao je Ćiro Blažević u intervjuu za MONDO.
(Nemanja Babić, MONDO)
"To je jedna velika potvrda afirmacije našeg fudbala. Ovo što je Bilić napravio je sjajno, biti prvi u grupi sa jednom Engleskom, Rusijom i Izraelom je velika stvar. Pobediti Englesku na Vembliju u utakmici koja nama ništa ne znači a njima sve, velika je stvar. Ceo svet nam se divi. Svi smo ponosni na Bilića i dečke koje on vodi. On je bio selektor naše mlade reprezentacije i sve je to njegova zasluga jer je većinu njih regrutovao u mladoj reprezentaciji od kojih je napravio sjajnu ekipu“.
Bilić je izrastao u vrhunskog stručnjaka, kakav je bio kao igrač?
"On je jedan veliki džentlmen i kao igrač i kao selektor bez obzira što je kao igrač okupirao jednu poziciju u odbrani. Bio je veliki fudbaler. Ja pravim razliku izmedju fudbalera i igrača. Odbrambeni igrači nisu fudbaleri, ali je on kao odbrambeni igrač bio fudbaler što je zaista retkost. I sada kao selektor se pokazao sjajan i ja sam optimista kada je u pitanju Evropsko prvenstvo, jer on sa svojim stručnim štabom u kojem su Aljoša Asanović i Robert Prosinečki može mnogo da napravi“.
Od zemalja bivše Jugoslavije samo se Hrvatska plasirala na EP. Ostale reprezentaciju su bile daleko od plasmana. Da li ste pratili ostale selekcije?
"Naravno da sam pratio. Svi su oni daleko iza Hrvatske. Mi smo se na vreme organizovali i mislim da će ostalim reprezentacijama biti potreban jedan red za kojim vape da bi nas stigli. U Hrvatskoj postoji jedan strukturisani savez u kojem smo mi svu tu talentovanu mladost skupili da bi postigli afirmaciju u svetu. Biti u svetu treći i na svim FIFA-inim listama konstantno u napretku je velika stvar. Samo kontinuitet vam osigurava renome u svetu“.
Da li možda uspeh reprezentacije u drugi plan stavlja loše nacionalno prvenstvo. Samo jedan hrvatski klub Dinamo igra iole ozbiljniju ulogu u Evropi.
"Sve je to politika i od toga ko je na vlasti sve zavisi. Ma koliko se mi borili da izdvojimo sport od politike to je nemoguće. Kakva je politika i ko je na vlasti takav će i fudbal biti. Kod nas ako na izborima ne pobedi HDZ nema budućnosti za fudbal. Potrebno je investirati da bi imali rezultate. Klubovi su siromašni i ne mogu investirati koliko država“.
U poslednje vreme se puno priča o organizovanju regionalne lige po uzoru na košarkašku NLB ligu. Kako je vaše mišljenje o tome?
"Već je vreme da se zaborave sva zla koja su nam se dešava u proteklom periodu. Nema ništa primitivnije od rata".
Osim trenerskog posla bavi se i novinarskim pozivom. Odnedavno na jednoj zagrebačkoj televiziji ima autorsku emisiju. Otkud u televizijskim vodama?
"To je još jedna moja zajebancija (ha, ha, ha). Vrlo je teško raditi taj posao.Trebalo je da dodjem u situaciju da je postavljam pitanja i da vidim koliko je vaš posao težak. Lako je samo davati odgovore. Treba skontati pitanja i sada vas više cenim. Ja sva pitanja ispucam na početku emisije i onda gledam onaj sat i ne mogu dočekati da prodje 45 minuta da se emisija završi, a ja sva pitanja ispucao!“.
Poznat je kao čovek bez dlake na jeziku. Simpatije navijača tada SiCG na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj stekao je kada je kao sukomentator susreta Argentina-SCG 6:0 sudiju tog meča Roberta Rosetija par puta nazvao "papkom".
"Krao je Srbe! Ja ne volim nepravdu. I ja i sad kažem papak, običan papak. Mene posle toga zovu iz režije u Zagrebu i kažu kako to možeš reći, može on i nama suditi kasnije, a ja i njima kažem i vi ste papci, jer ne vidite da kradu naše komšije“.
Poznat je i kao kolekcionar satova i umetničkih slika.
"Ja sam u mladosti bio sirotinja i nisam sebi mogao ništa priuštiti. Srećom, došao sam u situaciju da mogu da imam hobi. Ne kupujem jahte i avione, tako da volim satove i umetničke slike, ne onih najpoznatijih majstora. Umislio sam da mogu da prepoznam kvalitetnu sliku. Uopšte, volim umetnost“, rekao je Ćiro Blažević u intervjuu za MONDO.
(Nemanja Babić, MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.