"U Beogradu 0:2, u Almatiju 1:2. Kao da je igrala protiv Ajaksa, a ne protiv Kairata", primetio je jedan moj kolega posle poraza Crvene zvezde u revanš meču 1. kola kvalifikacija za Ligu Evrope.

Ova dva rezultata doneli su crveno-belima najraniju eliminaciju sa međunarodne scene u klupskoj istoriji (9. jula), a pokazali su i još nešto - da je tim koji se bori za titulu u prvenstvu Kazahstana miljama ispred najtrofejnijeg srpskog kluba i nekadašnjeg šampiona Evrope.

Ne samo kvalitetom na terenu, koliko organizaciono.

Bez obzira što im ove sezone nastupi u Evropi nisu u prvom planu, o čemu je pre prve utakmice za Mondo pričao štoper kazahstanskog kluba Žarko Marković, klub žuto-crne boje pristupio je ovim duelima mnogo ozbiljnije nego crveno-beli rival.

I delovao mnogo ozbiljnije. I igrao mnogo jednostavnije i efektnije.

Nisu, međutim, krivi fudbaleri Zvezde, nego oni koji nisu vodili računa o tome da kvalifikacije počinju početkom jula, ranije nego ikad, i da je potrebno do tada formirati tim koji će biti kadar da konkuriše rivalu za plasman u drugu rundu.

Zbog čega je Zvezda ovako nespremna dočekala start sezone? Drugi odgovor nemamo osim da je neko u klubu potcenio moguće rivale u 1. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.

Očigledno su se u Crvenoj zvezdi uzdali u sreću prilikom žreba, ali ona je odavno napustila klub iz Ljutice Bogdana 1a (a, kako vam uopšte zvuči to da je Zvezda izvukla Kairat i da nije imala sreće? Znamo...).

Strepnja zbog ishoda žreba nije bila lažna, ali ona u startu nija bila samo posledica imena i snage rivala, već svesti o sopstvenoj nemoći i nespremnosti. I nije dugo prošlo do potvrde crnih slutnji, svega 110 sekundi... I tada, kada je Savo Pavićević dobio crveni karton u 2. minutu prvog meča (iako je sudija prvo izvadio žuti), i kada je Saša Stojanović pogodio prečku u 23. minutu revanša, pri rezultatu 0:0.

U svakoj sekundi tokom 180 minuta igre bilo je jasno da se dalje ne može.

undefined Kairat - Crvena zvezda, revanš meč 2. kola kvalifikacija za Ligu Evrope.


Bilo je jasno da je ekipa izašla na teren bez jasnog plana šta i kako želi, a čelni ljudi Crvene zvezde izgleda nisu mnogo planirali toga planirali tokom jednogodišnje suspenzije na učešće u UEFA takmičenjima.

Jer, kako drugačije objasniti da je trener Miodrag Grof Božović u sezonu ušao sa igračima od kojih je većina prethodnih šest meseci bila u drugom planu?

Oni koji su igrali, trudili su se koliko su mogli, a nisu mogli za više od nekih sat vremena visokog tempa, jer su "pripreme Crvene zvezde tek počele, dok je igračima Kairata prvenstvo u jeku" - često se ovih dana čuje na "Marakani".

Zašto je tako, ako se još zimus znalo da će Darko Lazović otići iz kluba, da mlade igrače čekaju Svetsko prvenstvo na Novom Zelandu i Evropsko u Češkoj i da, kao i uvek, postoji opasnost da pojačanja ne stignu na vreme?

Zašto je tako, ako se još zimus znalo da će od poslednjeg zvižduka u Superligi do prvog zvižduka u Ligi Evrope biti nikad manje vremena?

To su samo neka od pitanja koja bi se mogla postaviti ljudima sa adrese Ljutice Bogdana 1a, ali Evropa, ispostavilo se, ne postavlja pitanja već daje odgovore ko je gde u modernom fudbalu...

FK Crvena zvezda bez Evrope i u sezoni 2015/16 - ZAŠTO?