Četvrta emisija serijala Insajder "Pravila igre" televizije B92, posvećenog malverzacijama u domaćem fudbalu, bavi se sumnjivim transferima igrača u inostranstvo i finansijskim poslovanjem Crvene zvezde i Partizana, sa akcentom na zanemarljivim sumama koje su državi od 2003. godine i uvođenja odgovarajućeg Zakona plaćane na ime poreza na dobit.
Insajder tvrdi da su dva najveća srpska kluba, sa moćnim zaštitnicima iz sveta politike, od prodaje fudbalera zaradila najmanje 300 miliona evra, da je veliki deo tog novca završio na privatnim računima ili računima sumnjivih partnerskih firmi, dok je država u potpunosti ostala uskraćena za svoj deo.
Glavni sagovornici su bili nekadašnji predsednik Partizana Ivan Ćurković i bivši član Upravnog odbora Zvezde Božidar Cerović.
Oni su pokušali da relativizuju tvrdnje Insajdera, pričajući o novcu koji od inostranih klubova ne stiže odjednom nego u ratama, kao i o velikim troškovima, sa kojima se jedan veliki klub svakodnevno suočava.
"Tokom devedesetih smo izgradili sportski centar Teleoptik, kojem se dive Bajern, Real i svi koji dođu ovde. Obnovili smo stadion, imamo igrače koji su profesionalci, ne igraju besplatno. Partizan ima 250 zaposlenih, rentira između 80 i 100 stanova za svoje fudbalere, troši novac na putovanja, hotele, hranu...", rekao je Ćurković.
U emisiji je rečeno da je Zvezda prilikom prodaje igrača pravila dvostruke ugovore, a kao primer su navedeni prelasci Gorana Drulića u Saragosu i Zorana Njeguša u madridski Atletiko.
Falsifikovani su potpisi fudbalera, u njihovo ime su otvarani devizni računi, a novcu sa tih računa posle se gubi svaki trag. Zbog toga su, uostalom, već uhapšeni Dragan Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković.
Što se tiče Partizana "provaljeno" je da postoji firma "Karan Limited" sa sedištem u Luksemburgu, preko koje su, počevši od 1989. godine, išli svi odlasci crno-belih fudbalera u inostranstvo.
Ćurković je rekao da je ta firma pobedila na konkursu koji je klub raspisao i da njeno sedište nije bilo u Humskoj, kako tvrdi Insajder.
"Partizan je nalazio klubove u koje su igrači odlazili, a ta advokatska kancelarija je asistirala prilikom potpisivanja ugovora".
On je priznao da je kao predsednik Partizana imao ovlašćenje da potpisuje naloge za prebacivanje novca sa računa firme "Karan", ali je naveo da nije mogao da zloupotrebi taj novac, zato što je sve moralo da "prođe" kroz Upravni odbor kluba. Isto važi za nekadašnjeg generalnog sekretara Žarka Zečevića.
"Niko nikada iz Partizana nije uzimao procenat od transfera. Pa Zečević je profesionalac u Partizanu, ima platu i premije. Upravni odbor je sve znao".
Insajder tvrdi da su dva najveća srpska kluba, sa moćnim zaštitnicima iz sveta politike, od prodaje fudbalera zaradila najmanje 300 miliona evra, da je veliki deo tog novca završio na privatnim računima ili računima sumnjivih partnerskih firmi, dok je država u potpunosti ostala uskraćena za svoj deo.
Glavni sagovornici su bili nekadašnji predsednik Partizana Ivan Ćurković i bivši član Upravnog odbora Zvezde Božidar Cerović.
Oni su pokušali da relativizuju tvrdnje Insajdera, pričajući o novcu koji od inostranih klubova ne stiže odjednom nego u ratama, kao i o velikim troškovima, sa kojima se jedan veliki klub svakodnevno suočava.
"Tokom devedesetih smo izgradili sportski centar Teleoptik, kojem se dive Bajern, Real i svi koji dođu ovde. Obnovili smo stadion, imamo igrače koji su profesionalci, ne igraju besplatno. Partizan ima 250 zaposlenih, rentira između 80 i 100 stanova za svoje fudbalere, troši novac na putovanja, hotele, hranu...", rekao je Ćurković.
U emisiji je rečeno da je Zvezda prilikom prodaje igrača pravila dvostruke ugovore, a kao primer su navedeni prelasci Gorana Drulića u Saragosu i Zorana Njeguša u madridski Atletiko.
Falsifikovani su potpisi fudbalera, u njihovo ime su otvarani devizni računi, a novcu sa tih računa posle se gubi svaki trag. Zbog toga su, uostalom, već uhapšeni Dragan Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković.
Što se tiče Partizana "provaljeno" je da postoji firma "Karan Limited" sa sedištem u Luksemburgu, preko koje su, počevši od 1989. godine, išli svi odlasci crno-belih fudbalera u inostranstvo.
Ćurković je rekao da je ta firma pobedila na konkursu koji je klub raspisao i da njeno sedište nije bilo u Humskoj, kako tvrdi Insajder.
"Partizan je nalazio klubove u koje su igrači odlazili, a ta advokatska kancelarija je asistirala prilikom potpisivanja ugovora".
On je priznao da je kao predsednik Partizana imao ovlašćenje da potpisuje naloge za prebacivanje novca sa računa firme "Karan", ali je naveo da nije mogao da zloupotrebi taj novac, zato što je sve moralo da "prođe" kroz Upravni odbor kluba. Isto važi za nekadašnjeg generalnog sekretara Žarka Zečevića.
"Niko nikada iz Partizana nije uzimao procenat od transfera. Pa Zečević je profesionalac u Partizanu, ima platu i premije. Upravni odbor je sve znao".
Transfer Kežmana "jedan od najčistijih"
Pomenuti su zahtevi državne Komisije za ispitivanje zloupotreba i Poreske uprave da se ispita kako je 15 miliona maraka od transfera sklonjeno na privatni račun bivšeg funkcionera Partizana i srpskog premijera Mirka Marjanovića u luksemburškoj "Rotšild" banci.
"Za to prvi put čujem. Ja sam ponosan na taj period, jer niko iz Partizana nije optužen, procesuiran ili osuđen", odgovorio je Ćurković.
Transfer Mateje Kežmana u PSV Ajndhoven za 28 miliona maraka, on je nazvao "jednim od najčistijih".
"Partizan je dobio sav taj novac, ustvari nisam siguran da li je bilo svih 28, bilo je tu nekih uslova, možda smo na kraju dobili 25 miliona. Priče o reflektorima koje će Filips da izgradi na našem stadionu nemaju veze sa onim što piše u ugovoru, to je samo pomenuto (u medijima)", objasnio je sadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.
Na pitanje da li je na taj prihod plaćen porez državi, Ćurković je smušeno rekao: "Ne znam, to su tehnički detalji, o tome je brinulo računovodstvo"!
Ćurković je priznao postojanje "sestrinskih" firmi koje su organizovale nagradnu igru "Bingo" i telefonski servis "Hotline".
Insajder špekuliše da je Partizan zahvaljujući političkim vezama sa tadašnjim direktorom PTT-a Miloradom Jakšićem, tako zaradio između 30 i 40 miliona maraka.
"Imali smo procenat od tih igara, 'živa para' je padala u kasu. Ali to se sve zna, a ako se zna, onda to nije tajna", ponovo je Ćurković pokušao da relativizuje stvari.
"Za to prvi put čujem. Ja sam ponosan na taj period, jer niko iz Partizana nije optužen, procesuiran ili osuđen", odgovorio je Ćurković.
Transfer Mateje Kežmana u PSV Ajndhoven za 28 miliona maraka, on je nazvao "jednim od najčistijih".
"Partizan je dobio sav taj novac, ustvari nisam siguran da li je bilo svih 28, bilo je tu nekih uslova, možda smo na kraju dobili 25 miliona. Priče o reflektorima koje će Filips da izgradi na našem stadionu nemaju veze sa onim što piše u ugovoru, to je samo pomenuto (u medijima)", objasnio je sadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.
Na pitanje da li je na taj prihod plaćen porez državi, Ćurković je smušeno rekao: "Ne znam, to su tehnički detalji, o tome je brinulo računovodstvo"!
Ćurković je priznao postojanje "sestrinskih" firmi koje su organizovale nagradnu igru "Bingo" i telefonski servis "Hotline".
Insajder špekuliše da je Partizan zahvaljujući političkim vezama sa tadašnjim direktorom PTT-a Miloradom Jakšićem, tako zaradio između 30 i 40 miliona maraka.
"Imali smo procenat od tih igara, 'živa para' je padala u kasu. Ali to se sve zna, a ako se zna, onda to nije tajna", ponovo je Ćurković pokušao da relativizuje stvari.
Što zaradim - potrošim, što dobijem - izgubim
Slobodan Lalović, koji je početkom decenije bio u Komisiji za zloupotrebe, rekao je da je to telo želelo da se pozabavi mahinacijama u sportu, ali da mu je neimenovana osoba poručila da bi to bilo "najopasnije".
"Krajem devedesetih je čak Mira Marković pokušala da preuzme Zvezdu i Partizan. To znači da je tamo bilo mnogo para, ali i da su klubovi imali dovoljno moćne ljude da se odupru tako važnoj osobi", istakao je Lalović.
U periodu od 2003. do 2007. godine, zajedničko Partizanu i Zvezdi je to da su prikazivali finansijsko poslovanje tako da su i jednima i drugima prihodi bili manje-više u istoj ravni sa rashodima, pa su za porez na dobit (po stopi od deset odsto) izdvajane višestruko manje sume od realnih, rečeno je u Insajderu.
U godini kada se plasirao u Ligu šampiona, Partizan je prijavio prihode u visini od 10,5 miliona evra, dok je Insajder paušalnom procenom - pozivanjem na iznose transfera objavljene na specijalizovanim internet sajtovima, odnosno na sistem premiranja klubova od strane UEFA, došao do gotovo dvostruko veće sume - 18,9 miliona evra.
Pošto je 2006. godine prodala gotovo sve najbolje fudbalere u inostranstvo, Zvezda je prijavila prihod 16,5 miliona evra, a stvarno je samo od transfera i utakmice sa Milanom zaradila 24,5 miliona, kaže Insajderova kalkulacija.
Te godine crveno-beli su prijavili rashod u visini od 1,3 milijarde dinara, odnosno oko 16 miliona evra. U papirima se ti troškovi pravdaju na različite načine, između ostalog kao "amortizacija" ili "nematerijalni troškovi".
Činjenica je da su "večiti rivali" na ime poreza na dobit za četiri godine zajedno platili državi samo oko 800.000 evra.
(MONDO, foto: MN Press)
"Krajem devedesetih je čak Mira Marković pokušala da preuzme Zvezdu i Partizan. To znači da je tamo bilo mnogo para, ali i da su klubovi imali dovoljno moćne ljude da se odupru tako važnoj osobi", istakao je Lalović.
U periodu od 2003. do 2007. godine, zajedničko Partizanu i Zvezdi je to da su prikazivali finansijsko poslovanje tako da su i jednima i drugima prihodi bili manje-više u istoj ravni sa rashodima, pa su za porez na dobit (po stopi od deset odsto) izdvajane višestruko manje sume od realnih, rečeno je u Insajderu.
U godini kada se plasirao u Ligu šampiona, Partizan je prijavio prihode u visini od 10,5 miliona evra, dok je Insajder paušalnom procenom - pozivanjem na iznose transfera objavljene na specijalizovanim internet sajtovima, odnosno na sistem premiranja klubova od strane UEFA, došao do gotovo dvostruko veće sume - 18,9 miliona evra.
Pošto je 2006. godine prodala gotovo sve najbolje fudbalere u inostranstvo, Zvezda je prijavila prihod 16,5 miliona evra, a stvarno je samo od transfera i utakmice sa Milanom zaradila 24,5 miliona, kaže Insajderova kalkulacija.
Te godine crveno-beli su prijavili rashod u visini od 1,3 milijarde dinara, odnosno oko 16 miliona evra. U papirima se ti troškovi pravdaju na različite načine, između ostalog kao "amortizacija" ili "nematerijalni troškovi".
Činjenica je da su "večiti rivali" na ime poreza na dobit za četiri godine zajedno platili državi samo oko 800.000 evra.
(MONDO, foto: MN Press)
Pridruži se MONDO zajednici.