Za razliku od Fudbalskog kluba Javor, kome je finale Kupa Srbije sa Partizanom istorijski poduhvat u 104 godine dugoj istoriji kluba, crno-beli će se u sredu u Gornjem Milanovcu boriti za 13. trofej u nacionalnom Kupu.

Pauze koje je "parni valjak" imao između osvajanja pehara u masonijem takmičenju, često su bile duge, a znale su da potraju i po nekoliko decenija.

Nekada Kup maršala Tita počeo je u SFRJ da se igra 1947. i trajao je sve do 1991. godine, kada je splitski Hajduk, na veliko iznenađenje sportske javnosti, savladao Crvenu zvezdu u Beogradu golom Alena Bokšića i čuveni 17 kilograma težak pehar izrađen od čistog srebra zauvek odneo na Poljud.

Igralo se, doduše, i sledeće sezone za Titov trofej, ali bez pehara i klubova iz Hrvatske i Slovenije, Kup nije bio ni nalik prethodnim izdanjima.

Prelazni pehar trebalo je da krasi vitrine "bilih", ali je on u iste vraćen tek 2008. godine. Iako se sumnjalo da je za vreme rata rastopljen i prodat, istinu je konačno otkrio nekadašnji ekonom Hajduka Juko Strnić, koji ga je punih 16 godina čuvao "na sigurnom" i na kraju vratio tamo gde je trebalo da stoji sve vreme.

Generacije jugoslovenskih fudbalera više od četiri decenije borile su se prelepo delo akademskog slikara Branka Šotre, a najviše uspeha imali su igrači Crvene zvezde.

Partizan je na večnoj listi bio tek četvrti klub SFRJ po broju osvojenih trofeja u Kupu Maršala Tita. Međuitim, Miroslav Brozović, jedan od prvih kapitena crno-belih, imao je čast da postane prvi fudbaler koji je podigao pehar namenjen pobedniku najmasovnijeg takmičenja velike Jugoslavije.


POBEDNICI KUPA MARŠALA

Crvena zvezda: 1948, 1949, 1950, 1958, 1959, 1964, 1968, 1970, 1971, 1982, 1985, 1990; finalista: 1952, 1954, 1973, 1980, 1984, 1988, 1991.
Hajduk: 1967, 1972, 1973, 1974, 1976, 1977, 1984, 1987, 1991; finalista: 1953, 1955, 1963, 1969, 1990.
Dinamo: 1951, 1960, 1963, 1965, 1969, 1980, 1983; finalista: 1950, 1964, 1966, 1972, 1976, 1982, 1985, 1986.
Partizan: 1947, 1952, 1954, 1957, 1989; finalista: 1948, 1959, 1960, 1979.
BSK/OFK Beograd: 1953, 1955, 1962, 1966.
Velež: 1981, 1986; finalista: 1958, 1989.
Rijeka: 1978, 1979; finalista: 1987.
Borac (Banja Luka): 1988; finalista: 1974.
Vardar: 1961.

Partizan je u finalu prvog izdanja Kupa, golovima Jezerkića i Simonovskog, pobedio Naša krila 2:0. Klub zrakoplovstva JNA je do utakmice za trofej stigao posle velike borbe sa Sarajevom, ali pobedu nije ostavrio na terenu posle 120 minuta, već je imao sreću da žrebom budu izvučen iz šešira.

Posle dve sezone Naša krila igrala su u finalu i protiv Crvene zvezde (2:3). Još jedan velikan sa Topčiderskog brda osvojio je te 1949. godine drugi od tri vezana pehara. Godinu dana ranije Zvezda je bila bolja od Partizana 3:0.

"Valjak" je četiri godine čekao na revanš, da bi 1952. usledila naplata "komšijama" sa kamatom! Zvezda je bila veliki favorit i mnogi su je već videli na pobedničkom postolju, ali je trofej završio u Humskoj i to posle jedne od najubedljivijih pobeda crno-belih - 6:0.


Odbrana trona završena je hrabro, ali rano!

Utakmica četvrtfinala Kupa 1953, između Partizana i Dinama, bila je kuriozite iz razloga što je podebenik prvi put umesto žrebom odlučen penalima. Dinamo je u regularnom toku pola sata pre kraja vodio 5:2, ali je Partizan uspeo da stigne do izjednačenja 5:5. Blistao je golman Dinama Vlada Majerović sa tri odbranjena penala u toku utakmice velikom majstoru Bobeku, kao i bravurama u penal ruletu, koji je potrajao do osme serije.

Naredne četiri godine Partizan i BSK su se smenjivali na vlasti u Kupu.

Crvena zvezda je 1954. godine opet morala da položi oružje pred Stjepanom Bobekom i društvom. Partizan je, uz promašeni penal svog kapitena, pobedio 4:1.

Te 1957. godine niko nije ni slutio da će "parni valjak" posle trijumfa u finalu protiv Radničkog sa Novog Beograda (5:3) više od tri decenije čekati da se popne na postolje. U periodu između, klub iz Humske ulice je još samo tri puta stizao do finala. Zvezda je bila bolja 1959. (3:1), a Dinamo iz Zagreba godinu dana kasnije (3:2).

Preko 70.000 navijača, uglavnom Partizana, došlo je 24. maja 1979. na stadion Crvene zvezde u nadi da će Partizan posle više 20 godina osvojiti Kup, ali i najlošiju sezonu u ligi SFRJ (u poslednjem kolu obezbeđen opstanak) završiti sa vrednim trofejom. Rijeka je, ipak, odbranila minimalnih 2:1 stečenih osam dana ranije na krcatoj Kantridi.

Partizan je do finala stigao posle 0:0 i 23 penala u Mostaru protiv Veleža!

Navijači crno-belih konačno su se radovali pobedi u Kupu maršala Tita 1989, tačno 32 godine od poslednjeg trijumfa. Pošto je eliminisao Lovćen i Budućnost, "valjak" je u četvrtfinalu morao na megdan Crvenoj zvezdi. Prvi meč u Humskoj završen je pobedom domaćina 2:1, da bi Failj Vokir u finišu revanša anulirao prednost crveno-belih i Partizan odveo u polufinale. Tamo ga je čekala Mačva. Šapčani nisu bili lak zalogaj, uprkos činjenici da su bili rang niže. U Beogradu je ponovo Partizan pobedio 2:1, a duel u Šapcu okončan je bez golova.


Finalna utakmica odigrana je 10. maja 1989. na stadionu JNA, pred oko 40.000 gledalaca. Željni trijumfa crno-beli su "pregazili" Mostarce - 6:1 (2:0).


Navijači Partizana pamte još jednu veliku pobedu u Kupu maršala. U sezoni 1991/1992 od nastupa su odustali klubovi iz Hrvatske i Slovenije. U krnjom takmičenju do finala su stigli Partizan i Crvena zvezda. Crveno-beli opet su imali ulogu velikog favorita, ali je sa druge strane bio fantastičan tim Ivice Osima.

Crno-beli pobedili su u Ljutice Bogdana golom Budimira Vujačića 1:0. U revanšu na Partizanovom stadionu viđena je velika drama. Siniša Mihajlović je golom pred kraj prvog dela iz "slobodnjaka" vratio sve na početak. Predrag Mijatović je otvorio pobednička vrata za Partizan u 65, ali ih je samo šest minuta kasnije zalupio Darko Pančev. Ni prednost Zvezde nije dugo potrajala. Slaviša Jokanović iskoristio je priliku u 76. minutu i postigao gol za veliko slavlje navijača Partizan.


Sledeće sezone Zvezda se revanširala "večitom" rivalu i posle penala mu uzela trofej.

Ni sezona 1993/1994 nije mogla bez duela "večitih", ovaj put u polufinalu. Pre nego što je lagano pobedio Spartak iz Subotice u finalu (3:2, 6:1), Partizan je golom Peđe Vasiljevića u poslednjem minutu stigao do 3:1 i prednosti koja ga je vodila u naredno kolo. Zvezda je prvom meču pobedila 1:0...

Savo Milošević je doveo crno-bele u vođstvo, da bi Ilija Ivić izjednačio iz sumnjivog penala. Ništa manje čudan nije bio ni onaj koji je Savo Čokanica dosudio za Partizan pred kraj meča. Milošević je postigao drugi pogodak, ali prednost od 2:1 nije bila dovoljna za prolazak. Usledio je dramatičan finiš i gol Vasiljevića sa preko 30 metara.


OSVAJAČI KUPA SR JUGOSLAVIJE

Crvena zvezda: 1993, 1995, 1996, 1997, 1999, 2000, 2002, 2004, 2006; finalista: 1992, 2001.
Partizan: 1992, 1994, 1998, 2001; finalista 1993, 1996, 1999.
Smederevo: 2003.
Železnik: 2005.

U finalima Kupa SR Jugoslavije Partizan je još dva puta pobeđivao. Bio je bolji od Obilića u sezoni 1997/1998 (0:0, 2:0) i Zvezde 2000/2001 (1:0). Strelac gola za trofej bio je Saša Ilić.

Do narednog finala Partizan je čakao šest godina, a "dupla kruna" zaokružena je trijumfom protiv Zemuna 3:0. Sevojno je istim rezultatom pobeđeno godinu dana kasnije za drugi vezani Kup, što je crno-belima pošlo za rukom prvi i za sada jedini put u istoriji. Poslednji trofej nacionalnog Kupa "valjak" je osvojio 2011. S obzirom na to da fudbaleri Vojvodine, nezadovoljni suđenjem, nisu želeli da nastave meč pri rezultatu 2:1 za Partizan, Beograđani su na stadionu "Rajko Mitić" dobili utakmicu službenim rezultatom 3:0 za 12. trofej.

Prošle godine Partizan je poražen u finalu od Čukaričkog (0:1)...

OSVAJAČI KUPA SRBIJE

Partizan: 2008, 2009, 2011; finalista 2015.
Crvena zvezda: 2007, 2010, 2012.
Vojvodina: 2014; finalista: 2007, 2010, 2011, 2013.
Jagodina: 2013; finalista 2014.
Čukarički: 2015.