Italijanski fudbal poznat je po čvrstoj odbrani, popularnom katanaću, ali kroz svoju istoriju dao je i neke od najboljih golgetera. Jedan od njih, svakako je Paolo Rosi, dvostruki šampion Italije sa Juventusom (1982. i 1984) i osvajač Kupa šampiona (1985), kao i svetski prvak sa "azurima" 1982, kada je bio najbolji igrač i najbolji strelac turnira.

Poznati fudbaler danas radi kao TV komentator, a trenutno se nalazi u Beogradu, gde promoviše kamp za decu od 7 do 14 godina.

"Veoma se zabavljam u radu sa decom, volim da ih učim fudbalu", rekao je Rosi gostujući na Radio-televiziji Srbije.

"Komentarišem Ligu šampiona već 10 godina. Volim to takmičenje, mislim da je najbolje evropsko takmičenje", dodao je 59-godišnji Italijan.


Rosi je na RTS gostovao u sklopu programa posvećenog aktuelnom Evropskom prvenstvu u Francuskoj, pa je analizirao neke od reprezentacija.

"Rekao bih da je nivo igre prilično sličan. Možda je Nemačka malo iznad ostalih. Kao i uvek imaju ulogu favorita, a posebno zato što su svetski prvaci. Veoma su iskusni, imaju veliki broj osvojenih trofeja, a uvek izbace nekog novog igrača. Videćete u ovom timu nekoliko mladih igrača koji će biti nosioci reprezentacije u budućnosti", poručio je Rosi i dodao nešto što bi mu u domovini mogli uzeti za zlo, posebno Đanluiđi Bufon.

"Manuel Nojer je po mom mišljenju najbolji golman na svetu".

Nemačka je u nedelju lako savladala Slovačku, a naredni rival biće joj Španija ili Italija.

"Veoma težak žreb za Italiju. Španija i dalje predstavlja jaku silu u svetskom fudbalu. Možda nisu na nivou od pre četiri godine, ali i dalje imaju odličan tim. Italija isto ima dobre igrače i dobrog trenera. Konte je bazirao tim na odličnoj odbrani Juventusa, a imamo i jak kontranapad".

Italijani se, dakle, sastaju prvo sa aktuelnim evropskim, a u slučaju da pobede i sa svetskim šampionom.

"Italiju čeka težak posao, ali ako želiš nešto da osvojiš, moraš da se suprotstaviš najboljim timovima", jasan je bivši napadač Vićence, Juventusa, Milana...

Pričao je i o razlici nekadašnjih i sadašnjih trenera, posebno pomenuvši Enca Bearcota, čuvenog italijanskog stratega koji je predvodio nacionalni tim do svetskog trona 1982. godine, na takmičenju u Španiji na kojem je dominirao upravo Paolo Rosi postigavši šest golova.

"Odigrao sam samo tri utakmice u toj sezoni za Juventus i bilo mi je veoma teško. Njemu dugujem sve. Naše sudbine su se ukrstile i veoma smo povezani zbog toga. On je meni učinio uslugu pozivom u reprezentaciju, a ja sam mu vratio golovima. On je jedan trener-filozof, koji je izuzetno poznavao igrače. Bio je veoma čvrst, ali je znao i da te pomazi kada je to potrebno. Treneri moraju da budu i psiholozi, a on je to bio", istakao je italijanski golgeter i dodao:

"Današnji treneri su drugačiji. Više se posvećuju taktici, a imaju i svoje timove od sedam, osam, devet ljudi. Jedan brine o odbrani, jedan o napadu, jedan o penalima. Sve je mnogo profesionalnije, ali nedostaje i malo poezije, koja je fudbal činila lepšim".

U reprezentaciji Italije danas je slična situacija kao 1982. godine. "Azuri" su u Francusku otišli bez uloge favorita.

"Da, ali Italijani uvek daju način da daju najbolje od sebe. Kroz kritike treba naći stimulans. Italijanski tim je kompaktan, snažan i u prvom planu je tim. Nemamo Totija, Pirla ili Del Pjera, ali smo našli igrače koji znaju da se prilagode timu", konstatuje Rosi.




Usledila je zatim pojedinačna analiza još nekih reprezentacija na EURO 2016:

Francuska, koja je gubila na poluvremenu od Republike Irske, ali je pobedila 2:1.

"Najbolje reprezentacije pobeđuju i kada ne igraju dobro. To su ekipe koje imaju karakter... Grizman je veoma brz, ima osećaj za gol. U Atletiko Madridu je postao odličan igrač radeći pod nadzorom Dijega Simeonea, što sada i pokazuje".

Belgija, po nekim mišljenjima skup pojedinaca, ali bez timskog duha.

"I da i ne. Belgija ima generaciju igrača koji imaju važne uloge u svojim timovima, ali kao ekipa ne pokazuju da su dovoljno jaki. Imaju veći posed lopte od rivala tokom utakmice, vladaju terenom i u svakom trenutku mogu da reše meč".

Mađarska, 44 godine je čekala povratak na neki veliki turnir.

"Mađarska je bez sumnje iznenađenje ovog turnira. Igrao sam protiv njih 1978. godine. Imaju tradiciju i dobre, talentovane igrače. Čudno je da smo ih toliko dugo čekali da bismo ih videli na ovom nivou. Drago mi je zbog toga. Dobra je stvar imati neku alternativu u evropskom fudbalu, lepo je videti da opet igraju dobro".

Srbija nije na turniru u Francuskoj, a mnogi se pribojavaju da ne doživi sudbinu Mađarske.

"Srpski igrači su odlični ako gledate pojedinačno, ali da biste napravili nešto veliko, potrebne su i druge stvari, a ne samo 7-8 dobrih igrača. Potreban je mentalitet, dobra atmosfera, jak Savez, jaka liga. Da imate jako prvenstvo i da vam većina igrača igra u njemu, imali biste veće šanse. Nije dobro da ste samo snažni i lepi, bitno je i da imate pobednički mentalitet", tvrdi Paolo Rosi.

Mađari su dolaskom Nemca Bernda Štorka dobili disciplinu, da li je to ono što je neophodno reprezentacijama sa ovih prostora?

"Treneri su jako važni za sve nacionalne timove. Oni daju snagu timu. Često se dešava i da trener promeni razmišljanje celog tima. Tako je sa Italijom i Konteom trenutno. On je veoma vredan i pažljiv, a to se odražava kroz njegove igrače", istakao je Rosi i zaključio gostovanje na RTS izjavom:

"Pažljivo pratim reprezentaciju Srbije zbog brojnih igrača koji nastupaju u Seriji A i nadam se da ću komentarisati njene utakmice na Svetskom prvenstvu u Rusiji".