U istoriji Fudbalskog kluba Partizan bilo je mnogo važnih, istorijskih utakmica i pobeda, mnogo važnih golova. Jedan od takvih bio je, svakako, onaj u Ljubljani 1976. godine kada je Partizan prekinuo dugogodišnji post i okitio se titulom prvaka države, ondašnje Jugoslavije.

Strelac tog gola bio je Nenad Bjeković zvani "Đavo", koji je poslednjih meseci ponovo aktivan u želji da ponovo dođe u Partizan, ovog puta kao predsednik, a na tom putu je prvi put na različitim stranama od svog velikog prijatelja i dugogodišnjeg saradnika u Partizanu - Žarka Zečevića.

U intervjuu "Nedeljniku", Bjeković je pričao i o Zečeviću, kako su napravili "Zemunelo", opovrgao je tvrdnje iz Zvezde da je Partizan dominirao domaćim fudbalom zahvaljujući ondašnjem premijeru Mirku Marjanoviću, ali se dotakao i drugih tema, poput, Zvezdinog "Barija", odnosno osvajanja titule prvaka Evrope i kako je Partizan svojim nečinjenjem kumovao najvećem uspehu jugoslovenskog i srpskog fudbala.

Najpre, da li je istinita priča da je Partizanu "otet" Darko Pančev?

"Tada nisam bio u klubu, ali sam bio upućen u tu priču. Sa Pančevom je sve bilo završeno. Njegova supruga je bila u Londonu i čekala da se završi uplata, ali su tada bile trzavice u klubu. Pa i Dejo Savićević se već o svemu bio dogovorio sa Partizanom, čekao je poslednjeg dana prelaznog roka skoro do ponoći u hotelu 'Slavija' da potpiše. I onda isto trzavice u klubu, i on ode u Zvezdu. Partizan je poklonio Zvezdi i Belodedića. On je bio mesec dana u Vršcu i prijatelji su mi rekli, a ja sam tada bio trener u Nici, da ne traži ništa, samo pasoš i državljanstvo. Mi smo tada imali ljude i mogli smo to da završimo, ali se oteglo i on je otišao u Zvezdu", priča Bjeković.

Zanimljiva je njegova verzija priče o prelasku Miodraga Belodedića u Zvezdu...

"Odveli su Belodedića u Džajinu (Dragan Džajić) kancelariju. Gleda ga Džaja belo, ne zna ko je čovek i kaže: ''Ajde da vidimo, dođite sutra...'. Ovaj što je doveo rumunskog reprezentativca, izvede Belodedića iz kancelarije, pa se vrati u nju i kaže Džajiću: ' Ej, bre, Džajo, znaš li ti ko je ovo? Ovo je Belodedić iz Steaue, uzeo je Kup evropskih šampiona. Daj ga odmah!'. I tako je Belodedić završio u Zvezdi", kaže Bjeković.

"To je sad diskutabilno, to su kockice koje moraju da se slože, da se sve namesti. Ivica Osim nikada ne bi otišao iz Partizana da nije došlo do raspada zemlje, naišle su sankcije... Ali, napravili smo Partizan koji je bio za ponos, ne samo u regionu, već i u Evropi. Kad smo otvorili SC Zemunelo, ljudi nisu mogli da veruju. To je bila ideja Ivice Osima i mene i kad smo je predložili Zeka se 'upecao'. Kad je on krenuo u realizaciju projekta i pokazao mi, rekao sam mu da je lud čovek i da nema teoretske šanse da to izguramo. Odgovorio mi je: 'Ništa ti ne brini'. I eto, mi smo ga napravili", rekao je Bjeković.

Kaže da Zečevića, uprkos borbi za prevlast u Partizanu a na različitim su stranama, i dalje vidi kao svog prijatelja, ali da nije siguran kako sada Zečević doživljava njega.

"Meni su mnogi rekli da ja jesam Zekin prijatelj, ali pitanje je da li je on moj. Ne znam, ja sam i Ćuretu (Ivanu Ćurkoviću) i Zeki postavio pitanje u čemu je problem. Mogu da budem šta hoću samo ne predsednik. Zbog čega? Moram da vam kažem da je to možda i najviše uticalo da se iz mirnog života, ponovo aktiviram. Nije to nikakva sujeta, već revolt. Pokazao sam im da je 95 odsto bivših igrača Partizana za moj povratak u klub. Meni ništa ne treba, imam gde da sedim, ne treba mi gore kancelarija na stadionu, za razliku od pojedinaca".

Na priče iz Zečevićeve struje da ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci guraju Bjekovića u Partizan, Bjeković odgovara: "Pa ta struja je njih dovela u Partizan pre godinu i osam meseci, ne mene! Ta struja je bila i kod mene, ali nisam hteo tada da idem u Partizan. Oni to isto znaju. A on (Zečević) je prihvatio. Ja biram samo ljude koji isključivo rade u interesu Partizana, a ne sa onima koji hoće da dođu u Partizan da bi on njima pomogao da reše neke svoje stvari. To je velika razlika. Ovi ljudi su dovedeni u Partizan samo zbog svojih interesa".

Isključuje mogućnost da opet bude tim sa Zečevićem.

"Prvi razlog je taj što Zeka to neće više. Bili smo izvanredan tandem zato što se znalo šta radi on, a a šta ja. Prvi put ću ovo da kažem - bilo je ljudi koje ja nisam mogao da smislim u Partizanu, ali sam ipak pomagao klubu, jer je Partizan iznad svega. Tako sam, kad su pre godinu i po dana ovi ljudi došli u klub, a Zeka je tada organizovao celu priču, rekao Milošu Vazuri, generalnom direktoru, najiskrenije: 'Sa Zekom treniram, družimo se, u kontaktu smo, utripovao je da se razume u fudbal, ali on pojma nema s fudbalom. O finansijama i rukovođenju - sve bih prihvatio a priori, jer je Zeka bog za finansije. Ali, ako ti priča nešto o igračima, struci, taktici... Partizan je gotov. Nemoj to da dozvoliš'. Čini mi se da me nisu poslušali. Zeka je bio maher da od jednog evra napravi dva. Kada su se dešavali pregovori oko prodaje igrača, ja sam iks puta hteo u zemlju da propadnem zbog načina na koji on ljudima 'zavaljuje' cifre. Svaka mu čast! Čovek koji je imao takvu energiju, radio je od jutra do sutra, ništa mu nije bilo teško".

O današnjem trenutku srpskog klupskog fudbala...

"Partizanova škola, koja je tri godine zaredom sa Ajaksom, bila najbolja u Evropi, danas nije najbolja ni u Beogradu! Zvezda i Partizan su napravili velika imena zahvaljujući svojoj deci. Čitao sam da je Zvezda nacionalni projekat, a oni dovedu 10 stranaca! Odgovorno vam tvrdim, ako u Srbiji nema igrača kao što su igrači dovedeni iz inostranstva u Partizan i Zvezdu, onda u Srbiji i ne treba da se igra fudbal. Onda treba ugasiti profesionalni fudbal i sve škole fudbala".

Kako bez politike u fudbalu?

"Politika je uvek bila deo sporta. Bili su komunisti, pa SPS, SNS... To znači da smo bili komunistički klub, pa socijalistički... Ma, gluposti. Politika mora da bude tu, pogotovo kad su Partizan i Zvezda u pitanju. Ne možete bez politike, ali ne možete ni da pustite bilo koga da bude funkcioner u tim klubovima. Mora da prođe kroz neki sistem. Politika bi trebalo da bude zastupljena u klubovima 15-20%, a struka i fudbal 70-80%. Poslednjih godina je obrnuto".

Još malo prisećanja Bjekovića, koja su kao blago. Bilo je prijatnih i mnogo manje prijatnih.

Recimo, kako je Lotar Mateus svojevremeno došao u Partizan:

"Tumba (Ljubiša Tumbaković) je posle poraza u Pragu od Sparte rekao: 'Ja više ne mogu, nema više hemije'. Rekao sam mu: 'Nema problema, ali ja ne mogu sad da nađem trenera, izguraj do decembra'. I počnemo da dobijamo i završimo polusezonu sa devet bodova više od Zvezde. U međuvremenu se dogovorim sa Mateusom, a Zeka mi svakog dana govori: 'Jesi li mu (Tumbakoviću) rekao? Šta me briga, ti si direktor, kaži mu'. Jednog dana dođe Tumba kod mene i priča mi o zimskim pripremama i kaže usput: 'Ovi novinari nisu normalni. Zove me jedan i pita da li dolazi Lotar Mateus. Ako je to tačno treba dići spomenik onome ko ga dovodi'. Ja mu kažem: 'Tumba, brate, dolazi stvarno'. Tumba će na to: 'Svaka ti čast!'. Da bi posle bilo po novinama da sam ga oterao...".

"Sećaš li se Đavole, Ljubljane '76?" (FOTO)

Bilo je još prijatnih sećanja... Olimpija 1976. godine.

"Priče o tome da je utakmica predugo trajala su... priče. Da su današnje propozicije, ona bi trajala 15 minuta duže. Njihov trener se opraštao, pa su mu delili poklone. Tukli su nas, prekidi. Namestilo se da ja dam gol i da se oprostim od Partizana. Bila je to izuzetna sezona. Evo prvi put otkrivam - ja sam te godine potpisao predgovor sa minhenskim Bajernom. Sve je bilo potpisano u decembru 1975. godine i sve sam se dogovorio... Ali, ubedili su me trener i igrači da ostanem još šest meseci da osvojimo titulu. Bio sam 15 minuta ispod tuša. Odlazim u hotel, ljudi iz Bajerna me čekaju, a ja im kažem: 'Ne idem, ostajem još 6 meseci u Partizanu'. Nije mi žao".

Posle Partizana, Bjeković je igrao za Nicu, gde je stekao status božanstva. Bio je potom i trener. Ali, i posle toga Bjeković je imao dodirnih tačaka sa Nicom. recimo, meč Kroacija (Dinamo Zagreb) - Partizan. "Petarda" na Maksimiru...

"Dinamo je tada u svakom pogledu bio jači. Veoma teško mi je to palo i imao sam ozbiljan problem sa Mirkom Marjanovićem, jer sam mu rekao da bi mu bilo bolje da plače za Kninom, nego što plače za Partizanom. Jer, tamo je dao jednu vrlo ružnu izjavu na moj račun. To nije bio fudbal. Ja sam prvi čovek odavde koji je posle sankcija zvanično otišao u Hrvatsku. Nas je u Zagrebu čekao pakao. Otišao sam u Zaprešić da gledam njihovu prijateljsku utakmicu, deset dana pred susret u Beogradu. Gostovao sam na nekoj privatnoj televiziji njihovoj i bilo je strašno kakva su mi pitanja postavljali. Posle sam sa domaćinima bio u Zagrebu i tokom šetnje čujem: 'Šta ćeš ti četniče ovde?'. Okrenem se, vidim puna bašta kafića i ugledam Mirka Čarlija Brauna, bivšeg igrača Dinama i mog velikog prijatelja. On mi se obrati rečima: 'Dođi, brate moj', okrene se ka ostalima i kaže: 'Gledajte kako ću se sa mojim četničkim bratom izljubiti tri puta'".

Ali, u Zagrebu je Partizan neprijateljski dočekan. Veoma neprijateljski. Osim jednog čoveka - sudije utakmice koji je bio iz Nice!

"Ispred svake sobe igrača bila su po dvojica policajaca. Došli smo na stadion dva sata pred utakmicu, a sa tribina ide: 'Ubiti, zaklati'. Strašno! Gledao sam igrače, bili su beli u licu. Nismo počeli loše utakmicu, promašili smo šansu, a onda su oni dali jedan, pa drugi gol... A sudija iz Nice, kojem sam bio idol! Čovek hoće da se ubije, jer gubimo 2:0 i iz čista mira svira penal za nas, pred kraj poluvremena. Njihov golman je odbranio, a sudija me na poluvremenu sačeka i kaže: 'Nenade, žao mi je, želeo sam da ti pomognem'. Odgovorim mu: 'Hvala ti mnogo, samo ćuti i radi svoj posao'. I odvale nas... To me mnogo boli. Svaka izgubljena utakmica boli, ali to nije bio fudbal, pucali su topovi".

Tokom intervjua Bjeković se zaplakao. Bilo je to kada je pričao o Draganu Manceu, od čije se pogibije baš navršila 31 godina.

"Mance mi je bio kao sin. Počeo je trening, a nije bilo tolerancije ako neko zakasni. Posle 10 minuta vidim dva njegova prijatelja trče, prilaze mi i kažu mi: 'Poginuo Dragan'. Milutin Šoškić je vodio zagrevanje i kažem mu: 'Šole, prekidaj trening, poginuo Dragan'. Šole počne da vrišti, a igrači popadoše po travi. Jezivo. (u tom trenutku intervjua Bjekoviću su krenule suze)".

Prisetio se i Bjeković i one priče da je navodno izjavio da je navijao za Zvezdu. Bilo je to čak i na naslovnoj strani popularnog magazina "Tempo".

"Tada sam igrao za Proleter iz Zrenjanina i jedino Zvezda nije bila zainteresovana za mene. I Dinamo iz Zagreba me zvao svakog jutra. A taj novinar je bio lud za Zvezdom. Kod nas u selu Lazarevu je za Prvi maj bila fešta, igrao se fudbal... Poslovođa u prodavnici u Lazarevu je bio okoreli zvezdaš, koji me pred utakmicu uvede i pokaže naslagane dresove Zvezde. Ako obučem dres, kad god prođem tuda, imaću bombone i čokolade. Ja jedanaesto dete u porodici, željan svega. Obučem dres, a mom ćaletu viču: 'Vidi gde ti je sin krenuo, kapiten Zvezde!'. Au, kad je moj otac video! Krenuo preko terena... Nisam smeo uveče da dođem kući. Čekao sam da se napije i tek tada sam se vratio. Ubio bi me".