Jer je Sale samo jedan!

791!

Saša Ilić i Momčilo Vukotić, a uskoro samo "Sale kapiten"!

Legendarna Partizanova "dvadesetdvojka" u subotu, 8. oktobra 2016, na prijateljskom meču sa PAOK-om, izjednačio se sa Vukotićem po broju odigranih zvaničnih utakmica u crno-belom dresu. Obojica imaju po 791 meč i izvesno je da će najomiljeniji fudbaler "parnog valjka" nadmašiti čuvenog Mocu i postaviti nenadmašan rekord za buduće generacije.

"Ja bih da igram još malo, jer je Sale samo jedan...", godinama unazad navijači Partizana rečima ove pesme pokazuju koliko im je stalo do kapitena, koji, iako u poznim igračkim godinama, još uvek demonstrira veliko fudbalsko znanje i kreativnost koja ga je krasila kroz celu karijeru.

Početak utakmice bio je u znaku kapitena. Stadion se orio od pesme dok je Sale, kao poslednji od svih, izlazio na teren kroz špalir mališana. Iliću su pre utakmice uručeni pokloni, a meč je napustio u 22. minutu uz ogroman aplauz sa tribina.

Na Jugu, preko cele tribine, "Samo jedan - 791 - uz velikog Mocu".

Saša, uprkos tome što pojedini njegovi saigrači nisu ni rođeni kada je debitovao za Partizan, i dalje predvodi crno-bele!

Tačno dve decenije prošle su od kada je trener Ljubiša Tumbaković odlučio da šansu ukaže 18-godišnjem Iliću. Debitovao je za prvi tim Partizana, kluba u kojem je ponikao, 26. oktobra 1996. protiv čačanskog Borca, u utakmici koja je završena pobedom "parnog valjka" 10:0.

Bio je to jedini Saletov nastup tokom sezone 1996/1997, ali dovoljan da upiše prvi trofej. Partizan je te godine odbranio šampionsku titulu.

Već sledeće sezone, u znatno izmenjenom timu, Ilić je dobio daleko ozbiljniju ulogu. Na međunarodnoj sceni debitovao je asistencijom Draganu Isailoviću protiv Kroacije za pobedu 1:0, ali i bio svedok teškog poraza na Maksimiru (0:5) u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Prvi pogodak postigao je 23. avgusta protiv Vojvodine (3:2).

Iz utakmicu u utakmicu bio je sve omiljeniji među navijačima Partizana. Što je više rušio klupske rekorde i bivao bliži Moci, status legende je rastao.

Ružnu reč za Saleta, čak i kada je među lošijima na terenu, što se retko dešava, retko je, gotovo nemoguće, čuti od Grobara. Obožavaju ga zaposleni u klubu, bivši saigrači, treneri, čelnici, dok o ljudskim kvalitetima najbolje svedoči i to što će većina navijača Crvene zvezde, najvećeg Partizanovog rivala, pričati o Saši u superlativu.

S njim se armija navijača radovala i tugovala.

Osvojio je deset titula prvaka države sa Partizanom i četiri Kupa. Sa "valjkom" je igrao Ligu šampiona.

Pored crno-belih nosio je dres Galatasaraja (osvojio titulu 2006) i Salzburga, a kratko vreme proveo je na pozajmicama u Larisi i Selti, jedinom klubu u kom nije nosio dres sa brojem "22".. Dres reprezentacije nosio je na 37 mečeva i na Mundijalu u Nemačkoj. Postigao je četiri gola.

Samo su trojica fudbalera u Evropi ispred njega po broju odigranih utakmica za omiljeni klub: Rajan Gigs za Mančester junajted ima 963 nastupa, Paolo Maldini za Milan 902 i Havijer Zaneti za Inter 858.

"Jedan je Ilić kapiten", ori se i danas gde god igra Partizan!